Elem, Dejvid Belami, čovek koji nesporno voli prirodu (čak je ležao u zatvoru zbog protivljenja izgradnji neke brane u Australiji) je jedan od najoštrijih kritičara priče o globalnom zagrevanju. Za primer, pogledajte ovaj članak:
Ah, ledena doba... apsolutno ogromne promene globalne temperature o kojima zeleni ne žele da pričaju jer pružaju tako jak dokaz da su klimatske promene potpuno prirodan fenomen.
Upravo su na kraju prošlog ledenog doba, pre oko 13.000 godina, započele klimatske promene. Ne zato što su svi oni žitelji Kamenog doba počeli da peku mamutovo meso na vatri, već zbog nečega što se zovu "Milankovićevi ciklusi", koji predstavljaju savršeno prirodni aspekt života na Zemlji, a koji zavisi od nagiba Zemljine ose u odnosi na orbitu.
Glečeri su se otopili, led se povukao i čovek u Kamenom dobu je mogao ponovo da počne da lovi. Ali nekoliko milenijuma kasnije, ponovo je zahladnelo i svi su krenuli na jug. Onda je toliko otoplilo da je otopljeni led napunio Lamanš i Britanija je postala ostrvo.
Istina je da je klima varirala od onda. Bilo da je bilo toliko toplo da su Rimljani mogli da prave dobro vino u Jorku, bilo da je bilo toliko hladno da je kralj Knut morao da kopa treset kako bi zagrejao narod. I od onda je počelo ponovo da otopljava. Gore, dole, gore, dole - to je prirodan tok temperature i klime i prošlosti i ne postoji nikakav dokaz da se ista stvar ne dešava i danas. Drugim rečima, klimatske promene su potpuno prirodan fenomen, koji nema nikakve veze sa fosilnim gorivima.
U stvari, nedavno objavljeni naučni rad, pod nazivom "Koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida tokom poslednje glecijalne terminacije" je to i dokazao. Pokazao je da su povećanja temperature odgovorna za povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, a ne obrnuto.
A ovde je i dosta noviji članak.
8 comments:
Dr Dejvid Belami, Dr Magnus Pajk i Dr Mirijam Stopard. Ah, sweet memories!
Nejasno mi je samo u čemu je razlika da li su klimatske promene "samo" prirodni ciklus ili prirodni ciklus ubrzan uticajem čoveka na okolinu.
U oba slučaju živimo na istoj planeti i snosimo posledice ukoliko ništa ne preduzmemo.
Diskusija o tome da li "zelenjaci" imaju ikakav razuman plan za smanjivanje posledica ili traže način da na brzinu namaknu novac sada i odmah je vredna pomena.
Dublje naučno razumevanje procesa je svakako od pomoći za takav plan i u tom kontekstu se i dešava naučna polemika.
Teza da je reč o normalnoj prirodi nas ne oslobađa odgovornosti da nešto preduzmemo. To što dinosaurusi nisu usmerili asteroid prema Zemlji im nije ništa pomoglo.
Gorane,
Slican argument se i meni u prvom trenutku ucinio dobrim. Da ga reformulisem "ako se Zemlja zagreva mi valjda treba nesto da uradimo po tom pitanju, sta god da je uzrok".
Moj kontra argument je vezan za rec "nesto". Uzrok je mozda irelevantan vezano za odgovor na pitanje "da li nesto treba da uradimo", ali je veoma bitan vezano za odgovor na pitanje "a sta tacno treba da uradimo". I, naravno, "ko smo to MI".
Ako se Zemlja zagreva zbog stvari koje su van nase moci (Milankovicevi ciklusi, Sunceve pege, sta god) to znaci da smanjivanje emisije CO2 nece tu nista pomoci. Mogu da pomognu neke potpuno druge stvari, poput nekih vrsta geoinzenjeringa. Deluje mi da je knjiga "Rethinking Green" Stjuarta Brenda korak u tom pravcu.
Sve to pod uslovom da se Zemlja uopste zagreva.
njega su zbog toh heresy-ja skroz maknuli za bbc-ja. a dail mail, koji je objavio ovo, je nesto kako srpski 'Svet'. bas sramota za bbc.
on je doduse botanicar, a ne klimatolog, ali nije nista manje kompetentan da govori od gomile koja se pojavljuje da bbc-ju i raznim televizijama.
Gorane,
ne shvatam na osnovu cega mislite da mi imamo obavezu da "nesto ucinimo" ukoliko su klimatske promene prirodna stvar, i kako zamisljate da to ucinimo. Ako recimo prirodne varijacije sunceve aktivnosti uzrokuju promene globalne temperature, sta cemo da uradimo? Da ugasimo Sunce? ili da ga prigusimo? Ili sta?
Osim toga, nejasno je zasto bi toplija klima bila losija po definiciji, cak i da mozemo da "nesto ucinimo" da zaustavimo zagrevanje? U proslosti je obicno bilo suprotno - topli periodi su koincidirali sa procvatom civilizacije (Bronzano doba, Grcka, Rim, Srednji vek...)
U prošlosti mi deluje da je društvo moglo lakše da podnese velike stresove. Katastrofalno mi je i da pomislim kako desetogodišnji period globalno loših prinosa može da odjekne.
Ne moramo da prigušimo Sunce, ali možemo da povećamo albedo, možemo da aktivno utičemo na sastav atmosfere, možemo da se okrenemo zelenoj nuklearnoj energiji i kao civilizacija snažnije podržimo razvoj tehnologije nuklearne fuzije.
Meni nije prihvatljivo da se broj ljudi na planeti smanji 15-20% usled "nepovoljnih uslova" što bi bila prirodna regulacija. Valjda smo napredovali od bronzanog doba.
Ne znam na osnovu cega mislite da su u proslosti drustva lakse mogla da podnesu velike stresove... Tada su u potpunosti zavisili od prirode. Danas imamo sisteme za navodnjavanje, staklenike, sisteme sa grejanje i hladjenje, vestacka djubriva, pesticide i, najvaznije, medjunarodnu trgovinu.
Mislim, ne kazem da bi mogli da prezivimo desetogodisnje lose useve, samo kazem da je verovatnoca da usevi budu 10 godina losi mnogo manja nego ikada ranije.
Naravno da nije prihvatljivo da 10-15% ljudi umre, ali ja ne znam da je iko ikada izasao sa tako nekom procenom. Uostalom, mislim da je tesko uopste tvrditi da bi globalno zagrevanje negativno uticalo na poljoprivredne prinose na globalnom nivou.
Marko,
Danas se očekuje veći kvalitet života koji je bliži rubu mogućnosti. Prosečan životni vek od 30 godina se može ostvariti i u nepovoljnim uslovima, 80 je već teže postići.
Ipak u razgovoru ekonomista i programera ne verujem da ćemo doći do zaključka. Koliko vidim niko od nas nije u materiji dublje od novinskih natpisa pa diskusiju samo ukopavamo konkretizacijom.
Cela tema je nezgodna jer ukoliko su pretpostavke ispravne zahteva preventivno organizovano delovanje, nešto što je meni naizgled teško osmisliti u slobodnom konceptu bez državne regulacije.
Na primer voleo bih da mi je blizak koncept privatnog ulaganja u ITER umesto daljeg crpljenja fosilnih goriva, a zarad ekologije a ne tek po dostizanju minimuma u proizvodnji.
Post a Comment