Posle ovog teksta Branka Medojevića, bivšeg dekana Ekonomskog fakulteta, morao sam da restartujem kompjuter i pustim antivirus program. Pogledajte ovaj efektan završetak:
Na taj način država bi očuvala ono što je najvrednije u Srbiji – državne univerzitete i državni obrazovni sistem i obezbedila jednu od najbitnijih pretpostavki za ubrzani razvoj.
Da vidimo. Pedeset godina državni univerziteti obezbeđuju pretpostavku za ubrzani razvoj, tako što je obrazovni sistem Srbije među najgorima u Evropi, prosek studiranja među najdužim u Evropi, životni standard među najnižim u Evropi. Od ukupnog broja studenata koji studiraju u Srbiji, učešće studenata na privatnim fakultetima je negdje oko 10%. Ko predaje na privatnim fakultetima? Odgovor je većinom profesori koji su doktorirali na državnim fakultetima. Čak šta više, da nije profesora sa državnih fakulteta, privatni fakulteti ne bi mogli da imaju kritičnu masu nastavnog kadra koja je neophodna za njihovo funkcionisanje. Kako se obezbeđuju sredstva za funkcionisanje državnih fakulteta? Prema broju studenata? Naravno da ne! Obezbeđuju se prema broju profesora! Ako sredstva koja državnim fakultetima obezbede ministarstva nisu dovoljna, manjak sredstava za obezbeđenje plata profesorima pokriva se povećavanjem izdataka studenata (takse za prijavu ispita, školarine, takse za overu semestra itd.). Studenti državnih fakulteta su posebna priča. Njihovi zahtevi su detinjasti i nerazumni. Njih ne interesuju negativne implikacije ispunjavanja njihovih zahteva na kvalitet obrazovanja u budućnosti i u međunarodnim razmerama, njih interesuje samo kratkoročna korist koju će oni imati. To što će štetu od toga da trpe buduće generacije, njih to previše ne zanima. Ekonomski fakultet BU je možda dobar u poređenju sa Ekonomskim fakultetom u Zubinom potoku, ali je u poređenju sa bilo kojim ekvivalentom u EU, čista nula. Kvalitet je relativna stvar. Kvalitet profesora na državnim fakultetima najbolje se vidi iz izjave bivšeg dekana Ekonomskog fakulteta. Čovek apsolutno nema pojma šta je tržišna ekonomija. Toliko o kvalitetu obrazovnog kadra na državnim fakultetima. Pojedinci samostalno, na osnovu odnosa između troškova i koristi i percepcije rizika, donose odluku koje će fakultete studirati. Troškove pogrešne odluke će da snose oni, a ne država. Prema tome, ako svi svršeni srednjoškolci žele da studiraju menadžment, onda je to samo njihova stvar. To što se neće svi moći zaposliti u "struci", to je isključivo njihov problem. Sami su birali svoj put. To je tržišna ekonomija. Na neki način, i budući studenti snose određeni nivo preduzetničkog rizka. Profesor očigledno još živi u svetu državnog planiranja privrednog rasta i kvota za upis koje treba da omoguće svrsishodno servisiranje kadrovskih potreba pojedinih grana. To je potpuno nakaradan pristup koji podriva same temelje tržišne ekonomije. Tako biva kada se znanje iz ekonomije stiče pregalačkim proučavanjem Marksa i Kejnza.
Vrlo koristan tekst iz pera bivšeg druga dekana! Paradoksalno, slažem se sa Medojevićem da su vaučeri koješta, pardon profesorka Popović. Citiram: "...centri političke moći stekli bi kroz podelu vaučera ogromnu vlast i kontrolu nad mladom generacijom, nezabeleženu na ovim prostorima." Državni aparat, odnosno mamlazi i šljam iz političkih stranaka, bi određivao kakve nam škole trebaju, kakve uslove za privremene dozvole moraju da zadovolje da bi im odobrili rad, koji je strateški, javni, nacionalni interes društva (države). To su vaučeri stvarno, a ostalo su mokri snovi zbunjenih "zastupnika" slobodnog tržišta. Jedino održivo rešenje je obrazovni lesefer - deregulacija obrazovanja i rasprodaja državnih obrazovnih ustanova, od osnovnih škola do univerziteta. Poštovanje privatne svojine, dakle poštovanje prava svakoga da kupi ono I SAMO ONO što hoće svojim novcem, odustajanje od pljačke pod izgovorom da se time štite "strateški, javni, nacionalni interes društva". BTW, slažem se i sa negativnom Medojevićevom ocenom kvaliteta privatnih obrazovnih ustanova, mada ne iz istih razloga. Medojević u maniru pravovernog komuniste u svemu što je profitabilno vidi pljačku. A radi se o sledećem: država agresivnim nasiljem sprečava da slobodno tržište deluje u sferi obrazovanja. Zato se obrazovanjem bave oni privatni preduzetnici koji su spremni na veći ali kratkoročni rizik odnosno oni kojima je kvalitet u drugom planu. Kao i svugde gde država podiže rizik poslovanja nasiljem, uplitanjem i regulacijom. Mehanizam slobodnog tržišta efikasno uklanja ponuđače inferiornih usluga, ali država sprečava da se to desi. I još nešto: najgori su državni univerziteti. Zato što nude ubedljivo najgori odnos cene i kvaliteta. Možda bi se moglo tvrditi da nude uslugu nešto boljeg kvaliteta ali je cena koju za to plaća opljačkano stanovništvo Srbije paprena. Privatni fakulteti bar koštaju samo one koji se odluče da u njima studiraju, državni koštaju sve.
