Pages

02 November 2009

Ekonomija u jednoj lekciji

Ovo je po mom mišljenju najvažniji ekonomski tekst koji je ikada napisan. On bi trebalo da bude prva lekcija na bilo kom predmetu na studijama ekonomije, a posebno na makroekonomiji. Pre rapsprave o empirijskim procenama veličline fiskalnog multiplikatora prethodno objasniti deci da kad razbiješ prozor, napravio si štetu, a nisi "podstakao proizvodnju".

20 comments:

Lighthouse said...

Da, Bastija sa svojom pričom o razbijenom prozoru je danas toliko aktuelan, kad sasvim upotrebljivi automobili, tehnički ispravni i u voznom stanju, a od skoro vidimo i kamioni, idu pod presu, i to se predstavlja kao podsticaj oporavku ekonomije. Ako ja sutra odvezem ispravnog Jugića (vrednog na tržištu, recimo, 500 evra) na reciklažu da bih dobio 1.000 evra popusta za novi Punto, ja sam se okoristio, verovatno. Okoristio se i vlasnik i radnici i prodavci Fijata Srbija. I banka od koje uzmem kredit i njeni akcionari i deponenti. Ali, na čiji račun? Prvo, onih 1.000 evra država mora da uzme kroz poreze, i to svima, čak, kroz PDV, i najsirotijem penzioneru kad sedne u autobus za Pančevo. Tako oni koji nemaju ni 500 evra za polovnog Jugića moraju meni da subvencioniraju novog Punta od 7.000. Onda, moj automehaničar, autolimar i drugi ostaju za duže vreme bez posla. Dalje, onaj malo imućniji penzioner koji se bio nameračio da kupi mog Juga za 500 evra sad se suočava s tim da ja tražim 1.100 evra za svoju krntiju, pa mora sa žaljenjem da odustane, tužno gledajući kako Jugić odlazi pod presu. Auto koji bi on tako lepo vozao i održavao. Ali, ima li nekih ne-ekonomskih koristi? Zagađenje? Više zagađenja, i trošenja energije i drugih neobnovljivih prirodnih resursa, će otići na proizvodnju novog Punta, a neiskorišćena amortizacija već davno proizvedenog pa proizvedenog Juga je čist gubitak za prirodnu okolinu. I kad svi zamene staro za novo, ko će onda nekoliko godina iza toga kupovati automobile? Znači, ni vlasnici i radnici Fijata Srbija nisu u stvari ništa trajno dobili što inače ne bi imali, samo im je unapred dato ono što bi dobili u roku od nekoliko godina. Zdrav razum govori, ako ljudi manje kupuju automobile, znači da im nešto drugo treba, pa neka se onda i vlasnik i radnici fabrike automobila što pre prešaltuju na to drugo. Ovako, država ih u tome obeshrabruje. Čini im medveđu uslugu.

Marko Paunović said...

Politika u jednoj lekciji - staklari ce se zalagati za razbijanje prozora, a ostali nece imati nista protiv. :)

Lighthouse said...

Zato postoje liberalni političari, da objašnjavaju kako razbijanje stakla ne vodi nikuda sem na iole duži rok u sveopšte siromašenje, da predlažu iz čega je sve moguće državu izvući a ne u šta je novo uplatkati, da više govore o onome što država ne treba da radi nego o tome šta (još) treba da radi, itd.

Zato postoje sajtovi poput TR, da birače uče da od političara prave liberalne političare, da ih pitaju ne šta ovi još mogu i hoće da učine za njih, već šta su voljni i sposobni da na pravno i svakako drugačije uređen način prepuste građanima da rade za same sebe.

tiki said...

@Lighthouse
u priči sa otkupom auta ima i pozitivnih strana . nisu ih sve prešali nešto se smuljalo i prodalo na S&E . moj prijatelj je kupio avensis ko bombonicu za 4 soma eurića kod legalnog uvoznika polovnjaka u Puli.
država treba da sugvecioniše sa 100 eura strane vlade da dovezu kod nas tako 10 godišnje mazde , tojote i taj "krš"

Lighthouse said...

Tiki,

Ako mene pitaš, država ne treba ništa da subvencioniše. Tržište će se samo pobrinuti da svaka stara mašina bude iskorišćena do kraja svog veka trajanja, ako se samo uklone prepreke da ona od onoga kome više ne treba pređe u ruke nego ko zna šta bi s njom.

