Ja bih...rekao da je izbor Baraka Obame za predsednika SAD suštinski o proizvod američke sofisterije, nacionalne težnje da se vidi ono čega nema i da se ne vidi ono čega ima, da bi se izbegla stigma ne gluposti, nego rasizma.
Šta tek reći za Steelovog kolegu sa Hoovera, profesora ekonomije Thomasa Sowella, jednog od onih ekonomista koji nikad neće dobiti Nobela kako zbog svojih političkih stavova, tako i stoga što ne koristi matematiku (slika ovde). Evo nekih njegovih rasističkih ispada protiv Obame. Najpre razgovor sa notornim Peterom Robinsonom. Ako vam taj užas nije dovoljan, evo odlomka iz jedne od mnogobrojnih rasističkih kolumni:
Reći prijatelju da je ljubav njegovog života lažnjak teško da će ga naterati da promeni mišljenje. Ali vas može koštati prijatelja. Potpuno ista stvar je sa vernicima u Baraka Obamu. Oni su izgradili svoje mišljenje o njemu i ne samo da ne žele da budu zbunjeni činjenicama, već odbijaju da ih čuju
Ili ova:
Vrsta naduvenog samopouzdanja koje je postalo zaštitni znak Baraka Obame vrlo često se može naći kod studenata druge godine Ivy League fakulteta - vrlo pametni i artikulisani studenti, potpuno nedodirnuti iskustvom stvarnog sveta.
Znaci egocentrirane nezrelosti su bolno očigledni, mada ih ignorišu vernici koji su stavili sve nade u njega, i mediji koji vole simbolizam i ideologiju koju Obama predstavlja
No comments:
Post a Comment