Pages

08 February 2010

Narod i nacionalizacija

RTS je za potrebe jedne os svojih genijalnjih emisija o ekonomiji uradio anketu javnog mnenja o stavovima publike po pitanju privatizaacije. Evo nekih rezultata:

Na pitanje "Da li podržavate zahteve nekih radnika da se poništi privatizacija i da država preuzme njihova preduzeća 75% kaže DA, 8% kaže NE!

Na pitanje da li ste protivnik ili pristalica privatizacije društvenih preduzeća 53% kaže "protivnik", 28% kaže "pristalica".

Na pitanje da li ste za to da država potpomaže privatne firme 39% za, 35% protiv.

Na pitanje ko je bolji poslodavac, država ili privatnici, 75% kaže država.

Zabrinjavajuće svakako. Jedino što može biti uteha jeste da ako biste ista pitanja postavili samo visokobrazovanima u Srbiji, verujem da bi procenti bili još gori.

35 comments:

Brut said...

U Srbiji a i u svetu danas je neverovatan broj ekonomskih sledbenika Lenjina, Hitlera i Musolinija. Sve ovo sto propagira RTS i NSPM su ova trojica uvela u politicki zivot na velika vrata. I nek mi danas neko kaze da su komunisticka ili nacisticka ideologija porazene? Trubi se o kulturnoj dekontaminaciji...a u ekonomiji se zagovara cisti nacional-socijalizam, preko "nacionalnog servisa", i svi pljescu (kultur-dekontaminatori jednako kao i kontaminatori). U pravu si za ovo da bi rezultat medju "elitom" bio jos gori. Jos samo seljak ovde ponesto zna o tome da drzava samo otima, mada bi i oni rado poneku subvenciju (malinari, itd.). Jeziva crveno-crna stvarnost.

Lighthouse said...

Ivane,

Rezultati ankete su doista zabrinjavajući. Prostor za liberalnu politiku je sužen, a krivica za to je i do političara i do novinara, ali, kako Brut primećuje, i do NGO-a (iako ne delim njegov otpor "kulturnoj dekontaminaciji", mislim da je i ona neophodna). Iz više raznih razloga, ovi razlozi ne treba da nas čude.

Prvo, doista ima preduzeća gde novi vlasnici nisu ispoštovali uslove iz ugovora o privatizaciji s državom, nekad na štetu radnika, a država nije preduzela ništa, pa su u tim slučajevima radnici s pravom protestovali. O metodama protesta možemo, ali takve ugovore država je trebalo da poništi i pre nego što je naterana protestima.

A kad mediji govore samo o privatizacijama koje nisu izvršene po ugovoru, ili je bilo drugih nezakonitosti, šta očekivati da čitaoci/gledaoci misle o privatizacijama uopšte? Niko ne govori o privatizacijama koje su spasle firme, uključujući radna mesta u njima, iako je takvih primera neuporedivo više.

Napokon, država objektivno jeste bolji poslodavac, u većini slučajeva, ali to ne znači da je bolji preduzetnik. To što je zaposlenima u državnoj službi u proseku bolje nego onima kod privatnika ne znači da im je kao građanima bolje, niti da je ostalim građanima bolje. Država nije Samarićanin na svoj nego na račun svih građana, strane pomoći ili budućih generacija.

Ipak, najnejasnije mi je otkud većina za to da "država potpomaže privatne firme"? Ako su tako naoštreni protiv privatnika, zašto su za to da im država pomaže? To je vrhunac magle u glavama, jer ta pomoć skoro da je po definiciji korupcija.

Lighthouse said...

"...ovi razlozi ne treba da nas čude..."

Pardon, "ovi rezultati".

Brut said...

