"Nažalost ovde nije kraj liste, tu su još subvencije šampionima neefikasnosti, obrazovni sistem koji je zastareo i koji ne pruža znanja koja se traže na tržištu".
Perspektiva socijaldemokratije u Srbiji je dobra, jer je između 60 do 80 odsto građana socijaldemokratski opredeljeno, kaže za B92 sociolog Milan Nikolić
Ja mislim da je najmanje 95% građana socijaldemokratski opredeljeno. Zato su i sve političke stranke socijaldemokratske, osim LDP u nekom periodu ali izgleda ne više.
Inače čak i ne vidim neki problem u socijaldemokratiji po sebi, mnogo više od toga mi smeta intervencionizam. Kad bi socijaldemokratija završila na progresivnom porezu to bi bilo super. Od toga nema velike neto štete, prava šteta je od intervencionizma, javnih preduzeća, državnih projekata, stanogradnje, građevinskih dozvola, podsticanja izvoza, državnog obrazovanja, sdravstva, itd... Sve te stvari imaju više veze sa ili neznanjem ili korpucijom, a manje sa socijaldemokratijom.
Perspektiva socijaldemokratije u Srbiji je dobra, jer je između 60 do 80 odsto građana Jeste bogumi često puta čujem tih 80 posto građana kako smatraju da bi im država trebala uzeti više od njihove imovine da bi država uz skromnu korupciju to dala onim ubogim 20 %. Ja se stvarno radujem svakom socijaldemokrati koji se zalaže za socijaldemokratske ideje i spreman je odvoit još većp deo svog dohotka za napredak ,progres i boljitak šire društvene zajednice, radnika , seljaka i poštene inteligencije
@Slaviša Slažem se potpuno. Socijaldemokratija bi trebalo upravo da usmeri socijalističke težnje u nekom zdravom smeru, a ne na štetu celog društva osim elite na vrhu. Nije cilj socijaldemokratije da Bojan Krišto sebi dodeljuje premije, već da ljudi budu siti, zdravi, obrazovani i da rade i tako doprinose opštem napretku. I ja sam socijaldemokrata po opredeljenju, ali sam za zdravo tržište na kome vlada onaj ko najviše zna i radi i ko zna da proda ono što proizvede, a država treba da interveniše samo kao pravna država koja neće dozvoliti da neko posluje na tržištu a ne plaća dobavljačima. Progresivni porezi su takođe glupost jer su demotivišući. Treba motivisati ljude da zarađuju što više, jer će tako svi više da rade i proizvode.
Aleksandre, čestitke na tekstu! Konačno da liberale pripuste malo i u čitaniju štampu. A i Proki su skinule zabranu crveni sa b92, bio sinoć kod Bećkovićke. Važno je da se probija ta breša kulturne i medijske dominacije levičara.
@Slaviša
Jako su mi sumnjive i pomalo udbaške te egzegeze o mneniju naroda. To mi malo liči na intelektualnu razonodu, sličnu onim ekonometrijskim prognozama, a ne na ozbiljnu analizu. Bliže istini bi bilo da si rekao da je 95% intelektualaca socijaldemokratski orijentisano. I nije mi jasna ta tvoja distinkcija između socijaldemokratije i socijalista, koja socijaldemokrate lišava svega onoga što su svetu lepo doneli - poput, intervencionizma u privredi, udovoljavanja zahtevima sindikalne mafije i ostalih rent-seekera, zaštite domaće proizvodnje, socijalizacije usluga u zdravstvu, školstvu, državne penzije i sl. Zar nije istorija zapadnog sveta u XX veku bila istorija uspona socijaldemokratije i sunovrata svih vrednosti klasičnog liberalizma? I ti im sad oduzimaš pravo da baštine sve te sjajne stvari i umivaš ih pred liberalnom publikom, obećavajući im lepu budućnost i u XXI veku? Lep gest, pritnajem. Aferim!