Lighthouse said...

Uzgred, mada ne volim poređenje ljudi s mašinama, to važi i za ljude. Problem nezaposlenosti, posebno sredovečnih, pedesetogodišnjaka, bio bi neuporedivo manji da je tržište rada liberalizovano. U tom slučaju, njihovo zapošljavanje ne bi bilo za poslodavca kupovina mačke u džaku, s kojom se posle ne zna šta će, nego najnormalniji ugovor kao i svi drugi. Za svakog bi bilo (radnog) mesta da su uklonjene prepreke u nalaženju svog pravog mesta.

Čokanj said...

Problem nezaposlenosti, posebno sredovečnih, pedesetogodišnjaka, bio bi neuporedivo manji da je tržište rada liberalizovano.

Otkud to? Kako dođoste do tog zaključka?

Marko Paunović said...

Ima mnogo stvari... Na primer, kada nekog zelis da otpustis, moras da mu platis vecu otpremninu ako je stariji (zavisi od broja godina staza).

To znaci da stare neces ni da zaposljavas.

Saša said...

Čokanj,

vrlo je jednostavno. Srpsko tržište rada je toliko "upregnuto" regulama obavezujućeg i propisujećeg karaktera da se poslodavcima ne ispalti da zapošljavaju pedesetogodišnjake, pogotovu na puno radno vreme. Tržišnom liberalizacijom, pomenuta ciljna grupa će moći da se zapošljava honorarno u većoj meri nego što je to do sada bio slučaj i za cenu rada koja je ispod propisane minimalne. Time će privreda Srbije, odnosno njena preduzeća postati konkurentnija na dugi rok, a to znači više radnih mesta u budućnosti. I za pedesetogodišnjake, i za mlađu populaciju. Zvuči surovo, ali da biste ostvarili korist u budućnosti, morate se nečega odreći u sadašnjosti ili će budućnost biti još gora.

Slaviša Tasić said...

Ne znam ni da li ima nekog odricanja u sadašnjosti, slobodno tržište rada odmah funkcioniše. Kad znaš da možeš lako da otpuštaš, onda lako i zapošljavaš. Kad imaš opcije da zaposliš na određeno, na fleksibilno radno vreme, bez velikih poreza, bez obaveznih doprinosa ako se radnik složi sa tim, onda slobodno zapošljavaš.

Ima mnogo uzroka lošeg životnog standarda i malih plata, ali ubedljivo najveći uzrok same nezaposlenosti je regulacija tržišta rada.

Čokanj said...

Kad znaš da možeš lako da otpuštaš, onda lako i zapošljavaš.

Naročito ako je stopa nezaposlenosti visoka, pa možeš radnike menjati kao čarape.
Pogledajte samo koliko ljudi u ovom trenutku radi na crno (što aproksimira apsolutnu deregulaciju, zar ne?), i to su sve mahom mladi ljudi koji imaju živaca da krive kičmu za nekih 11 hiljada dinara, nekih par meseci, pa da ih, kad iznemognu, smeni sveža krv. Staro čeljade je u ovakvom sistemu beskorisno i neupotrebljivo.

Jasno mi je kakvim matematičkim modelom hoćete da opišete stvarno stanje stvari, ali mislim da je to isuviše visoka apstrakcija za ovako kompleksnu pojavu. Samim tim i beskorisna, te dovodi do krivih zaključaka.

Saša said...

Slaviša,

odricanje o kome sam govorio odnosilo se na npr. ukidanje minimalnih cena rada u sadašnjosti kako bi to u budućnosti omogućilo veće cene rada nego što su sada. Moja hipoteza je da su cene rada tolike kolike su zbog regulacije, a da bi ukidanjem određenih regula, došlo do njihovog povećanja. Prema tome, odreći se minimalnih cena rada sada, kako bi plate u budućnosti bile veće. U suštini one mogu rasti i uz sadašnje minimalne cene rade (možda?), ali bi njihovim ukidanjem sigurno rasle po većoj stopi.

Saša said...

Drugim rečima, potrebno je da se država i zaposleni odreknu npr. minimalnih cena rada u sadašnjosti, kako bi se stopa nezaposlenosti smanjila, a plate porasle. Međutim, niti država, niti zaposleni ne vole neizvesnost i rizik.

Slaviša Tasić said...

