U Americi je veoma teško naći zdravstveno osiguranje koje pokriva "prethodne bolesti" (preexisting conditions). Deluje veoma surovo - ako nemaš osiguranje, pa se razboliš, moraćeš potpuno sam da snosiš troškove lečenja, koji mogu da budu veoma visoki i da te dovedu do bankrota. Kao što kaže predsednik Obama "If you ask the American people about health care, one of the things that drives them crazy is insurance companies denying people coverage because of preexisting conditions."
Predlog zdravstvene reforme koji se trenutno razmatra bi primorao osiguravajuće kuće da osiguraju i one koji već boluju od neke teške bolesti. Deluje veoma humano... Ali, šta će tačno sprečiti ljude koji su relativno zdravi da uopšte ne uplate osiguranje, plaćaju manje troškove iz džepa, a onda se osiguraju tek kada teško obole? Kazna. Jeste, predlog reforme predviđa kaznu od oko 700$ godišnje.
Meni deluje da je to malo. Velikoj većini mladih i zdravih ljudi će se isplatiti da plaćaju kaznu i čekaju da se razbole, kako bi uplatili osiguranje tek onda.
Suština je da navedeni predlog liči na osiguranje protiv požara koje možeš da uplatiš i nakon što ti je kuća izgorela, a onda tražiš novac od osiguravajućeg društva. Mislim, zašto bi se u takvoj situaciji iko osiguravao protiv požara unapred? Sačekaš lepo da ti kuća izgori, pa se onda retroaktivno osiguraš.
PS. I Dejvid Henderson danas piše upravo o ovom problemu.
24 comments:
pa, kazna treba da bude malo veca od najjeftinijeg osiguranje. ja se secam da sam placala nekih $400+ po semestru, na uniju, za blue cross / blue shield, koje je verovatno najjeftinije. znaci ovo se i meni cini malo malo. recimo da podignu na 1000.
Meni, iskreno, smeta ceo koncept KAZNE. Cekaj, zele da KAZNE nekoga ko nece da se osigura. U Srbiji barem mozes da izbegnes osiguranje, ne moras da se osiguras. Evo ja, uplacujem redovno doprinose, ali nikako da zavrsim sa birokratijom da se osiguram (posto zivim u jednom, a radim u drugom okrugu). Ali niko ni ne razmislja da me KAZNI zato sto nemam osiguranje.
Ali, ovaj primer odlicno pokazuje logiku drzave. Krenes od najboljih mogucih namera, da pomognes ljudima, a zavrsis tako sto moras od nekog nekog ni krivog ni duznog da napravis kriminalca.
Da li se krenulo od "najboljih mogucih namera"? Jako sumnjam. Mislim da je logika države sledeća: krenulo se od podle namere da se pljačka stanovništvo, uočeno je da stanovništvo dosta para troši na lečenje i da državno zdravstvo predstavlja efikasan sistem pljačke, pa se pristupilo aktivnostima usmerenim na okupiranje medicinske delatnosti i njihovo stavljanje u položaj zavisnosti od državnog aparata. 700$ kazna nije ništa nelogično - to je jedan od neophodnih koraka.
pa, dobro kako bi ti resio, da svako ima pristup zdravstvenim uslugama kada mu trebaju, a da placa ko hoce? uzevsi u obzir da je drustveno neprihvatljivo da se nekome kaze da moze da dobije uslugu ako ima da plati, ako ne onda nista. ja ne znam kako to da razresim ni kao intelektualni koncept, a kamoli kao praktican i realan predlog.
Teško je rešavati probleme ove vrste kada se jednom država umeša do ove mjere. Jednostavno sad više ne postoji nijedan način da se ovo reši na jedan relativno bezbolan način. Ali opet je od svih rešenja najbezbolnije da se u jednom potezu vrati na sistemu koja je postojala do 1965-e i gde su troškovi lečenja iz godine u godinu padali a ne rasli, tako da osiguranje nije bilo ni potrebno. Sve ostalo je agonija jedne ili druge vrste kako god mi to okrećali.