to nisu udbaške egzegeze, to pokazuje svako istraživanje javnog mnjenja (u Srbiji, Evropi i SAD), kao i politička realnost (zašto nema klasičnih liberalnih stranaka? zašto intelektualni populisti tipa Dragoš Kalajić ili Branko Dragaš nisu liberali?). Još nam je lakše da to vidimo sada u doba interneta, samo pogledaj komentare čitalaca na vesti, od Kurira do B92 pa reci. Biće da je suprotno, to je samozavaravanje liberala da ljudi hoće malu državu, ali bezobrazni političari rade suprotno uprkos volji naroda, pa se onda sve nadamo da će narod to "kazniti" na sledećim izborima. Neće. Get over it.
Drugo, postoji razlika između socijaldemokratije i intervencionizma. Švedska i Danska su socijaldemokratije pa su redovno u prvih 10 u raznim istraživanjima ekonomskih sloboda i bznis okruženja. Porezi su visoki ali su pravila jednostavna i država se ne meša u bizsnis. Sa druge strane Japan nije klasična socijaldemokratija, država troši malo, ali je intervencionizam raširen. SAD su negde između, relativno je niska potrošnja ali su sektori poput zdravstva ili bankarstva preregulisani. Naravno socijaldemokratija i intervencionizam uglavnom idu zajedno, ali su koncepcijski, a ponekad i u praksi, jasno odvojivi.
Pa, pre komentara, pogledaj prvo tekstove na b92, Politici, NSPM, poslušaj onu plavušu O. Kovačević, voditeljku jedne od najgledanijih emisija, kako hvali egalitarizam a kapitalizam optužuje za otuđenje, svi ti novinari ponavljaju mantre naših uvaženih profesora, koji su diplome stekli interpretacijom 11. teze. Poslušaj izjave glumaca, književnika, akademika, pa onda anketiraj poštare, vodoinstalatere, učiteljice. Napravi anketu u UKS, SANU, bilo kom institutu, i dobićeš tih 95%. Anketiraj dobitnike Nobelove nagrade-za-bilo-šta i dobićeš tih 95%. Ne moraš da ideš u narod. To je ta (i udbaška) zavera kulturne i intelektualne elite, to je dominacija levice u kulturi, to je uzrok tih anketa, tako se kreira javno mnjenje. Ljudi koje anketiraju samo ponavljaju ono što su čuli na TV ili pročitali u novinama. To je ta izloženost dugotrajnoj komunističkoj (ili socijaldemokratskoj) propagandi, ne samo u Srbiji, naravno, nego i u EU i SAD. Nemoj mi samo reći da to nije propaganda nego da je socijaldemokratija u dosluhu sa nekim antropološkim činjenicama ljudske prirode, kao što su solidarnost, pravda, egalitarizam, dok to fali liberalizmu, pa nas zato ne vole. Političari samo sledee taj impuls koji šalju "prodavci ideja iz druge ruke", i tu se krug zatvara. Loše ti je to svaljivanje krivice na narod, i aboliranje kulturne i političke elite od odgovornosti za vođenje i propagiranje sumnjivih političkih i ekonomskih programa i kulturnih vrednosti.