Ako se ovakva paljba osula po celom Ekonomskom samo zbog clanka jednog profesora do cijeg misljenja niko na fakultetetu ne drzi, onda stvarno. 'De ce vam dusa.
Ovo mi je zapalo posebno za oko: "Čak šta više, da nije profesora sa državnih fakulteta, privatni fakulteti ne bi mogli da imaju kritičnu masu nastavnog kadra koja je neophodna za njihovo funkcionisanje." -- Saša
Apsolutna istina. Postojao je jedan profesor koji je preveo stranu neku brosuru, uvrstio je u elektronsku bazu podatka kao svoje delo. Kad su ga otkrili, dobrovoljno je otisao sa fakulteta - na privatni, i to kako se samoprozivaju - najbolji Ekonomski u JI Evropi. A tamo izdao udzbenik, maltene preveden u google translatoru, pola poglavlja jedna velicina fonta, druga polovina drugi font... A nije jedini takve vrste koji je otisao na privatni.
Nijedan privatni fakultet ne bi mogao da opstane da na njima ne radi "dovoljan" broj profesora sa državnih fakulteta. Nisam mislio na profesore koji rade samo na privatnim fakultetima, mada ima i takvih, nego i na one koji rade na oba. U Srbiji jednostavno nema toliko profesora, tako da bez profesora sa državnih fakulteta privatni ne bi mogli da ispune zakonske uslove za rad. Sve što treba da urade jeste da se odreknu tri puta većih plata i reši će problem privatnih fakulteta. Čak i da to nije istina, a jeste, profesori sa državnih fakulteta su ti koji su omogućili da se osnuju ti silni privatni fakulteti. Bez njihove pomoći i podrške, to ne bi bilo moguće... Oni u stvari kritikuju sami sebe i to je dobro.
@ sasa ne znam koliko ih u ovom momentu predaje na oba, ali sigurno nijedan od ozbiljnih zahvaljujuci kojima ekonomski opstaje. fakultet im iz sopstvenih izvora dotira plate kako ne bi to radili.
vise covek stvarno nema gde da se sakrije od te price o univerzitetskom obrazovanju kao glavnom pokretacu privrednog razvoja. ocigledno se opet zaboravilo da korelacija i kauzalnost nisu ista stvar.
Naravno da je drzavni fakultet najbolji, jer ima ono sto je u obrazovanju najbitnije - tradiciju.
Koliko god dobar novi fakultet da napravis, on prosto po definiciji nema tradiciju. Nisu slucajno najbolji fakulteti na svetu, upravo oni najstariji. Najstariji univerziteti u Americi su upravo Harvard, Jejl i Prinston, tim redom.
U obrazovanju su tradicija i brend mnoooogo bitniji od drugih oblasti. Zato nijedan privatni fakultet za menadzment ne moze da dostigne Ekonomski, uopste se ne radi o kvalitetu profesura. Kada bi se sutra svi profesori "zamenili", to bi veoma malo uticalo na traznju. Bi naravno na neki duzi rok. Mozda.
Ali, ako bi samo jedan od privatnih fakulteta uspeo da se nekako poveze sa nekim zaista vrhunskim svetskim fakultetom, pa da mozes da dobijes dualnu Megatrend-Harvard diplomu, Ekonomski bi bio oduvan sa trzista, cak i ako bi SVI profesori ostali isti na oba fakulteta.
A Harvard, naravno, nece da se poveze ako ne moze da naplati makar 20 hiljada evra skolarine godisnje. A da bi to imao ko da plati, potreban je ekonomski razvoj.
Sto znaci da je sasvim moguce ovo sto Zeljka sugerise - da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene.
Ekonomski fakultet BU je najbolji u zemlji, ali u poređenju sa kim? Ako neko najbrže trči u svom selu na 100 metara, to ne znači da je najbrži na 1000 metara u susednom selu. Tačno je da se ugled (tradicija) stvara decenijama, ali se može i uništiti preko noći. Harvard je privatni univerzitet. Nije stekao ugled preko noći. Ko kaže i da Megatrend jednog dana neće biti ugledniji od BU? Ne budu li se uspostavila transparentna pravila privređivanja za sve univerzitete u Srbiji, BU će verovatno i dalje biti najbolji u Srbiji, ali je slaba vajda od takvog univerziteta. Privatizacija državnih univerziteta je najbolje rešenje, a second best thing je vaučerizacija i zakon koji podjednako tretira i državne i privatne univerzitete.
Naravno da univerzitetsko obrazovanje nije glavni pokretač privrednog razvoja, ali je sistem obrazovanja u celini vrlo bitna pretpostavka privrednog razvoja. Naročito ako su regule o slobodnom protoku radne snage ograničavajuće. U tom smislu ako imaš ograničavajuće regule, a nekvalitetno obrazovanje, onda će to vrlo verovatno imati negativne implikacije po privredni razvoj. S druge strane, ako imaš slobodan protok radne snage, a radnu snagu koja je neophodna za servisiranje potreba privrede možeš da uvezeš iz inostrsnstva, onda implikacije možda neće biti toliko negativne. Međutim, zaboravljaju se neformalna pravila privređivanja i transakacioni troškovi prilagođavanja koji se u tom slučaju moraju platiti. Teško je dati odgovor na pitanje koja varijanta je jeftinija. Ne poznajem nijednu zemlju koja ima katastrofalan sistem obrazovanja (na nivou nisko razvijenih), a da spada u red visoko razvijenih. Ključno je da se država prestane mešati. Nije na njoj da određuje obrazovnu strukturu koja je potrebna da bi se servisirale potrebe privrede, nego na tržištu. Isto je i sa kvalitetom. Da li neko ima kvalitetno obrazovanje, ne određuju ni država, ni srednja škola, ni fakultet koji je kandidat završio, nego poslodavac koji donosi odluku o zapošljavanju (čitaj: tržište). Inače, smatram prilično paušalnom tvrdnju da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za privredni razvoj. Ako je tako, hajde da ga potpuno ukinemo.