Gabriela,
Ako je osnovni problem pomoci onima koji nemaju para da plate, to se moze resiti mnogo jednostavnije - dati im pare.
Ali, ovde nije osnovni problem "sta sa siromasnima", nego "kako da svi mogu da dobiju sta god pozele, kad god pozele, da to bude jeftino za njih, ali ni da ne generise visoke budzetske troskove". A to, prosto, ne moze u slobodnom drustvu.
@Marko Paunović
"Evo ja, uplacujem redovno doprinose, ali nikako da zavrsim sa birokratijom da se osiguram (posto zivim u jednom, a radim u drugom okrugu)."
Potpuno te razumem :((( Kako naprave koju reformu zdravstvenog osiguranja, sve je teže overiti knjižicu iako redovno plaćaš sve harače. Zar ne mogu da naprave neki centralizovani informacioni sistem gde se vidi ko je osiguran, a ko ne bez da iko odlazi u socijalno sa hrpom papira?
Ali koji im je interes da nam olaksaju posao? Interes im je potpuno suprotan - da ima sto vise ovakvih kao ja, koji placaju, nemaju vremena da se zezaju sa birokratijom i nadaju se da im nece nista uskoro faliti.
pa, upravo te to i pitam!
kako bi resio tu situaciju. kada neko zaradjuje dovoljno da plati, a neplaca. onda jednog dana mu se nesto desi, i racun je 100K, on ima u banci 5K, to mu uzmes i sta onda? uradis 5% operacije? kako bi to resio, onda?
Gabriela,
da li je konacni zakljucak da onda svako mora da bude nateran da placa za druge? Posto su ljudi glupi i iracionalni nista manje osim punog socijalizma nije zadovoljavajuce?
U Americi trenutno postoje dva sistema drzavne pomoci siromasnijima, Medicaid i Medicare. Ali ovde nije poenta pomoci siromasnijima nego nametnuti svima drzavni monopol u zdravstvenom osiguranju. predlozena reforma nije samo za slucaj katastrofickog osiguranja, nego generalno, one-size-fits-all, ospti sistem gde svako mora da kupi "privatno" osiguranje, koje ce u medjuvremenu postati toliko regulisano da ce biti zapravo prakticno drzavno sa kvaziprivatnim osiguravajucim kompanijama (i onda u perspektivi konvertovano u single payer sistem, kako je Obama i obecao).
ivane,
ni ti mi nisi nesto objasnio kako bi resio problem koji sam ja navela. recimo za srbiju, posto tu jedino ima sanse da bilo kod od vas ima uticaja, a da je resenje realno i prihvatljivo barem trecini stanovnistva (sto bi ga ucinilo realnim). ja zaista ne znam sta bi moglo da bude resenje.
"kako bi resio tu situaciju. kada neko zaradjuje dovoljno da plati, a neplaca. onda jednog dana mu se nesto desi, i racun je 100K, on ima u banci 5K, to mu uzmes i sta onda? uradis 5% operacije? kako bi to resio, onda?"
Gabriela, pravo pitanje je ko to treba da reši, taj ko ima ali ne plaća ili mi ostali za njega?
Ja razumem pitanje kako rešiti osiguranje onima koji nemaju da plate; odgovor je dati im pare da ga kupe. Ali za one koji imaju ali ga neće nije mi jasno šta bi mi trebalo tu da rešavamo.
mislila sam da je jasno, ali ocigledno nije.
dakle, vecini (skoro svima cak bih rekla), ljudi u srbiji je neprihvatljivo da se nekome uskrati zdravstvena usluga.
sada, ponovo procitaj primer koji sam napisala (neko zaradjuje dovoljno da plati, a neplaca. onda jednog dana mu se nesto desi, i racun je 100K, on ima u banci 5K, to mu uzmes i sta onda?)
dakle, ako nemas obavezno osiguranje, a moras da pruzis svakom zdravstvenu uslugu, kada mu je zivot ugrozen, neko ce to iskoristiti da neplaca osiguranje jer zna ako bude stani-pani neko ce to platiti.
znaci imas dve opcije:
1. osiguranje nije obavezno, znaci veliki stepen slobode, a kada je taj neosiguran u nevolji, ostali mu plate.