Nije mi stao ceo odgovor a nije mi sačuvalo na Ctrl+C drugi deo...Možda i bolje, jer je bio predugačak. Samo ću ovo da kažem. Tvoju razliku između intervencionizma i socijaldemokratije i dalje smatram veštačkom. Socijaldemokratske ideje su stvorile intervencionističku politiku, tako da mi ovo naknadno odvajanje deluje neubedljivo. To što je neka država manje-više liberalna a njena vlada, vođena pogrešnim (socijaldemokratskim ili kejnzijanskim) ekonomskim idejama, sklona intervenciji u privredu, nije argument protiv liberalne države, niti protiv slabog institucionalnog okvira, nego protiv ideja koje sledi ta politika. Visoki porezi su uvek loši, bio institucionalni okvir snažan ili slab. Gde ćeš veće mešanje u privredu od zarezivanja visokih poreza? Mislim da si ovde redefinisao pojmove, i na neki način abolirao socijaldemokratske ideje, stavljajući u prvi plan institucionalnu stabilnost. Institucionalna stabilnost kao preduslov ekonomskog rasta. Makar porezi bili i 70%. To mi liči na neki ekonomski legalizam. To je kao kad bi ključnim faktorom u analizi Holokausta smatrao analitu da li je Hitler kršio ili branio Ustav 1933., preuzimajući (i) predsedničke nadležnosti, a ne da li je imao antisemitske ideje i koliko je kulturna i intelektualna elita u Nemačkoj trovala narod antisemitizmom. Socijaldemokratija je loša bila ona upakovana u demokratsku oblandu (kao ova Ljajićeva) ili u totalitarnu (kao Hitlerova, Brozova ili Miloševićeva). To što je jedna stabilna i prihvata pravila igre, dok je druga sklona političkom avanturizmu i neinstitucionalnom delovanju, manje je bitno za ocenu da li je sama ideja dobra ili loša. Ili ovde isterujemo socijalističkog medveda na velika vrata, da bismo ga pripustili na mala vrata socijaldemokratije.
Socijaldemokratija je socijalizam, demokratski. Možda ovo izgleda kao stating the obvious, ali čini mi se da se to gubi iz vida. Sukob navodno kapitalističkog zapada i takođe navodno komunističkog istoka je u realnosti samo sukob između demokratskog i autokratskog socijalizma. Kao protivniku socijalizma, valjda mi je svejedno da li je socijalizam po volji diktatora ili po volji najvećeg segmenta glasača.
"Švedska i Danska su socijaldemokratije pa su redovno u prvih 10 u raznim istraživanjima ekonomskih sloboda i bznis okruženja. Porezi su visoki ali su pravila jednostavna i država se ne meša u bizsnis".
Dobar primer "efikasne" socijaldemokratije, ali problem sa švedskom i danskom demokratijom je koncepcijske prirode koja se tiče kategorije redistribucije dohodka. U suštini, svakom redistribucijom dohodka se ljudi podstiču da nemaju, umesto da se podstiču da imaju.
Socijaldemokratija podrazumeva drastičnu redistribuciju dohodka, a svaka rededistribucija dohodka, podriva osnovne ekonomske prinicipe. To nas dovodi do paradoksa socijaldemokratije koja počiva na tržišnim principima (da li počiva?) i koja služi kao "intelektualno opravdanje" etatizma i egalitarizma koji su nespojivi sa libertarijanizmom.
Ne poznajem dovoljno dobro situaciju u Švedskoj i Danskoj, ali cenim da je njihov uspeh pre posledica predvidividivosti i stabilnosti okruženja, što u odsustvu stalnog državnog mešanja u tržišne tokove, očigledno može dati neke relevantne ekonomske rezultate. U suštini, visoki porezi su uzeti u obzir prilikom donošenja poslovnih odluka i to je otprilike to što se tiče državnog mešanja. Cenim da se tamo poreske stope ne menjaju i druge intervencionističke mere ne preduzeimaju svaka tri meseca, tako da je rizik da će vlada svojim merama neutralisati pozitivne ili negativne efekte nečije tržišne procene jako mali.
samo pravim pozitivan iskaz, od preraspodele ima manje neto štete nego od intervencionizma. Ništa ne pravdam niti branim, ovo je prosto ekonomska činjenica. Kad od Mike daš Peri, Mika je izgubio 5 dinara a Pera je dobio 5 dinara (i Mika će sledeće godine malo manje da radi). Ali kada Miki zabraniš izvoz da bi smanjio cenu za Peru, onda Mika izgubi 10 dinara da bi Pera zaradio 2. Zaklao si vola za kilo mesa.
Oko toga ko kreira javno mnjenje, nebitno je za ovo pitanje. Sve i da su za to krivi intelektulci, opet stoji onih 95%. Drugo pitanje je zašto je to tako, a ja mislim da je razlog upravo antropološki. Ali za početak da se ne zavaravamo da bi ljudi masovno glasali za Neoliberalnu stranku Srbije samo kad bi je neko napravio i kad bi dobila medijski prostor.