Univerzitetsko obrazovanje može da bude nebitno ako je preduzetnička aktivnost zaista velika, pa se stalno otvaraju nova radna mesta koja podrazumevaju srednjoškolsko obrazovanje. Međutim, nije samo to obeležje vitalnosti privrede. Tu spada takođe i sposobnost firme da se razvija i raste, što znači da će se u jednom trenutku itakako javiti potreba za radnom snagom sa kvalitetnim univerzitetskim obrazovanjem. Male firme su bitne, ali su podjednako bitne i velike. Naročito zbog toga, što su velike firme i njihovi R&D odjeli često veći izvor inovacija od malih firmi, a za to su, u najvećem broju slučajeva, zaslužni inžinjeri i ekonomisti sa unvierzitetskim obrazovanjem.
Da skratim, da bi firma postala velika možda nisu potrebni ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem, ali su potrebni da bi ostala velika.
"Inače, smatram prilično paušalnom tvrdnju da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za privredni razvoj. Ako je tako, hajde da ga potpuno ukinemo."
Cak i da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za ekonomski rast (a ja nisam nigde tvrdio da jeste), to ne bi bio razlog za ukidanje. Obrazovanje ima razne druge svrhe osim ekonomskog rasta. Ne citamo valjda "Na Drini cupriju" zbog ekonomskog rasta?
Prvo da ti odgovorim na pitanje zbog čega čitamo Na Drini ćupriju. Čitamo jer osećamo potrebu i imamo želju da je čitamo. Da bi čitao Na Drini ćuprija ne moraš uopšte da budeš fakultetski obrazovan. Dovoljno je da znaš da čitaš i pišeš. Prema tome, univerzitetsko obrazovanje je potpuno nebito za nečije čitalačke preferncije. Uzgred rečeno, na Drini ćupriju čitamo upravo zbog ekonomskog rasta. Ne da bismo time doprineli ekonomskom rastu (mada ima i toga), nego zbog toga što nam je ekonomski rast to omogućio.
Tačno je da nisi eksplicitno tvrdio da je univerzitetsko obrazovanje nebitno. Nigdje nisam ni tvrdio da jesi. Prvi pasus se je upućen tebi, sa sve pitanjima o kvalitetu. Drugi pasus, predstavlja sublimaciju svih prethodnih komentara.
Ako sam dobro razumeo, kada već imaš toliku želju za diskusijom, tvoja teza je "da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene"? Da li bi bio ljubazan da mi objasniš u kom smislu je ta uzročnost obrnuta? I koja je to uobičajeno zamišljena uzročnost?
"da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene"
Evo kako ja gledam na ovu izjavi, ali postoji mogućnost da dođe do blagog nesporazuma, pošto Marko i ja izgleda imamo sasvim drugačije poimanje semantike srpskog jezika. Pretpostavljam da u kontekstu Željkine tvrdnje "uobičajeno zamišljeno" znači pretpostavku da je kvalitet obrazovanja glavni generator privrednog rasta. To je naravno glupost. Glavni generatori privrednog rasta su preduzetnici i, naravno, potrošačkih preferencija. Pre će biti da je kvalitetno obrazovanje posledica privrednog rasta. Međutim, kvalitetno obrazovanje je istovremeno i pretpostavka daljeg rasta. Nešto slično odnosu između strategije i strukture. Prema tome, neće biti da je obrazovanje nebitno za privredni rast, naročito kada je u pitanju prelazak iz nižeg u više nivoe privređivanja. Naročito neće biti da je uzročnost sasvim suprotna od uobičajeno zamišljene, pošto uzročnosti i nema, osim ako Marko nije mislio da nizak kvalitet obrazovanja, suprotno od uobičajeno zamišljenog da je to visok kvalitet, uzrokuje ubrzani privredni razvoj.
Beogradski univerzitet ima tradiciju drzavnog mezimceta - i nista vise. Kukavnu i sramnu tradiciju subvencioniranja parama otetim od naroda sa parolom vidju mene, najljepsi sam i najpametniji. Hulje sa doktorskim titulama! Cankolizi i udvorice. Stvarno si neverovatan Marko. Kako ne vidis da je ovo isto kao da kazes da je Zastava najbolji proizvodjac automobila u Srbiji jer ima najduzu tradiciju? I da se pitas kako niko od privatnih proizvodjaca automobila nema kooperaciju sa nekim svetskim auto-gigantom? Zemlja zove: Beogradski univerzitet i Zastava (nekad) imaju tradiciju samo zato sto je razlika izmedju stvarne, pune cene usluge odnosno proizvoda i nominalne (one po kojoj se prodaje) pokriva otimanjem od stanovnistva. Beogradski univerzitet je katastrofalno djubre od univerziteta - i to je jedini moguci rezultat visedecenijske drzavne "brige" za obrazovanje. U pravu si medjutim kad kazes da je potpuno nebitan kvalitet profesora - na subvencionisanom drzavnom univerzitetu i baba-kurana biva postovana kao Profesor. Ali bi zato, kad bi Megatrend postao mezimce drzave, Ekonomski bio oduvan sa "trzista". Kakvog trzista Marko? O kom trzistu ti pricas?
Kakva god da je ta tradicija, ona postoji. Najveci deo domace elite (svake, ukljucujuci i biznismene) je zavrsio domace fakultete.