2. osiguranje obavezno, ali nema free ridera.
3. ono sto ja tvrdim da je neprihvatljivo (tj da nigde realno niko ne bi nasao podrsku) - pustis deliju koji se kurcio bez osiguranja da umre.
pitanje je bilo za sta se od toga vi zalazete. naravno da nisam mislila bukvalno da vi treba nesto da resavate. pa vi samo pisete blog :)
zalažem se za 3 nema sumnje. nije to toliki problem kao što izgleda -- kad znaju šta im se može desiti ljudi će kupiti osiguranje. studije pokazuju da ljudi obično kupuju osigurnje (bilo koje vrste) i više nego što je to racionalno. takođe i da u proseku više štede nego što je neophodno.
prelazna verzija je da se samo hitna pomoć finansira iz poreza, jer je hitne slučajeve teško odbiti. ali samo to, ne i dugotrajno lečenje.
ponovo, ne brkati sa socijalnom politikom. socijalna pomoć može da postoji za sve ugrožene kategorije nezavisno od ovoga.
ako ti je ovo neprihvatljivo, onda ostaje da je 2 bolje od 1. 1 ne može ni da funkcioniše jer onda niko ne bi plaćao.
da siromasnima i nemocnima treba pomoci smo se svi slozili jos od pocetka, tako da mozemo da izbacimo iz rasprave, niko ne brka sa socjalnom politikom.
1 ne može ni da funkcioniše jer onda niko ne bi plaćao.
pa ne znam bas. ja kada sam u americi bila "izmedju dva posla" nisam placala COBRA*, jer sam znala da ako udari auto, primice me u bolnicu, a tada nisam bas imala ni para, tako da i ako proglasim bankrot, s obzirom na verovatnocu da me lupe kola, bilo mi prihvatljivo.
drugim recima, radila sam bas 1. a imala sam i neke prijatelje, kojima osiguranje nije bio prioritet, tako da nisam bas bila jedina.
prelazna verzija je da se samo hitna pomoć finansira iz poreza, jer je hitne slučajeve teško odbiti. ali samo to, ne i dugotrajno lečenje.
znaci, prsnuto slepo crevo -zivi, rak-umre. ok, fair enough, samo sam pitala kako bi vi resili, i konacno dobila neki odgovor.
*(zakon po kojem imam pravo na godinu dana pod istim uslovima koje mi je placao poslodavac).
pa ovaj tvoj slučaj samo potvrđuje da u verziji 1 niko ne bi plaćao. kao što je za vas bilo optimalno da ne platite, tako bi bilo za sve, naročito ako je besplatna ne samo osnovna pomoć nego ceo tretman u slučaju bolesti. a kad niko ne plaća sistem ne postoji.
znaci slozili smo se da 1. ne moze da funkcionise (sto se pokazuje u US), a da je 3. neprihvatljivo. ostaje 2. posto se marko gore pobunio protiv 2. ja sam pocela ovah thread sa pitanjem a sta onda?
mislim da je marko govorio o punom osiguranju, ne o hitnoj pomoći. slažemo se da je 3 sa elementima 2 prihvatljivo.
indeed, ti si jedini rekao nesto konkretno :)
znaci, ako sam te shvatila, pustiti ponekog da umre (recimo od raka), pa ce vecina da se uozbilji i kupi osiguranje.
to je konkretan odgovor, a ne ko ova dvojica, ko kisa oko kragujevca, bang on o socjalnoj politici i socjalizmu, iako nista slicno nisam spomenula.
Gabriela i Slavisa,
Ali i danas u Srbiji ljudi umiru ako nemaju osiguranje. To nije nista novo, niti u Srbiji svi imaju osiguranje, niti je ikad (koliko ja znam) osiguranje bilo "univerzalno".
Znaci, nisam bas siguran da je to toliko "drustveno neprihvatljivo" kao sto kaze Gabriela. Ono sto jeste skoro sigurno drustveno neprihvatljivo je da deca umiru zato sto roditelji nisu uplatili osiguranje. Ali, i to je moguce resiti iz budzeta.