Slaviša ima pravo 110% u proceni da bi neoliberalna stranka sramno propala na izborima. Politička klima u Srbiji treba prvo da se promeni, da socijalizam izađe na loš glas. Za to treba mnogo da se radi i da se postavljaju mnogo fundamentalnija pitanja od onih koja se sada postavljaju. Stranka kao organizacija nije za to podesna, što je popularnija u njoj se više oportunista skuplja. Ako pobedi na izborima i time stekne moć da nešto promeni - neće ništa promeniti. Mora nešto drugo.
"Drugo pitanje je zašto je to tako, a ja mislim da je razlog upravo antropološki."
E, na ovoj tački su stajali upravo marksisti pre 100-150 godina. Svi su se smejali njihovim idejama, ekonomski laissez-faire je bio manje-više opšteprihvaćen u praksi, u parlamentu su socijalisti i socijaldemokrate bili na granici cenzusa, Marks gubio živce što 95% "proletera" glasa za liberalne politike idući sproću sebe, slepo za svoj interes (to su "lumpen-proleteri"). I on je smatrao da je to antropološka činjenica, tj. greška. Pa je kontao dal će da menja ljudsku prirodu revolucionarno ili će to da odradi istorija. Pa je Lenjin kontao "šta da se radi". Pa je došao WWI. Pa je šačica bandita, predvođenih Lenjinom, preuzela vlast u Rusiji, smatrajuči da su "ljudi stoka", i stvarajući "ljude od posebnog kova". Pa se Gramši razočarao u Revoluciju, gostujući u Kremlju, jer zatucani pravoslavci nikako da prihvate taj sjajni komunizam, pa je stvorio teoriju o "kulturnoj hegemoniji", naime, da treba narod "obrazovati za komunizam", pa se ta sjajna elitistička ideja svidela intelektualcima elitistima, blumsberijevcima, KTD-ovcima, strukturalistima, praksisovcima, postmodernistima, pa su zaposeli sve kulturne institucije, pa su objasnili diktatorima da je to savršeno u skladu sa njihovim aspiracijama. I danas imamo to o čemu ti pričaš, Slaviša - 95% stanovništva planete Zemlje je pro-levičarsko.
Hajek na jednom mestu kaže kako u marksizmu ima jedan paradoks, a to je da je on pisao za proletere a da su njegovu teoriju jedino intelektualci prihvatali. Ja bih rekao da je to bilo sasvim dovoljno da je prihvati i ostatak čovečanstva. Samo što to nikako ne bih nazvao antropološkom činjenicom. Ili da mi okačimo pero o klin jer nas Priroda i Istorija tako sjajno demantuju? Što uopšte onda Aleksandar piše u Blicu kolumnu, šta će Prokopijević na b92 i čemu onda TR, Katalaksija i slične trice? Zbog nadvremene Istine koju svaki dan demantuju Priroda i Istorija?
Hajek na drugom mestu isto kaže da čovek ima kolektivističke instinkte koji formiraju razum. A ti izgleda misliš da je čovek tabula rasa, što je čudno za jednog konzervativca, a i suprotno nalazima evolutivne psihologije. Hajek je bio negde između, na jednom mestu kaže da novinari formiraju javno mnjenje, na drugom (i 20 godina kasnije) da je ljudski razum prirodno kolektivistički orijentisan. Ne znam zašto si izabrao samo ovu prvu priču.
"Što uopšte onda Aleksandar piše u Blicu kolumnu, šta će Prokopijević na b92 i čemu onda TR, Katalaksija i slične trice?"
Niko ne kaže da je ovo tako determinisano i nepromenljivo. Po meni rast države je spoj baptista i švercera, koji svako iz svojih razloga podržavaju istu stvar, zabranu alkohola. Ljudi su baptisti, intelektualci su šverceri, i svi zajedno na kraju hoće veliki državu.