NARAVNO da je ta tradicija rezultat nacina finansiranja. Ali, sta god da je uzrok te tradicije, rezultat je da velika vecina ljudi misli da su drzavni fakulteti kvalitetniji od privatnih. A sve dok velika vecina ljudi tako misli, jedino sto ima smisla za pametnog maturanta je da upise upravo drzavni fakultet, CAK I AKO ZNA DA CE TAMO NAUCITI MANJE NEGO NA PRIVATNOM.
Sve dok pametna deca "teze" ka drzavnim fakultetima, zaista ce i izgledati da su drzavni fakulteti bolji. Zasto?
Recimo da ja sutra zaposljavam pravnika. Kao autsajder, nemam ni blagu predstavu o programima raznih fakulteta, niti o kvalitetu profesora. Jedino sto mogu je da posmatram pravnike koje znam i da zakljucim da su najbolji pravnici koje poznajem zavrsili drzavni Pravni u Beogradu. Ja ne mogu da procenim da li je to rezultat toga sto se radi o inace pametnim ljudima, ili o kvalitetu obrazovanja i zato sam pristrasan prema onima koji su zavrsili upravo drzavni Pravni. Ako se tako ponasa vecina poslodavaca, rezultat je da ce pametna deca ici na drzavni. Takva ravnoteza moze da traje decenijama... Sve dok neko ne "pozajmi" svoj brend nekom od privatnih fakulteta.
Zato mislim da trziste obrazovanja nije isto kao trziste automobila. Na trzistu automobila moze situacija da se okrene za par godina. Harvard ce ostati Harvard i za 100 godina, General Motors ili Mercedes mogu sutra da propadnu. Dovoljno je par pogresnih modela koji se nece prodavati.
Zar tradicija nije omogucila drzavnim fakultetima da standard znanja podignu vise u odnosu na one koji tradiciju nemaju? Malo je naivno da se ona posmatra iskljucivo kao stvar po sebi.
Ne treba mešati pojmove ugleda i tradicije. Ne podrazumeva svaki ugled tradiciju. Posmatranje obično nije dobar medot valorizacije kvaliteta nečijih stručnih kompetencija. Često se kao dopune koriste intervju i probni rad. Niko ne zapošljava ljude na osnovu utiska koji je stekao posmatranjem. To što neko ima tradiciju, ne znači da ima preko potrebni ugled. Npr. Ford i General Motors postoje skoro 100 godina, a nemaju baš neku tržišnu reputaciju. To je razlog zašto je tržište obrazovanja isto kao i tržište automobila. Predstavnici američke automobilske industrije imaju dugu tradiciju državnih mezimaca, što je za posledicu imalo njihovo stalno zaostajanje za konkurencijom. Državni fakulteti u SAD su daleko lošije pozicionirani od privatnih fakulteta i to samo zbog toga što se finansiraju novcem poreskih platiša. Niko ne spori da je BU najkvalitetniji univerzitet u Srbiji, ali od toga nema nikakve koristi. Čak šta više. Na neki način moglo bi se reći da to predstavlja jedan od ograničavajućih faktora razvoja Srbije. Ljudi imaju percepciju da svaka osoba školovana na BU poseduje neke relevantne stručne kompetencije, što je naravno zabluda. To opet utiče na uspostavljanje ustrojstva vlasti gde se na čelnim mestima nalaze ljudi koji su se školovali na BU. Kakve su posledice toga, mislim da je svima jasno. Npr. Šešelj je doktorant BU, a o brojnim SPS kadrovima da i ne govorimo. Što se tiče Harvarda, smeo bih se opkladiti da on nikad ne bi bio to što jeste da uživa status državnog mezimčeta kao što je to slučaj sa BU. Srpski fakulteti su među najgorima u Evropi, a jedini razlog tome je njihova pozicija državnih mezimaca. Ništa se pozitivno neće desiti dok se ili ne izvrši privatizacija ili vaučerizacija, uz uspostavljanje transparentnih pravila privređivanja koji podjednako tangiraju i državne i privatne univerzitete. Danas je situacija takva da za privatne fakultet važe jedna pravila, a za državne druga. To je tržišna diskriminacija koja će se kad tad odbiti o glavu državnim fakultetima, samo što će cenu toga da plaćaju poreske platiše.
I još samo jedan mali detalj. Mercedes ne može sutra da propadne samo zbog par pogrešnih modela. Prvo, Merceds zbog prirode konkurentske borbe u automobilskoj industriji ima toliko diverzifikovan biznis, da se eventualni gubici mogu uvek na adekvatan način pokriti. Drugo, uvek će se naći konkurentska kompanija koja će biti spremna da kupi Mercedesov korporativni brend, tako da će Mercedes nastaviti da postoji bez obzira na vlasnika. Nije mi poznat slučaj da je i jedan korporativni brend automobilske industrije prestao da postoji samo zbog par pogrešnih modela. To čak nije pošlo za rukom ni Fordu sa Edzelom. Nisu to lanci grilova... Isti je slučaj i sa Harvardom. Sa druge strane, GM i Ford koji uživaju status državnih mezimaca će sigurno propasti, ako SAD ne prestanu da ih izvlače iz nevolje svaki put kada zapadnu u probleme. Njima jedino može pomoći da ih kupe Tojata ili Mercedes, uz propratni državni otklon od kontinuirane neutralizacije negativnih efekata njihovih pogrešnih tržišnih procena.
21 comments:
Bolje ti to skeniraj još jednom za svaki slučaj. :)
A šta može drugo da se očekuje od bivšeg dekana državnog fakulteta?
Problem je što on ima zvučne titule, pa priprost narod može da uzima njegova razmišljanja zdravo za gotovo.
