Prvo, Kejtlin Flenegan kritikuje korišćenje baštovanstva u obrazovanju. Samo u Americi.
Drugo, "A Mathematician's Lament", tekst u kojem autor (izvesni Pol Lokhart) kritikuje način na koji se predaje matematika.
Setio sam se jednog svog druga, koji mi je rekao pre par meseci "Ja sam tek uz History Channel shvatio da u stvari volim istoriju i da me sve to zanima." Sve u svemu, mislim da je problem mnogo širi od matematike - slične ocene važe i za istoriju, fiziku, biologiju, ekonomiju, književnost.
13 comments:
ipak ,matematika kao ni fizka ne smiju izgubit svoju egzaktnost niti zanemarivanje fundamentalnih principa i apstraktnog načina mišljenja nauštrb interesantnosti
Tačno, problem je mnogo širi. Problem je prisila. Prisiljavanje dece da idu u školu i bubaju ono što nasilnik zove "školski program". Da iskoristim Lokartove reči u nešto širem kontekstu: State school system doesn't need to be reformed, it needs to be SCRAPPED.
dok god imaju izbor bastovanstvo je ok. na primer, u mojoj skoli, mi smo trcali u krug na suncu. radije bi da sam imala izbor da radim nesto drugo, npr. sadim salatu u skolskoj basti.
ovo mi lici na rant radi ranta.
tiki,
Njegova poenta je upravo u tome da ako deci ne predstavis te predmete kao veoma zanimljive, oni nece ni pokusati da shvate fundamentalne principe. Naucice napamet sta ima da se nauci i zaboravice prvom prilikom. Na primer, znam nekoliko bivsih studenata Pravnog fakulteta koji su imali ozbiljan problem sa Porodicnim pravom, posto zahteva baratanje razlomcima, tipa "koliko je jedna polovina od jedne cetvrtine". Dobar deo studenata cak ni ne shvata da to treba da napise kao 1/2*1/4, a kamoli da zna sta dalje sa time da radi. A operacije sa razlomcima se uce, cini mi se, jos kod uciteljice.
Ako nekoga zanima zanimljiva matematika, u smislu da makar delimicno shvati kontekst i istoriju razvoja geometrije, predlazem da procita "Euklidov prozor" Leonarda Mlodinova, prevedena je na srpski. Poceo sam nedavno da citam i njegov Drunkard's Walk, takodje deluje zanimljivo.
Ja sam imao utisak, dok sam citao Euklidov prozor, da su mi tek tada, deset godina posto sam maturirao, neke stvari iz geometrije imale smisla, a imao sam inace odlicnog profesora matematike.
Perice,
Drzavno obrazovanje je sigurno deo problema, ali nisam siguran da se radi samo o tome. Ni u privatnim skolama nije mnogo bolje - prakticno se koriste isti udzbenici i predaje se na isti nacin.
Gabriela,
Nije problem ako je izborni predmet u privatnoj skoli. Ja licno imam problem sa time sto se iz budzeta u Srbiji placaju cuvari prirode i veronauka, pa makar bili izborni.
a sto nemas nista protiv da se placa trener kosarke? radi se o fizickoj aktivnosti i da deca budu taj sat na vazduhu, kakva je razlika da li je u pitanju bastovanstvo ili izmedju 4 vatre, sa stanovista libertarijanske ideologije?
Marko, stanje u privatnim školama nije mnogo bolje jer je i u njima silom nametnut školski program. Od strane države, od koga bi drugog. Znači eksperimentisanje, odbacivanje onoga što ne radi silom je sprečeno i u privatnim školama kao i u državnim.
"Privatno" u privatnim školama ne obuhvata kurikulum. Kurikulum je državni u svim školama. Imamo obrazovni komunizam, uprkos svim zamagljivanjim te činjenice. Dakle, da pojasnim svoj prethodni komentar, sve što je u obrazovanju državno treba da se skrepuje. Tek takva "reforma" bila bi ok sa stanovišta libertarijanske ideologije.
Perice,
Americki privatni univerziteti mogu da drze predavanja iz cega god hoce na nacin na koji hoce. A opet vrlo lice na drzavne.
Gabriela,
Problem sa bastovanstvom ne bi postojao da je poenta u bastovanstvu. Ali, nije sustina ovog predmeta da decu nauci kako se sadi paradajz, vec da se deci nametne odredjen lifestyle.
pa i bavljenje sportom i ucenje matematike je promovisanje nekog lifestyle. ali knee-jerk reaction je samo na bastovanstvo ;)
Pre bih rekao da je situacija u SAD obrnutna. Državni univerziteti su ti koji se "trude" da liče na privatne.
Hm. Ima tu dve stvari.
Prvo, privatni univerziteti u Americi često dobijaju pare od države, a za pare se uvek moraš kvalifikovati, dakle pare idu onima koji ispunjavaju državne standarde. Tu ne radi štap nego šargarepa, ali otkud državi pare in the first place? Prisilno oduzete od "poreskih obveznika", naravno.
Drugo, ko tu na koga liči? Privatni univerziteti na državne, ili državni na privatne? Ko koga kopira? Ko više oseća zahteve kupca? Koga će brže i više da pogodi odlazak kupaca?
Najzad, šta precizno znači da američki privatni univerziteti "vrlo liče na državne"? MOj utisak je da uopšte ne liče. Kao što u Srbiji privatne bolnice uopšte ne liče na državne iako ima nekih pojavnih sličnosti - beli mantili, crveni krstovi, pacijenti, itd.
Nacin ucenja je isti. Udzbenici su isti.
Biblioteke imaju vise knjiga, nastavnici su poznatiji, osoblje je ljubaznije, ali se nista sustinski u "obrazovnom procesu" nije promenilo u prethodnih 50 godina.
Nisam siguran da je to iskljucivo posledica toga sto tu drzava dominira. Mozda je posledica toga sto su i privatni univerziteti u stvari neprofitne organizacije koje nemaju neki poseban interes da smanjuju troskove.
Moja devojka koja predaje sociologiju u jednoj srednjoj skoli mi se jutros zalila kako ne moze da koristi udzbenike jer ako bi isla po njima ne bi mogla nikako da ukljuci decu u ono sto prica, inace se trudi da ih zainteresuje i ubaci interaktivnost u predavanja i da bi ih nesto naucila i da bi ostali mirni. :)
Marko, to što su i privatni univerziteti neprofitne organizacije je posledica državne dominacije obrazovanjem. Ako ja nešto nudim besplatno ili smešno jeftino, kakve su tvoje šanse da zaradiš nudeći to isto, ali po ceni koja odslikava realne troškove proizvodnje i tvoju želju da bar malo naplatiš svoj rad? To je ono što država radi - otima bogatstvo od stanovništva, a onda otetim finansira državne škole i fakultete. Ne naplaćuje ništa ili simbolično direktno naplaćuje i time "udavi" privatni sektor. Gedit?
Post a Comment