Pa, ja sve vreme i tvrdim da su mi sumnjive te "antropološke činjenice". Svi iskazi koji počinju sa "Svi ljudi..." (ili čak "većina ljudi..." ili "95% ljudi...") mogu poslužiti kao početak kafanske rasprave, ali ne i kao početak ozbiljne analize. Inače, obično se smatra da su ljudi po prirodi sebični, pa ih kultura oblikuje ovako ili onako... Ti si tu neke inovacije u antropologiju uveo, pa smatraš da su ljudi po prirodi više socijaldemokrate, usled ove socijaldemokratske mode, valjda. I ne znam kako bi nešto tako nejasno i apstraktno kao socijaldemokratija moglo da bude proglašeno antropološkom činjenicom ili bilo čim sto ima veze sa ljudskom prirodom. Al ok, sad si priznao da sam načelno u pravu, pa ti pola praštam. I ja tebi priznajem da mogu postojati izuzeci poput Švedske i Danske, pa da imaš socijaldemokratsku neintervencionističku politiku, pa smo fifti-fifti. Jedino mi je zasmetalo što tu stvar proglašavaš uzornom na neki način. I pogotovo sad, kad u Srbiji svi bruje i tapšu najavama uvođenja progresivnih poreza (najglasniji su na b92, odakle je i potekla ideja (Aleksandar ili ti ste pisali o tome) - da ne bude posle da je narod tražio!). Bićemo ko Švedska i Danska, nema šta!
Inače, Hajek je tih godina svašta pričao, hvalio državu blagostanja, zagovarao anti-monopolsku politiku i blagi intervencionizam, napadao laissez-faire kapitalizam kao najgore zlo, itd., ali mu je za oprostiti, bio je očajan jer je javno mnjenje smatralo njegovu teoriju pogrešnom i nenaučnom, a i dosta je pio, pravi intelektualac i baptista. A usput mu je dobrodošla i jedna nova antropologija, koja bi metafizički opravdala njegov neuspeh. To sve ja razumem. Ali, zašto bismo danas, kad Hajekove ideje konačno dobijaju pravo građanstva, zastupali takve teorije i hvalili socijaldemokratiju ili je bar legitimizovali kao podnošljivu, to mi nije jasno?
Zašto misliš da uvek postoji neka agenda, kao da uvek moramo nešto da hvalimo ili da osporavamo. Ovo moje nije ništa od toga nego navođenje činjeničnig stanja. Ako ima neke normativne note onda je to lament nad postojećim stanjem, ne opravdanje socijaldemokratije.
Sama antropologija nije moja, to je danas koliko ja razumem mejnstrim. Stara Lokova ideja da su ljudski um po rođenju prazan list papira je odbačena; mi se rađamo sa predrasudama, a kultura i obrazovenje mogu da oblikuju misli samo donekle, manje nego što se do pre 30 godina mislilo. U ekonomiji konkretno, ljudi se rađaju sa kolektivističkim idejama jer je razum formiram tokom miliona godina života u malim plemenskim zajednicama. Zato ljudi imaju kolektivističke sklonosti koje su, kad razmišljaju o ovim pitanjima, jače od čistog razuma (ako tako nešto i postoji).
Socijaldemokratija je vece zlo od Komunizma i fasizma.
Svedska je po stepenu privrednih sloboda bila na 40. mestu 2007.godine. Mrzi me da gledam za 2008.godinu. I prica sa Svedskom je malo duza, njih je moralo 80-tih da klepi po gavi njihova socijaldemokratija da bi krenuli ka liberalizmu.
21 comments:
typesetting im je katastrofa. ko ce procitati to tako gusto.
Aleksandre,
odličan tekst.
"Nažalost ovde nije kraj liste, tu su još subvencije šampionima neefikasnosti, obrazovni sistem koji je zastareo i koji ne pruža znanja koja se traže na tržištu".
Posebno pohvala za gore navedenu opservaciju.