Da vidimo. Pedeset godina državni univerziteti obezbeđuju pretpostavku za ubrzani razvoj, tako što je obrazovni sistem Srbije među najgorima u Evropi, prosek studiranja među najdužim u Evropi, životni standard među najnižim u Evropi. Od ukupnog broja studenata koji studiraju u Srbiji, učešće studenata na privatnim fakultetima je negdje oko 10%. Ko predaje na privatnim fakultetima? Odgovor je većinom profesori koji su doktorirali na državnim fakultetima. Čak šta više, da nije profesora sa državnih fakulteta, privatni fakulteti ne bi mogli da imaju kritičnu masu nastavnog kadra koja je neophodna za njihovo funkcionisanje. Kako se obezbeđuju sredstva za funkcionisanje državnih fakulteta? Prema broju studenata? Naravno da ne! Obezbeđuju se prema broju profesora! Ako sredstva koja državnim fakultetima obezbede ministarstva nisu dovoljna, manjak sredstava za obezbeđenje plata profesorima pokriva se povećavanjem izdataka studenata (takse za prijavu ispita, školarine, takse za overu semestra itd.). Studenti državnih fakulteta su posebna priča. Njihovi zahtevi su detinjasti i nerazumni. Njih ne interesuju negativne implikacije ispunjavanja njihovih zahteva na kvalitet obrazovanja u budućnosti i u međunarodnim razmerama, njih interesuje samo kratkoročna korist koju će oni imati. To što će štetu od toga da trpe buduće generacije, njih to previše ne zanima. Ekonomski fakultet BU je možda dobar u poređenju sa Ekonomskim fakultetom u Zubinom potoku, ali je u poređenju sa bilo kojim ekvivalentom u EU, čista nula. Kvalitet je relativna stvar. Kvalitet profesora na državnim fakultetima najbolje se vidi iz izjave bivšeg dekana Ekonomskog fakulteta. Čovek apsolutno nema pojma šta je tržišna ekonomija. Toliko o kvalitetu obrazovnog kadra na državnim fakultetima. Pojedinci samostalno, na osnovu odnosa između troškova i koristi i percepcije rizika, donose odluku koje će fakultete studirati. Troškove pogrešne odluke će da snose oni, a ne država. Prema tome, ako svi svršeni srednjoškolci žele da studiraju menadžment, onda je to samo njihova stvar. To što se neće svi moći zaposliti u "struci", to je isključivo njihov problem. Sami su birali svoj put. To je tržišna ekonomija. Na neki način, i budući studenti snose određeni nivo preduzetničkog rizka. Profesor očigledno još živi u svetu državnog planiranja privrednog rasta i kvota za upis koje treba da omoguće svrsishodno servisiranje kadrovskih potreba pojedinih grana. To je potpuno nakaradan pristup koji podriva same temelje tržišne ekonomije. Tako biva kada se znanje iz ekonomije stiče pregalačkim proučavanjem Marksa i Kejnza.
Vrlo koristan tekst iz pera bivšeg druga dekana!
Paradoksalno, slažem se sa Medojevićem da su vaučeri koješta, pardon profesorka Popović. Citiram: "...centri političke moći stekli bi kroz podelu vaučera ogromnu vlast i kontrolu nad mladom generacijom, nezabeleženu na ovim prostorima." Državni aparat, odnosno mamlazi i šljam iz političkih stranaka, bi određivao kakve nam škole trebaju, kakve uslove za privremene dozvole moraju da zadovolje da bi im odobrili rad, koji je strateški, javni, nacionalni interes društva (države). To su vaučeri stvarno, a ostalo su mokri snovi zbunjenih "zastupnika" slobodnog tržišta.
Jedino održivo rešenje je obrazovni lesefer - deregulacija obrazovanja i rasprodaja državnih obrazovnih ustanova, od osnovnih škola do univerziteta. Poštovanje privatne svojine, dakle poštovanje prava svakoga da kupi ono I SAMO ONO što hoće svojim novcem, odustajanje od pljačke pod izgovorom da se time štite "strateški, javni, nacionalni interes društva".
BTW, slažem se i sa negativnom Medojevićevom ocenom kvaliteta privatnih obrazovnih ustanova, mada ne iz istih razloga. Medojević u maniru pravovernog komuniste u svemu što je profitabilno vidi pljačku. A radi se o sledećem: država agresivnim nasiljem sprečava da slobodno tržište deluje u sferi obrazovanja. Zato se obrazovanjem bave oni privatni preduzetnici koji su spremni na veći ali kratkoročni rizik odnosno oni kojima je kvalitet u drugom planu. Kao i svugde gde država podiže rizik poslovanja nasiljem, uplitanjem i regulacijom. Mehanizam slobodnog tržišta efikasno uklanja ponuđače inferiornih usluga, ali država sprečava da se to desi.
I još nešto: najgori su državni univerziteti. Zato što nude ubedljivo najgori odnos cene i kvaliteta. Možda bi se moglo tvrditi da nude uslugu nešto boljeg kvaliteta ali je cena koju za to plaća opljačkano stanovništvo Srbije paprena. Privatni fakulteti bar koštaju samo one koji se odluče da u njima studiraju, državni koštaju sve.
"Tako biva kada se znanje iz ekonomije stiče pregalačkim proučavanjem Marksa i Kejnza."
Ovo je kompliment - taj Kejnza nije video.
Slaviša,
slažem se. To za Kejnza je definitivno kompliment. Moja greška. Nisam imao nameru da pohvalim profesora :-)
Perice,
"Privatni fakulteti bar koštaju samo one koji se odluče da u njima studiraju, državni koštaju sve".
Ne bih se mogao složiti više.
Ako se ovakva paljba osula po celom Ekonomskom samo zbog clanka jednog profesora do cijeg misljenja niko na fakultetetu ne drzi, onda stvarno. 'De ce vam dusa.