Lighthouse,

Nisam protiv kulturne dekontaminacije, kako bih mogao biti protiv tako necega nakon visedecenijskog komunistickog agitpropa i nakon nacional-socijalistickog gleichschaltungovanja devedesetih? Naprotiv. Samo mislim da je licemerno i kratko traziti kulturnu denacifikaciju sa titoistickih pozicija, kako to hoce pescanik ili e-novine, kao sto je jednako licemerno i kratko traziti dekomunizaciju sa naci pozicija, kako bi to hteli Beckovic, Kostunica i ta epsko-guslarska ekipa. Ono sto mene sablaznjava u toj stvari jeste neobrazovanost koja ne vidi da su glavni politicki proponenti ovakvih populistickih ekonomskih mera bili upravo komunisti i nacional-socijalisti. Posle je dosao Kejnz i ekipa da svemu tome da malo sarma i teorijske municije. Treba li pominjati Kejnzove ode Hitleru i Musoliniju? I taj ekonomski antiliberalizam nije bio neka sporedna stvar u njihovoj ideologiji, nego okosnica "nove stvarnosti" komunizma i nacizma. Zato mi nije jasno to ideolosko licemerje koje se kiti antifasizmom ili antikomunizmom a u ekonomiji forsira njihovu cistu formu. To mogu objasniti samo nekom vrstom zavere ili, kao sto sam blagonaklono to rekao, gluposti i neobrazovanosti.

mileusna said...

Pa kako ih kriviti.. Vide ljudi da su u državnoj upravi, EPS-u, Pošti, Telekomu i sl. lepe plate a da se ništa ne radi, dok oni rintaju po ceo dan za 200 EUR. :)

Posao u državnoj firmi se u Srbiji gleda gotovo kao i dobitak na lutriji u onoj igri "Srpski san" gde dobitnik sledećih dvadeset godina prima neki novčani iznos mesečno a ništa ne radi.

mileusna said...

No na svu sreću, ekonomske diplomate kreću sa radom uskoro da pomognu nesposobnim privrednicima.

tiki said...

nije to samo Srpska obmana , svi naši narodi i narodnosti pate od "državnog posla" i idenja staža
a da su NGO bazično restauratori samuupravne ideologije u kulturi to je bar banalno jasno kao i da to rade da bi sačuvale sinekure

Slaviša Tasić said...

Jedino su u pravu da je bolje raditi za državu - lakše je, sigurnije i bolja plata. Praktično si subvencionisan jer za tvoju platu/nerad rinta privatni sektor. Srbija nije jedina u tome.

Nego šta bi sa seljačkim zdravim razumom?

I zašto bi obrazovani glasali gore? Ja mislim i da su glasali samo članovi sociološke katedre BU rezultati bi bili bolji. Plus jedina anketa koja je to merila (Kaplanova) pokazuje da bi obrazovani glasali bolje.

Gabriela said...

elem, nisam psiholog, ali koliko sam citala, jedan od empricki najpotvrdjenijih zakljucaka iz psihologije je da se stavovi i ponasanje ljudi se menja u odnosu na kontekst.

znaci, mozda bi rezultati bili drugaciji kada bi im se pitanje postavilo u drugacijem kontekstu?

na primer, posle gledanja priloga o apatincima koji su pokupovali stanove od love koju su dobili od privatizacije, radnika varioca koji zaradjuje 1k evra u us steelu, ili "mladih i sposobnih" koji prosperiraju u svojo firmi, gde naravno 'izvoze' ?

perica said...

Da li se u celoj ovoj stvari zaista radi o privatizaciji? Da li su pomenute firme zaista privatizovane? Mislim da nisu i da je to razlog što se pojavljuju ovakvi besmisleni rezultati ankete. Još jedna instanca pravila garbage in - garbage out. Kad je u glavi zbrka, na usta ništa pametno ne može da izađe.

"Privatizacija" je u stvari tajkunizacija.
"Nacionalizacija" je u stvari partizacija.
A ljudsko je pamćenje kratkotrajno.

Državna firma je partijska prćija, to svi vide, ali se ne sećaju da je u taj status došla procesom "nacionalizacije". Želja da se nešto popravi rezultuje u zahtevu za privatizacijom. Ono što se očekuje je domaćinsko gazdovanje, koje ide uz privatno vlasništvo. Avaj, proces "privatizacije" nije to, nego davanje firme na upravu tipu kome je jasno da šapa države ostaje na firmi i da mu se ne isplati da dugoročno planira nego mu je bolje da pokupi pare što pre i zaždi. Jedino takvi i hoće da ulaze u dil sa državom zvani "privatizacija". Uskoro i raja provaljuje šta se dešava i vidi da je rezultat tajkunizacija firme. Šta sada? Brzo se pojavljuje ideja da će država ipak odgovornije da gazduje nego ova tajkunska protuva i vraćamo se na početak. Aktuelizuje se priča o "nacionalizaciji" za koju će se vrlo brzo, ali pošto raja već zaboravi prethodne muljaže, ispostaviti da je u stvari partizacija, vraćanje firme pod partijsku upravu i čerupanje. I tako u bes-kra-jon.