Gabriela,
Ako pretpostavis da je nemoguce nesto naplatiti (odnosno da ce usluga biti pruzena u svakom slucaju), onda zdravstvo postaje javno dobro, koje treba da se finansira iz budzeta. Meni se cini da, sve dok su bolnice drzavne, tako ce da se gleda na zdravstvo. Ako bi bolnice bile privatne, jasno bi svima bilo da niko nije obavezan da nekoga leci za dzabe.
Moja "strategija" za reformu zdravstva bi zapocela privatizacijom nekih delova. Recimo, kao sto je uradjeno sa stomatolozima....
Znaci, nisam bas siguran da je to toliko "drustveno neprihvatljivo" kao sto kaze Gabriela.
mozda i nije. sada samo da sacekamo da strategic marketing ili neko, pita ljude pa cemo da vidimo (u slucaju srbije).
btw. sto se tice 'univerzalnog' u srbiji, te koji nemaju osiguranje isteruju sa bazena, kafica u autobusa, pa sto ne bi i iz bolnica. nego pitaj prosecnog srbina, sta misli o uskracivanju usluge belom coveku, to ce ti reci kakve su sanse da takav plan dobije podrsku.
mada, dobro, odgovorili ste mi sta bi uradili na teorijskom nivou. prakticno, u stvarnosti je skroz drugi 'beast'.
Nekako mi je cela ova vaša diskusija nakrivo nasađena.
Prvo Markov post. Ne vidim zašto je surovo to da čovek ima odgovornost da brine o svom zdravlju i da unapred treba da razmišlja o mogućim komplikacijama. Ako govorimo o odraslim i čitavim ljudima (dakle ne o deci i invalidima) savršeno je humano da svako sam snosi troškove održavanja svog zdravlja. Svako normalan zna da može da se razboli, da troškovi lečenja mogu budu visoki i zato treba da se za to na vreme pripremi - kupovinom osiguranja ili štednjom. Pored ljudi koji objektivno nisu u stanju da brinu o svom zdravlju - pomenuta deca i invalidi, o čijem zdravlju brinu njihove porodice i dobrotvori - postoji i gomila fizički i mentalno zdravih protuva koji se sete zdravlja tek kad ga izgube. Humano je pustiti protuve da pate i crknu. Nije humano pljačkati odgovorne ljude da bi se lečili neodgovorni mamlazi.
Barak je gnusni demagog i lažov, njegova političarska proseravanja neću da komentarišem.
A onda Gabriela. Prvo kažeš da hoćeš teorijsko rešenje ali onda tražiš da bude "društveno prihvatljivo". Nemoj da brkaš ono što je pravedno sa onim što će da prođe na glasanju ili da se ispostavi u anketi. Ako se to brka uvek ćemo ići ka komunizmu. Rešenja 1. i 2. su nepravedna jer uključuju nasilno otimanje od nevinih. To otpada iako političari demagoški to prikazuju kao humano. Rešenje pod 3. je pravedno, opet uprkos tome što ga političari prikazuju kao nehumano. Nije tačno da nisi spomenula socijalnu politiku i socijalizam, upravo uvođenjem ocene "društveno prihvatljivo" ili "neprihvatljivo".
Rešenje "u stvarnosti" (čuj u stvarnosti, šta je teorija - nestvarnost?!) nije skroz drugi 'beast'. I ono što se praktično uradi ili što bi trebalo da se uradi mora da bude pravedno inače se nismo makli iz ove komunjarske kaljuge.
O praktičnoj reformi sam pisao pre izvesnog vremena - na TRu - post 'Žica' od 16. decembra. Ukratko, povraćaj doprinosa za zdravstveno osiguranje (analogno povraćaju PDVa) onima koji ne koriste državnu medicinu. Očigledno je nepravedno naplatiti ono što se ne koristi. Pa ako je nepravedno da ti u prodavnici naplate hleb i mleko ako si kupila samo hleb, zašto bi ti naplatili zdravstveno osiguranje koje nećeš? Elementarno i svima jasno.
Post a Comment