Ovo mi je zapalo posebno za oko:
"Čak šta više, da nije profesora sa državnih fakulteta, privatni fakulteti ne bi mogli da imaju kritičnu masu nastavnog kadra koja je neophodna za njihovo funkcionisanje." -- Saša
Apsolutna istina. Postojao je jedan profesor koji je preveo stranu neku brosuru, uvrstio je u elektronsku bazu podatka kao svoje delo. Kad su ga otkrili, dobrovoljno je otisao sa fakulteta - na privatni, i to kako se samoprozivaju - najbolji Ekonomski u JI Evropi. A tamo izdao udzbenik, maltene preveden u google translatoru, pola poglavlja jedna velicina fonta, druga polovina drugi font... A nije jedini takve vrste koji je otisao na privatni.
Evo ga još jedan zbunjen, vergla oficijelnu državnu harangu protiv privatnih fakulteta.
Nijedan privatni fakultet ne bi mogao da opstane da na njima ne radi "dovoljan" broj profesora sa državnih fakulteta. Nisam mislio na profesore koji rade samo na privatnim fakultetima, mada ima i takvih, nego i na one koji rade na oba. U Srbiji jednostavno nema toliko profesora, tako da bez profesora sa državnih fakulteta privatni ne bi mogli da ispune zakonske uslove za rad. Sve što treba da urade jeste da se odreknu tri puta većih plata i reši će problem privatnih fakulteta. Čak i da to nije istina, a jeste, profesori sa državnih fakulteta su ti koji su omogućili da se osnuju ti silni privatni fakulteti. Bez njihove pomoći i podrške, to ne bi bilo moguće... Oni u stvari kritikuju sami sebe i to je dobro.
tako je, perice, matrica antiprivatne agende.
@ sasa
ne znam koliko ih u ovom momentu predaje na oba, ali sigurno nijedan od ozbiljnih zahvaljujuci kojima ekonomski opstaje. fakultet im iz sopstvenih izvora dotira plate kako ne bi to radili.
vise covek stvarno nema gde da se sakrije od te price o univerzitetskom obrazovanju kao glavnom pokretacu privrednog razvoja. ocigledno se opet zaboravilo da korelacija i kauzalnost nisu ista stvar.
harberger,
Naravno da je drzavni fakultet najbolji, jer ima ono sto je u obrazovanju najbitnije - tradiciju.
Koliko god dobar novi fakultet da napravis, on prosto po definiciji nema tradiciju. Nisu slucajno najbolji fakulteti na svetu, upravo oni najstariji. Najstariji univerziteti u Americi su upravo Harvard, Jejl i Prinston, tim redom.
U obrazovanju su tradicija i brend mnoooogo bitniji od drugih oblasti. Zato nijedan privatni fakultet za menadzment ne moze da dostigne Ekonomski, uopste se ne radi o kvalitetu profesura. Kada bi se sutra svi profesori "zamenili", to bi veoma malo uticalo na traznju. Bi naravno na neki duzi rok. Mozda.
Ali, ako bi samo jedan od privatnih fakulteta uspeo da se nekako poveze sa nekim zaista vrhunskim svetskim fakultetom, pa da mozes da dobijes dualnu Megatrend-Harvard diplomu, Ekonomski bi bio oduvan sa trzista, cak i ako bi SVI profesori ostali isti na oba fakulteta.
A Harvard, naravno, nece da se poveze ako ne moze da naplati makar 20 hiljada evra skolarine godisnje. A da bi to imao ko da plati, potreban je ekonomski razvoj.
Sto znaci da je sasvim moguce ovo sto Zeljka sugerise - da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene.
Marko,
Ekonomski fakultet BU je najbolji u zemlji, ali u poređenju sa kim? Ako neko najbrže trči u svom selu na 100 metara, to ne znači da je najbrži na 1000 metara u susednom selu. Tačno je da se ugled (tradicija) stvara decenijama, ali se može i uništiti preko noći. Harvard je privatni univerzitet. Nije stekao ugled preko noći. Ko kaže i da Megatrend jednog dana neće biti ugledniji od BU? Ne budu li se uspostavila transparentna pravila privređivanja za sve univerzitete u Srbiji, BU će verovatno i dalje biti najbolji u Srbiji, ali je slaba vajda od takvog univerziteta. Privatizacija državnih univerziteta je najbolje rešenje, a second best thing je vaučerizacija i zakon koji podjednako tretira i državne i privatne univerzitete.
Naravno da univerzitetsko obrazovanje nije glavni pokretač privrednog razvoja, ali je sistem obrazovanja u celini vrlo bitna pretpostavka privrednog razvoja. Naročito ako su regule o slobodnom protoku radne snage ograničavajuće. U tom smislu ako imaš ograničavajuće regule, a nekvalitetno obrazovanje, onda će to vrlo verovatno imati negativne implikacije po privredni razvoj. S druge strane, ako imaš slobodan protok radne snage, a radnu snagu koja je neophodna za servisiranje potreba privrede možeš da uvezeš iz inostrsnstva, onda implikacije možda neće biti toliko negativne. Međutim, zaboravljaju se neformalna pravila privređivanja i transakacioni troškovi prilagođavanja koji se u tom slučaju moraju platiti. Teško je dati odgovor na pitanje koja varijanta je jeftinija. Ne poznajem nijednu zemlju koja ima katastrofalan sistem obrazovanja (na nivou nisko razvijenih), a da spada u red visoko razvijenih. Ključno je da se država prestane mešati. Nije na njoj da određuje obrazovnu strukturu koja je potrebna da bi se servisirale potrebe privrede, nego na tržištu. Isto je i sa kvalitetom. Da li neko ima kvalitetno obrazovanje, ne određuju ni država, ni srednja škola, ni fakultet koji je kandidat završio, nego poslodavac koji donosi odluku o zapošljavanju (čitaj: tržište). Inače, smatram prilično paušalnom tvrdnju da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za privredni razvoj. Ako je tako, hajde da ga potpuno ukinemo.