Vlada said...

Današnji citat dana na ovom blogu sve govori:

"Država koja opljačka Petra da bi dala Pavlu, može uvek da računa na podršku Pavla."

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

ne znam da li je neko radio te ankete obrazovanih. Ali napravimo jedan mali eksperiment. Uzmimo recimo 20 ili 30 glavnih tekstopisaca na dva "rivalska" sajta u Srbiji, NSPM i Pescanik. Prva i Druga Srbija. I pogledajmo koliko od tih 20 ili 30 bi se slozili sa generalnom publikom. Mozda bolje da se upitamo - koliko ne bi? Ja imam dva kandidata: Prokopijevic i (mozda) Gligorov sa Pescanika. Da, i Mijatovic koga ponekad prenose na NSPM. Mislim da je to manji procenat nego u opstoj populaciji.

Slaviša Tasić said...

Ne znam, ja prosto ne vidim tog džefersonskog seljaka u Srbiji. Zato je i populizam obrnute prirode. Ako pogledamo glasače po obrazovanju, sve narodnjačke stranke su socijalističke, a elitističke su do sada kako tako privatizovale.

Predrag Milojević said...

Занимљиво би било видети одговоре запослени када би питање било: "да ли подржавате овакву или некакву другачију приватизацију (каква је нпр. спроведена у фирми Књаз Милош)?" Верујем да су запослени против овакве, а не било које приватизације. Не верујем да би с ебунили да су добили акције предузећа, а онда се удруживали у фондове (модел Чешке и Словеније, које се убрајају у најбоље приватизације). Такође, не треба заборавити ни да је приликом приватизације урађена национализација друштвене имовине. Све што је било друштвено, постало је државно. Постојало је много предузећа у којима држава није имала удела у оснивању, али их је зато без проблема присвојила и продала без испитивања порекла капитала. Ово је у најмању руку - увреда запослених.

Ivan Jankovic said...

Predrag,

ceski i slovenacki model su vrlo razliciti. U Ceskoj su deljeni vauceri svim punoletnim gradjanima, dok je u Sloveniji vrsena insajderska privatizacija menadzerima i radnicima. Taj insajderski model se pokazao kao najneefikasniji svuda u Istocnoj Evropi. Jasno je i zasto - konflikt interesa izmedju maksimizacije profita i maksimizacije zarada i beneficija zaposlenih. To je isti problem koji je postojao u samoupravnom preduzecu u komunizmu kao i u kodetermiisanim firmama u Nemackoj.

Model prodaje je dao najbolje rezultate ali ni on nije cudotvoran (a posebno kad je skopcan, kao u slucaju Srbije sa protekcioninzmom i prodajom trzista). U najuspesnijim zemljama (poput Estonije ili Poljske) veliki deo privatizovanih firmi je propao. Privatizacija nije carobni stapic. Carobni stapic su nova ulaganja na "zelenoj livadi" ali njih u Srbiji ima malo zbog nepovoljne investiciona klime.

Dakle, nije problem sto mnogo privatizovanih firmi lose radi. To je ocekivano. One imaju zastarelu tehnologiju, mnogo zaposlenih (sindikati i vlada vrse pritisak na vlasnike da ne otpustaju), nemaju izvozne kanale, nemaju cesto ni moderne upravljacke vestine. Te firme su osnovane pod komunizmom. Nerealno je ocekivati da one mogu da budu jako uspesne u globalizovanom svetu 21 veka. Mislis da mladenovacki Drapsin i Minel treba da opstanu? I da je njihova propast dokaz promasenosti koncepta privatizacije? Ne nije, nego samo dokaz ogranicenja koncepta privatizacije (bilo kog). Prosperitet dolazi od novih firmi. A njih nema dovoljno iz drugih razloga, a ne zato sto je privatizacija losa.

Ivan Jankovic said...

Slavisa,

nisam tvrdio da postoji "jeffersonovski" seljak. Nego da je Titov student kome je 1968 pojam slobodarstva, i koji je 40 godina ucen da je kapitalizam najvece zlo, verovatno jos gori i netrpeljiviji prema privatizaciji od zdravorazumskog seljaka. Videti pod kolumnisti i komentatori Politike, Novosti, NSPM, Pescanika, E-novina, Kurira itd.