Saša, slažemo se, samo kažem da se tu ne radi o nekoj dalekoj budućnosti već bi se efekti na zaposlenost videli vrlo brzo. Plate već ne zavise toliko od samog tržišta rada.

Čokanj,
stopa nezaposlenosti je visoka upravo zbog regulacije.

A za to što je plata 11.000 dinara nije krivo tržište rada, niti dodatna regulacija tržišta rada može to da ispravi. Ako povećate obaveznu minimalnu zaradu i otežate otpuštanje, samo ćete povećaćati nezaposlenost i odlazak na crno tržište. Životni standard se ne može povećati dekretom.

Čokanj said...

Životni standard se ne može povećati dekretom.

Da, Slaviša, tačno i jasno kao dan, slažem se u potpunosti, međutim, zameniste nehajno teze, ono oko čega se ja bunim je Lighthouse-ova tvrdnja da:

Problem nezaposlenosti, posebno sredovečnih, pedesetogodišnjaka, bio bi neuporedivo manji da je tržište rada liberalizovano.

Put do tog zaključka je meni pomalo maglovit.

tiki said...

Čokanj
Lighaus je jasan. Ljudi bi rado zaposlili 50 godišnjaka zbog iskustva , ali se boje sledeće.
Ako upadnu u bulu teško ga je odpustit i previše košta otpust. Ako pedesetogodišnjak upadne u bulu sa zdravljem ( a što je verovatnije nego maturant) opet je poslodavac u buli. Previše rizika za poslodavca .
Lighthaus,
Ovo za subvenciju je cinizam , da je država pametna i da legalizira uvoz polovjaka dobar dio tih subvencioniranih kola završio bi jeftino kod nas , Dobro raji , dobro državi .

Saša said...

Tiki,

tačno tako. Ukidanjem odgovarajućih regula, naročito koje se tiču otpuštanja, percepcija rizika od strane poslodavaca će se smanjiti i to će imati višestruke pozitivne implikacije na smanjenje stope nezaposlenosti, naročito pedesetogodišnjaka, ali i ostalih (npr. mlađe populacije).

Lighthouse said...

Uzgred, i situacija mladih pri zapošljavanju bi se popravila kao rezultat liberalizacije tržišta rada. Kao što je Saša dobro primetio, poslodavci ni veoma mladog ne žele da zaposle jer ne znaju kakav je, a posle ne mogu da ga otpuste ako se ispostavi da im ne odgovara.

Nisam se time bavio u svom komentaru, ali liberalizacija tržišta rada do dovela do bujanja niza zanimanja kojih sad nema jer su na ivici minimalca, pa ili su u sivoj zoni, ili se time niko ne bavi a potencijalni potrošači gube. Posebno je važno u zemlji gde je toliko nezaposlenih nekvalifikovanih držati nisko zagarantovani minimalac (ako prihvatimo da uopšte treba da postoji), i to, ističem kao o-ho-ho važno - držati nisko bruto minimalac.

Sve u svemu, mislim da važi pravilo da posao ne može biti lako naći tamo gde ga nije lako izgubiti. Na to sam ciljao, pre svega. A hoće li ovaj ili onaj raditi za veću ili manju platu, to je, u uslovima liberalizovanog tržišta više nego u uslovima zatvorenog, stvar individualna, promenjiva.

nagnatron said...

Jel moguće još uvek kupiti Ekonomiju u jednoj lekciji na srpskom? Tražio sam svuda tu knjigu.

elefteros said...

Niko nije Nagnatronu odgovorio, a ja sam se pitao isto pitanje, i saznao da Global više ne radi prodaju knjiga. Čekam ponedeljak da proverim u Prometeju da li imaju knjigu i dalje, na koji su me uputili iz Globala. Zvao sam ih danas, nemaju ljude u skladištu trenutno zbog odmora, zato trebam da zovem u ponedeljak. Sa druge strane, knjiga može da se nađe u engleskoj verziji u PDF-u na internetu.

Da repliciram Lighthous-u, samo zbog jedne stvari (šaljivo naravno): On kaže da kada se novi automobili pojave, neće biti posla neko vreme za mehaničare. A šta ako se auto namerno napravi da bude lošeg kvaliteta, taman da kada prođe nekih godinu dana, ili dve na koje recimo važi/se uplaćuje kasko, i onda počnu redom da otkazuju neki delovi? :D