Univerzitetsko obrazovanje može da bude nebitno ako je preduzetnička aktivnost zaista velika, pa se stalno otvaraju nova radna mesta koja podrazumevaju srednjoškolsko obrazovanje. Međutim, nije samo to obeležje vitalnosti privrede. Tu spada takođe i sposobnost firme da se razvija i raste, što znači da će se u jednom trenutku itakako javiti potreba za radnom snagom sa kvalitetnim univerzitetskim obrazovanjem. Male firme su bitne, ali su podjednako bitne i velike. Naročito zbog toga, što su velike firme i njihovi R&D odjeli često veći izvor inovacija od malih firmi, a za to su, u najvećem broju slučajeva, zaslužni inžinjeri i ekonomisti sa unvierzitetskim obrazovanjem.
Da skratim, da bi firma postala velika možda nisu potrebni ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem, ali su potrebni da bi ostala velika.
"Inače, smatram prilično paušalnom tvrdnju da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za privredni razvoj. Ako je tako, hajde da ga potpuno ukinemo."
Cak i da je univerzitetsko obrazovanje nebitno za ekonomski rast (a ja nisam nigde tvrdio da jeste), to ne bi bio razlog za ukidanje. Obrazovanje ima razne druge svrhe osim ekonomskog rasta. Ne citamo valjda "Na Drini cupriju" zbog ekonomskog rasta?
Marko,
Prvo da ti odgovorim na pitanje zbog čega čitamo Na Drini ćupriju. Čitamo jer osećamo potrebu i imamo želju da je čitamo. Da bi čitao Na Drini ćuprija ne moraš uopšte da budeš fakultetski obrazovan. Dovoljno je da znaš da čitaš i pišeš. Prema tome, univerzitetsko obrazovanje je potpuno nebito za nečije čitalačke preferncije. Uzgred rečeno, na Drini ćupriju čitamo upravo zbog ekonomskog rasta. Ne da bismo time doprineli ekonomskom rastu (mada ima i toga), nego zbog toga što nam je ekonomski rast to omogućio.
Tačno je da nisi eksplicitno tvrdio da je univerzitetsko obrazovanje nebitno. Nigdje nisam ni tvrdio da jesi. Prvi pasus se je upućen tebi, sa sve pitanjima o kvalitetu. Drugi pasus, predstavlja sublimaciju svih prethodnih komentara.
Ako sam dobro razumeo, kada već imaš toliku želju za diskusijom, tvoja teza je "da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene"? Da li bi bio ljubazan da mi objasniš u kom smislu je ta uzročnost obrnuta? I koja je to uobičajeno zamišljena uzročnost?
"da je uzrocnost izmedju kvaliteta obrazovanja i ekonomskog rasta mozda sasvim obrnuta od uobicajeno zamisljene"
Evo kako ja gledam na ovu izjavi, ali postoji mogućnost da dođe do blagog nesporazuma, pošto Marko i ja izgleda imamo sasvim drugačije poimanje semantike srpskog jezika. Pretpostavljam da u kontekstu Željkine tvrdnje "uobičajeno zamišljeno" znači pretpostavku da je kvalitet obrazovanja glavni generator privrednog rasta. To je naravno glupost. Glavni generatori privrednog rasta su preduzetnici i, naravno, potrošačkih preferencija. Pre će biti da je kvalitetno obrazovanje posledica privrednog rasta. Međutim, kvalitetno obrazovanje je istovremeno i pretpostavka daljeg rasta. Nešto slično odnosu između strategije i strukture. Prema tome, neće biti da je obrazovanje nebitno za privredni rast, naročito kada je u pitanju prelazak iz nižeg u više nivoe privređivanja. Naročito neće biti da je uzročnost sasvim suprotna od uobičajeno zamišljene, pošto uzročnosti i nema, osim ako Marko nije mislio da nizak kvalitet obrazovanja, suprotno od uobičajeno zamišljenog da je to visok kvalitet, uzrokuje ubrzani privredni razvoj.
Beogradski univerzitet ima tradiciju drzavnog mezimceta - i nista vise. Kukavnu i sramnu tradiciju subvencioniranja parama otetim od naroda sa parolom vidju mene, najljepsi sam i najpametniji. Hulje sa doktorskim titulama! Cankolizi i udvorice.
Stvarno si neverovatan Marko.
Kako ne vidis da je ovo isto kao da kazes da je Zastava najbolji proizvodjac automobila u Srbiji jer ima najduzu tradiciju? I da se pitas kako niko od privatnih proizvodjaca automobila nema kooperaciju sa nekim svetskim auto-gigantom? Zemlja zove: Beogradski univerzitet i Zastava (nekad) imaju tradiciju samo zato sto je razlika izmedju stvarne, pune cene usluge odnosno proizvoda i nominalne (one po kojoj se prodaje) pokriva otimanjem od stanovnistva. Beogradski univerzitet je katastrofalno djubre od univerziteta - i to je jedini moguci rezultat visedecenijske drzavne "brige" za obrazovanje. U pravu si medjutim kad kazes da je potpuno nebitan kvalitet profesora - na subvencionisanom drzavnom univerzitetu i baba-kurana biva postovana kao Profesor. Ali bi zato, kad bi Megatrend postao mezimce drzave, Ekonomski bio oduvan sa "trzista". Kakvog trzista Marko? O kom trzistu ti pricas?