Predrag Milojević said...

Чешка и словеначка приватизација се обично спомињу као најуспешније. А Естонија је доживела дебакл.
Није ми јасно зашто се овде подржава све што је везано са накрупнијим капиталом и најбогатијим капиталистима. Радници боље раде кад имају деонице у својој фирми. То је комунистички синдром у младих (или средовечних) либерала - мисле да знају шта је добро за радничку класу, па онда и за фирме које би та класа могла поседовати. Капитализам није никаква наука, нити је привилегован за одређене слојеве. Иако се вођење предузећа у економској теорији приказује као црно-бела слика односа: успех-стечај, ту је потребно много више практичног сналажења од теоретисања. Фирме могу добро да раде и ако имају мале власнике. Ево, нпр. Google.
Било је битно поделити акције радницима, малим акционарима, јер је доказано да да људи боље раде када сами нешто предузимају, него када чекају на послодавца.
Даље, неке фирме добро раде, неке лоше, то је већ ствар умећа руководства и других фактора. А Минел није пропао, купио га је Николић из ДСС-а.
Али, није тачно да влада врши притисак да се не отпуштају радници. У Србији се ради испод свих могућих критеријума за услове рада. Послодавци батинају раднике преко фирми за обезбеђење, доприноси се не уплаћују, нема значи, ни здравственог осигурања. А то није могуће, признаћеш, на Западу. На радним местим предвиђеним за три радника, обично раде два радника, трпећи најгоре шиканирање. А да не говоримо о расном, полном или националном малтретирању. Модерним речником - мобинг, је ли?
Нове фирме немају везе са приватизацијом, сем ако се у сиромашној земљи не поделе акције предузећа радницима, они их продају, па за тај новац оснују своју фирму. И то је могуће, зар не?

andreas breme said...

mislim da je Ivan u pravu, velika je razlika, cini mi se, izmedju podele akcija firme svim zaposlenim gradjanima i podele radnicima i menadzmentu firme.

andreas breme said...

a to da li su radnici u srbiji prezasticeni ili su nezasticni, ima i jednog i drugog.

Brut said...

Sto se tice opredeljenja obrazovanih i seljaka - ja znam za jedno istrazivanje s kraja osamdesetih (mislim da ga je radio Miklos Biro) o opredeljenjima elite za ili protiv kapitalizma (ugrubo receno). Uglavnom, po tom istrazivanju, u tadasnjoj SFRJ (negde 1988.), pro-kapitalisticko opredeljenje za trziste, privatizaciju, itd., imalo je oko 70% obrazovanim na prirodnim i tehnickim naukama, dok je taj procenat bio drasticno manji kod onih obrazovanih na humanistickim naukama. (Izvinjavam se zbog nepreciznih podataka, nemam istrazivanje kod sebe a i davno sam ga citao.) Mislim da bi situacija bila identicna i danas. Sta bi bio razlog ovome? Mozda nesto kao sindrom ucionice, koji opisuje Nozik, gde humanisticki obrazovan intelektualac ostaje veciti zavisnik od autoriteta uciteljice, profesora, knjige, dok je tehnicki obrazovan intelektualac prema samim svojim skloostima upucen na trziste, na utakmicu, tj. njegov uspeh ne zavisi od dodvoravanja autoritetu uciteljice ili drzave, nego od zadovoljavanja potreba kupaca na trzistu. Tehnicki intelektualac je maher na velikom odmoru i kralj skolskog dvorishta, dok humanisticki intelektualac zna da tamo moze da zaradi samo pokoju cvogu ili da ga opeljese za klikere.

Ivan Jankovic said...

Predrag,

1. Estonija nije dozivela debakl, nego je najuspesnija zemlja u Istocnoj Evropi sa stopom ekonomskog rasta duplo vecom od slovenacke.

2. Insajdersko preduzece je neefikasno po definiciji zbog konflikta interesa koji sam opisao, a koji se u literaturi zove Furubotn-Pejovicev efekat, po ekonomistima koji su ga opisali. Da su u pravu najboje se vidi po tome sto radnicke kooperative ne postoje prakticno u kapitalizmu. A ne postoje zato sto ne mogu da se takmice sa klasicnom korporacijom i malim privatnim preduzecem.