Perspektiva socijaldemokratije u Srbiji je dobra, jer je između 60 do 80 odsto građana socijaldemokratski opredeljeno, kaže za B92 sociolog Milan Nikolić
Ja mislim da je najmanje 95% građana socijaldemokratski opredeljeno. Zato su i sve političke stranke socijaldemokratske, osim LDP u nekom periodu ali izgleda ne više.
Inače čak i ne vidim neki problem u socijaldemokratiji po sebi, mnogo više od toga mi smeta intervencionizam. Kad bi socijaldemokratija završila na progresivnom porezu to bi bilo super. Od toga nema velike neto štete, prava šteta je od intervencionizma, javnih preduzeća, državnih projekata, stanogradnje, građevinskih dozvola, podsticanja izvoza, državnog obrazovanja, sdravstva, itd... Sve te stvari imaju više veze sa ili neznanjem ili korpucijom, a manje sa socijaldemokratijom.
Perspektiva socijaldemokratije u Srbiji je dobra, jer je između 60 do 80 odsto građana
Jeste bogumi
često puta čujem tih 80 posto građana kako smatraju da bi im država trebala uzeti više od njihove imovine da bi država uz skromnu korupciju to dala onim ubogim 20 %.
Ja se stvarno radujem svakom socijaldemokrati koji se zalaže za socijaldemokratske ideje i spreman je odvoit još većp deo svog dohotka za napredak ,progres i boljitak šire društvene zajednice, radnika , seljaka i poštene inteligencije
@Slaviša
Slažem se potpuno. Socijaldemokratija bi trebalo upravo da usmeri socijalističke težnje u nekom zdravom smeru, a ne na štetu celog društva osim elite na vrhu. Nije cilj socijaldemokratije da Bojan Krišto sebi dodeljuje premije, već da ljudi budu siti, zdravi, obrazovani i da rade i tako doprinose opštem napretku. I ja sam socijaldemokrata po opredeljenju, ali sam za zdravo tržište na kome vlada onaj ko najviše zna i radi i ko zna da proda ono što proizvede, a država treba da interveniše samo kao pravna država koja neće dozvoliti da neko posluje na tržištu a ne plaća dobavljačima. Progresivni porezi su takođe glupost jer su demotivišući. Treba motivisati ljude da zarađuju što više, jer će tako svi više da rade i proizvode.
Aleksandre, čestitke na tekstu! Konačno da liberale pripuste malo i u čitaniju štampu. A i Proki su skinule zabranu crveni sa b92, bio sinoć kod Bećkovićke. Važno je da se probija ta breša kulturne i medijske dominacije levičara.
@Slaviša
Jako su mi sumnjive i pomalo udbaške te egzegeze o mneniju naroda. To mi malo liči na intelektualnu razonodu, sličnu onim ekonometrijskim prognozama, a ne na ozbiljnu analizu. Bliže istini bi bilo da si rekao da je 95% intelektualaca socijaldemokratski orijentisano. I nije mi jasna ta tvoja distinkcija između socijaldemokratije i socijalista, koja socijaldemokrate lišava svega onoga što su svetu lepo doneli - poput, intervencionizma u privredi, udovoljavanja zahtevima sindikalne mafije i ostalih rent-seekera, zaštite domaće proizvodnje, socijalizacije usluga u zdravstvu, školstvu, državne penzije i sl. Zar nije istorija zapadnog sveta u XX veku bila istorija uspona socijaldemokratije i sunovrata svih vrednosti klasičnog liberalizma? I ti im sad oduzimaš pravo da baštine sve te sjajne stvari i umivaš ih pred liberalnom publikom, obećavajući im lepu budućnost i u XXI veku? Lep gest, pritnajem. Aferim!