Perice,
Kakva god da je ta tradicija, ona postoji. Najveci deo domace elite (svake, ukljucujuci i biznismene) je zavrsio domace fakultete.
NARAVNO da je ta tradicija rezultat nacina finansiranja. Ali, sta god da je uzrok te tradicije, rezultat je da velika vecina ljudi misli da su drzavni fakulteti kvalitetniji od privatnih. A sve dok velika vecina ljudi tako misli, jedino sto ima smisla za pametnog maturanta je da upise upravo drzavni fakultet, CAK I AKO ZNA DA CE TAMO NAUCITI MANJE NEGO NA PRIVATNOM.
Sve dok pametna deca "teze" ka drzavnim fakultetima, zaista ce i izgledati da su drzavni fakulteti bolji. Zasto?
Recimo da ja sutra zaposljavam pravnika. Kao autsajder, nemam ni blagu predstavu o programima raznih fakulteta, niti o kvalitetu profesora. Jedino sto mogu je da posmatram pravnike koje znam i da zakljucim da su najbolji pravnici koje poznajem zavrsili drzavni Pravni u Beogradu. Ja ne mogu da procenim da li je to rezultat toga sto se radi o inace pametnim ljudima, ili o kvalitetu obrazovanja i zato sam pristrasan prema onima koji su zavrsili upravo drzavni Pravni. Ako se tako ponasa vecina poslodavaca, rezultat je da ce pametna deca ici na drzavni. Takva ravnoteza moze da traje decenijama... Sve dok neko ne "pozajmi" svoj brend nekom od privatnih fakulteta.
Zato mislim da trziste obrazovanja nije isto kao trziste automobila. Na trzistu automobila moze situacija da se okrene za par godina. Harvard ce ostati Harvard i za 100 godina, General Motors ili Mercedes mogu sutra da propadnu. Dovoljno je par pogresnih modela koji se nece prodavati.
Marko,
Zar tradicija nije omogucila drzavnim fakultetima da standard znanja podignu vise u odnosu na one koji tradiciju nemaju? Malo je naivno da se ona posmatra iskljucivo kao stvar po sebi.
Ne treba mešati pojmove ugleda i tradicije. Ne podrazumeva svaki ugled tradiciju. Posmatranje obično nije dobar medot valorizacije kvaliteta nečijih stručnih kompetencija. Često se kao dopune koriste intervju i probni rad. Niko ne zapošljava ljude na osnovu utiska koji je stekao posmatranjem. To što neko ima tradiciju, ne znači da ima preko potrebni ugled. Npr. Ford i General Motors postoje skoro 100 godina, a nemaju baš neku tržišnu reputaciju. To je razlog zašto je tržište obrazovanja isto kao i tržište automobila. Predstavnici američke automobilske industrije imaju dugu tradiciju državnih mezimaca, što je za posledicu imalo njihovo stalno zaostajanje za konkurencijom. Državni fakulteti u SAD su daleko lošije pozicionirani od privatnih fakulteta i to samo zbog toga što se finansiraju novcem poreskih platiša. Niko ne spori da je BU najkvalitetniji univerzitet u Srbiji, ali od toga nema nikakve koristi. Čak šta više. Na neki način moglo bi se reći da to predstavlja jedan od ograničavajućih faktora razvoja Srbije. Ljudi imaju percepciju da svaka osoba školovana na BU poseduje neke relevantne stručne kompetencije, što je naravno zabluda. To opet utiče na uspostavljanje ustrojstva vlasti gde se na čelnim mestima nalaze ljudi koji su se školovali na BU. Kakve su posledice toga, mislim da je svima jasno. Npr. Šešelj je doktorant BU, a o brojnim SPS kadrovima da i ne govorimo. Što se tiče Harvarda, smeo bih se opkladiti da on nikad ne bi bio to što jeste da uživa status državnog mezimčeta kao što je to slučaj sa BU. Srpski fakulteti su među najgorima u Evropi, a jedini razlog tome je njihova pozicija državnih mezimaca. Ništa se pozitivno neće desiti dok se ili ne izvrši privatizacija ili vaučerizacija, uz uspostavljanje transparentnih pravila privređivanja koji podjednako tangiraju i državne i privatne univerzitete. Danas je situacija takva da za privatne fakultet važe jedna pravila, a za državne druga. To je tržišna diskriminacija koja će se kad tad odbiti o glavu državnim fakultetima, samo što će cenu toga da plaćaju poreske platiše.
I još samo jedan mali detalj. Mercedes ne može sutra da propadne samo zbog par pogrešnih modela. Prvo, Merceds zbog prirode konkurentske borbe u automobilskoj industriji ima toliko diverzifikovan biznis, da se eventualni gubici mogu uvek na adekvatan način pokriti. Drugo, uvek će se naći konkurentska kompanija koja će biti spremna da kupi Mercedesov korporativni brend, tako da će Mercedes nastaviti da postoji bez obzira na vlasnika. Nije mi poznat slučaj da je i jedan korporativni brend automobilske industrije prestao da postoji samo zbog par pogrešnih modela. To čak nije pošlo za rukom ni Fordu sa Edzelom. Nisu to lanci grilova... Isti je slučaj i sa Harvardom. Sa druge strane, GM i Ford koji uživaju status državnih mezimaca će sigurno propasti, ako SAD ne prestanu da ih izvlače iz nevolje svaki put kada zapadnu u probleme. Njima jedino može pomoći da ih kupe Tojata ili Mercedes, uz propratni državni otklon od kontinuirane neutralizacije negativnih efekata njihovih pogrešnih tržišnih procena.
Post a Comment