3. Nije isto firma sa mnogo malih vlasnika i firma ciji su vlasnici radnici. To su dva razlicita koncepta. Prvo je klasicna korporacija kakva dominira u Ameirci i drugde (recimo, Google, koji si spomenuo), a drugo je samoupravno preduzece koje u kapitalizmu ne postoji.

4. Ko je taj ko odredjuje da li na nekom mestu treba da rade dva ili tri radnika? Centralni komitet? Sindikat? Vlada? Blogeri? Ili vlasnik imovine o kojoj je rec?

5. Nove firme nastaju ulaganjima od nule "na zelenoj livadi" kako se to obicno kaze. Najcesce to radi stranci, ali i domaci isto tako. Svuda u nerazvijenom svetu, najvise su plate u tim greenfield firmama, multinacionalnim korporacijama jer one imaju najvisu produktivnost. Ali, da bi ljudi ulagali u dugorocne poslovne projekte i zaposljavali nove radnike u novim firmama mora da postoje neki uslovi. Recimo lagano radno zakonodavstvo koje cini zaposljavanje i otpustanje jefitnim i lakim, niski porezi, mala regulativa, itd. A to sve manjka u Srbijji. Zato i nema investicija. Zato se i zivi siromasnije nego sto bi moglo.

Predrag Milojević said...

andreas breme, заправо, то је једна иста ствар - поделити акције грађанима. Неки не раде у фирми која доноси профит, или уопште не раде. У питању је концепт поделе акција грађанима. Али, ствар је завршена, а ревизије неће бити. Хоћу да кажем да је за лоше стање у привреди крива и лоша приватизација. Не треба је бранити само зато што је приватизација.

Predrag Milojević said...

Иване,
пошто журим на посао, рећи ћу још само ово: посао одређује колико радника треба да ради на неком радном месту. У Србији, послодавац мисли да је власник и радника и фирме, па да треба да му и одреди колико ће да ради. Он себе зове: газда. А блогери су део јавног мнења. Естонија је било полумртва док је Европа није накљукала финансијама. Да није тога, поумирали би од глади. И није Србија крива што у њу не инвестирају. Једноставно, нема ко да улаже. То је све ограниченог домета.

Ivan Jankovic said...

predrag,

insajderska privatizacija je dala najlosije rezultate od svih modela, a prodaja najbolje, dok su vauceri bili negde u sredini.

I kod vaucera i kdo insajderske privatizacije ti isti "gazde' protiv kojih ti protestujes postali su "vlasnici svega", sa jednakim efektima o kojima govoris ("ekspolatacija" itd) samo sto se koncentracija kapitala nije desila direktnom kupovinom kao u sadasnejm srpskom modelu (gde kakva takva kontrola postoji), nego preko berze ili van berze, gde nema nikakve kontrole. Bogatasi i insajderi kupuju za jeftine pare akcije siromasnih radnika. To se u 99% slucajeva desilo svuda gde je taj model primanjivan.

Ivan Jankovic said...

Predrag,

mislim da si potpuno neifnormisan o Estoniji. Njihov premijer Maart Laar je sproveo jednu od najradikalnijih pro-trzisnih reformi na svetu pocetkom 1990-ih. Zemlja jeste bila mrtva, ali nije ozivela zahvaljujuci stranoj pomoci nego zahvaljujuci radikalnim liberalnim reformama. Recimo on je prvi privatizovao sva drzavna preduzeca, ukinuo sve carine, uveo flat tax itd. To su mnogi posle kopirali.

ChiCha said...

Brut ,

Molio bih te da ostavis neki link na kome mogu da procitam nesto vise o sindromu ucionice .

[DS] said...
This comment has been removed by the author.
Aleksandar Stevanović said...

Evo jednog malog primera ljubavi prema socijalizmu u Srba. Već neko vreme radi Mali Kalenić, trenutno jedino mesto u Bg gde se mogu kupiti tresenje u februaru. Cena je 1850 dinara, a nisam video ni jedan komentar koji kaže da je super što onaj ko zaista voli to voće može da ga kupi u doba godine u kojem to sve do ove godine nije bilo moguće. Sve naglabanja o jednim poljoprivrednicima koji su prošlog leta bacali voće i krčili voćnjake, o tome kako su "tresnje kisele" i slično. Čak ni razmišljanja da bi još neko sa malo preduzetničkog talanta i nešto kapitala mogao da obori cenu sa manjim maržama i učini trešnje i egzotično voće iskustvom za "šire narodne mase".

