Juče smo videli kako JAT vodi računa o svojim putnicima. Evo sličnog primera iz Sovjetskog Saveza. Citat je iz knjige "Dismantling Utopia: How Information Ended the Soviet Union", a prenesi ga David Henderson sa Econloga:
Zapazio sam da su najduži redovi u Moskvi za kupovinu cipela. Prvo sam pomislio da neefikasna sovjetska ekonomija ne proizvodi dovoljno cipela i da zato ljudi čak i u glavnom gradu moraju da čekaju satima u redu da bi ih kupili. Onda sam pogledao statistike.
Nisam bio u pravu. Sovjetski Savez je bio najveći proizvođač cipela na svetu. Proizvodili su 800 miliona pari cipela godišnje - duplo više od Italije, tri puta više od Amerike, četiri puta više od Kine. Proizvodnja je bila dovoljna da svaki građanin SSSR kupi tri para cipela godišnje.
Problem sa cipelama, ispostavilo se, nije u apsolutnoj nestašici. Problem je bio nešto suptilniji. Udobnost, dizajn i veličina cipela toliko nisu bili u skladu sa onim što je ljudima trebalo i što su ljudi želeli, da su bili voljni da stoje satima u redu kako bi kupili par cipela, obično uvoznih, koji im se sviđao.
No comments:
Post a Comment