Odličan tekst jedne od vodećih predstavnica "feminizma jednakosti" na NSPM, u prevodu Jovane Papan (za njene tekstove, videti recimo ovde ili ovde).
Mislim da je prisustvo takvih high profile žena u intelektualnom životu, kao što su Kristina Hof Samers ilI Vendi Mekelroj, ili Kamil Palja neprocenjivo. One čuvaju vezu između ideje oslobađanja žena i ideje individualne slobode, u eri pomahnitalog "gender" feminizma koji je postao jedna mračna ideologija mržnje prema civilizaciji.
4 comments:
Odlican tekst. Hvala.
Ne znam da li ste primetili link koji se reklamira na NSPM: http://www.nemasale.rs/
Pozdrav Jovani, ako ovo cita (a verovatno ce da baci pogled) nesto se mislim da bi trebalo da promeni lokaciju na koju salje svoje priloge, prevode i kolumne. NSPM ipak sucks big time, i to je moj finalni sud o njima (nije da im nisam dao sansu, ili tri).
Dejane, licno se potpuno slazem, ali ipak ostavimo to njoj. Ko sto kaze stari Helderlin "svako ide tamo gde hoce, a stize tamo gde moze". Tako da ce i ona "stici" dalje od NSPM ako vredi vise od NSPM (a jasno je da vredi).
S druge strane, bez obzira na zalostan nivo vecine onog sto se tamo objavljuje i na nacosku ideologiju vodjstva, osim Katalaksije to je jedino mesto gde se moze procitati nesto poput ovog teksta, ili Vaclava Klausa ili Stevea Horwitza. Tako da i to treba uknjiziti. Svet je pun protivrecnosti. :)
Predavanje je stvarno zanimljivo i solidno u svakom pogledu, a stavovi izneseni vrlo promišljeno i na neostrašćen način. Inkluzivno, što bi se reklo PC jezikom.
Posebno je važno ukazivanje na probleme žena van Amerike. Stoga, pre nego što zadovoljno protrljaju ruke, bosovi NSPM treba prvo da uporede gde je Srbija u poređenju sa SAD, uklj. i u oblasti polne/rodne ravnopravnosti. Ako u SAD nasilje u porodici više nije pretežno problem rodne ravnopravnosti, kod nas to još velikim delom jeste. Ne moramo iči do Saudijske Arabije da nađemo vrišteću neravnopravnost, mada opet nije zgoreg priznati da Srbija, bar u tome, nije baš najgora na svetu.
Nije loša ideja ni to da treba i religiozne žene na neki način uključiti u borbu za ravnopravnost. Ali, s druge strane, pitanje je koliko današnje religije (pa i evangelizam) daju materijala za borbu za ravnopravnost a koliko hrane neravnopravnost. Zalaganje da se, u ime religijske dogme, državnom prinudom sprečava žene da slobodno odluče o prekidu/nastavku svoje trudnoće, sigurno ne ide ruku pod ruku sa zahtevima za ravnopravnošću i slobodom. Da i ne govorim o zemljama u kojima ni sredstva za kontracepciju nisu legalna, ili su tretirana kao kocka, alkohol i duvan (akcize, 18+, itd), pod uticajem religije koja se umešala u politiku. Da ne govorim o različitim aršinima za pravo na razvod u nekim religijama. Da ne govorim o verski pravdanim kulturnim obrascima oblačenja, društvene (ne)aktivnosti, čak i svojevrsnog rodnog aparthejda. Tako da, mnoge žene vernice, da bi se izborile za svoju ravnopravnost kao žena, moraće ili vrlo kreativno da tumače svoju veru, ili da je stave po strani kad traže svoja prava (ovo je još i ponajbolje), ili da se osećaju pomalo šizofreno.
Post a Comment