Slaviša Tasić said...

ChiCha, to je Nozickov esej, evo ga npr. ovde:
http://www.freerepublic.com/focus/f-news/898117/posts

Saša said...

Državna firma je partijska prćija, to svi vide, ali se ne sećaju da je u taj status došla procesom "nacionalizacije".

Tačno. Rasparavljati o najprihvatljivijem koneceptu privatizacija, a ne raspravljati o denacionalizaciji je prilično bezpredmetno. Svaki koncept privatizacije je loš, ako prethodno nije izvršena denacionalizacija. Drugo, radnici jesu izloženi svakodnevnom mobingu, isključivo zbog toga što se ne poštuju ugovori o radu. Reći da nije tako, može samo neko ko nikada nije radio u privatnoj firmi u Srbiji. Naravno da bi bilo bolje da je tržište rada deregulisano u najvećoj mogućoj meri, ali realnost je takva kakva je. I radnik je na neki način preduzetnik i ima prava koja mu pripadaju po osnovu ugovora o radu. S druge strane, poslodavcima niko nije "zavrtao ruke" da se prihvate obaveza iz ugovora, ali ako su se već prihvatili ima da ih poštuju. Ako bi bilo tačno da su novi vlasnici preduzeća kapitalisti u pravom smislu te reči, a ne etatisti i rent-seekeri, onda bi rezultati ankete bili poražavajući. U suprotnom, ispitanici su samo konstatovali činjenično stanje, a to je da prosečan srpski preduzetnik i biznismen nije nikakav kapitalista, nego najobičniji rent seeker koji se bogati na grbači poreskih platiša, a ne po osnovu svoje preduzetničke ingenioznosti koja je pravi motor razvoja privrede jedne zemlje.

Saša said...

I još samo nešto. Mislim da je obrazovanje stanovništva jako bitno, ali obrazovanje u smislu kako deluju osnovni principi tržišne privrede. Ljudima treba objasniti da su stečaj i likvidacija dobra stvar na duge staze. Brzina tranzicije je uslovljena brzinom stečaja i likvidacije firmi koje ne posluju na tržišnim prinicipima. Takođe, ljudima treba objasniti da su protekcionizam i subvencije loše stvari i da na duge staze prave nemerljivu štetu. U tom smislu, Ivan je u pravu kada tvrdi da je loša investiciona klima jedan od glavnih uzroka loše privredne situacije u Srbiji. Niko ne želi da investira u zemlju čija Vlada svojim merama svakodnevno neutrališe negativne rezultate loše procene "preduzetnika". Odsustvo tržišnog darvinizma i transparentnih pravila privređivanja koja podjednako tangiraju sve zainteresovane aktere je najveći problem u Srbiji.

ChiCha said...

Da bi se obezbedilo postovanje ugovora mora da postoji jako i nezavisno sudstvo sposobno kako za donosenje presude tako i za njeno izvrsenje. Mi smo od toga jako daleko , a to je preduslov funkcionisanja trzisne privrede . U suprotnom je AK-47 + batinasi ili volja vlastodrsca jedini metod resavanja sporova .
Mi smo fakticki na nivou anticke despotovine u kojoj jedini izvor prava volja vlastodrsca .

Saša said...

Da bi se obezbedilo postovanje ugovora mora da postoji jako i nezavisno sudstvo sposobno kako za donosenje presude tako i za njeno izvrsenje.

Tačno. Zaboravih to da pomenem. Ipak su ovo blog komentari. Preduslov za postojanje tržišnog darvinizma jeste dosledno poštovanje obaveza iz ugovora, a toga za sada ne može biti bez nezavisnog sudstva. Ukoliko neko ne poštuje ugovor, mora zato da snosi ugovorom predviđene posledice.

Saša said...

U kontekstu ChiCha-inog komentara:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=09&nav_category=12&nav_id=409812

Brut said...

Chicha,

ima i prevod na srpski ovde:

http://www.katalaksija.com/v2.0/index.php?option=com_content&task=view&id=85&Itemid=3