Brut,
to nisu udbaške egzegeze, to pokazuje svako istraživanje javnog mnjenja (u Srbiji, Evropi i SAD), kao i politička realnost (zašto nema klasičnih liberalnih stranaka? zašto intelektualni populisti tipa Dragoš Kalajić ili Branko Dragaš nisu liberali?). Još nam je lakše da to vidimo sada u doba interneta, samo pogledaj komentare čitalaca na vesti, od Kurira do B92 pa reci. Biće da je suprotno, to je samozavaravanje liberala da ljudi hoće malu državu, ali bezobrazni političari rade suprotno uprkos volji naroda, pa se onda sve nadamo da će narod to "kazniti" na sledećim izborima. Neće. Get over it.
Drugo, postoji razlika između socijaldemokratije i intervencionizma. Švedska i Danska su socijaldemokratije pa su redovno u prvih 10 u raznim istraživanjima ekonomskih sloboda i bznis okruženja. Porezi su visoki ali su pravila jednostavna i država se ne meša u bizsnis. Sa druge strane Japan nije klasična socijaldemokratija, država troši malo, ali je intervencionizam raširen. SAD su negde između, relativno je niska potrošnja ali su sektori poput zdravstva ili bankarstva preregulisani. Naravno socijaldemokratija i intervencionizam uglavnom idu zajedno, ali su koncepcijski, a ponekad i u praksi, jasno odvojivi.
@Slaviša
Pa, pre komentara, pogledaj prvo tekstove na b92, Politici, NSPM, poslušaj onu plavušu O. Kovačević, voditeljku jedne od najgledanijih emisija, kako hvali egalitarizam a kapitalizam optužuje za otuđenje, svi ti novinari ponavljaju mantre naših uvaženih profesora, koji su diplome stekli interpretacijom 11. teze. Poslušaj izjave glumaca, književnika, akademika, pa onda anketiraj poštare, vodoinstalatere, učiteljice. Napravi anketu u UKS, SANU, bilo kom institutu, i dobićeš tih 95%. Anketiraj dobitnike Nobelove nagrade-za-bilo-šta i dobićeš tih 95%. Ne moraš da ideš u narod. To je ta (i udbaška) zavera kulturne i intelektualne elite, to je dominacija levice u kulturi, to je uzrok tih anketa, tako se kreira javno mnjenje. Ljudi koje anketiraju samo ponavljaju ono što su čuli na TV ili pročitali u novinama. To je ta izloženost dugotrajnoj komunističkoj (ili socijaldemokratskoj) propagandi, ne samo u Srbiji, naravno, nego i u EU i SAD. Nemoj mi samo reći da to nije propaganda nego da je socijaldemokratija u dosluhu sa nekim antropološkim činjenicama ljudske prirode, kao što su solidarnost, pravda, egalitarizam, dok to fali liberalizmu, pa nas zato ne vole. Političari samo sledee taj impuls koji šalju "prodavci ideja iz druge ruke", i tu se krug zatvara. Loše ti je to svaljivanje krivice na narod, i aboliranje kulturne i političke elite od odgovornosti za vođenje i propagiranje sumnjivih političkih i ekonomskih programa i kulturnih vrednosti.
Nije mi stao ceo odgovor a nije mi sačuvalo na Ctrl+C drugi deo...Možda i bolje, jer je bio predugačak. Samo ću ovo da kažem. Tvoju razliku između intervencionizma i socijaldemokratije i dalje smatram veštačkom. Socijaldemokratske ideje su stvorile intervencionističku politiku, tako da mi ovo naknadno odvajanje deluje neubedljivo. To što je neka država manje-više liberalna a njena vlada, vođena pogrešnim (socijaldemokratskim ili kejnzijanskim) ekonomskim idejama, sklona intervenciji u privredu, nije argument protiv liberalne države, niti protiv slabog institucionalnog okvira, nego protiv ideja koje sledi ta politika. Visoki porezi su uvek loši, bio institucionalni okvir snažan ili slab. Gde ćeš veće mešanje u privredu od zarezivanja visokih poreza? Mislim da si ovde redefinisao pojmove, i na neki način abolirao socijaldemokratske ideje, stavljajući u prvi plan institucionalnu stabilnost. Institucionalna stabilnost kao preduslov ekonomskog rasta. Makar porezi bili i 70%. To mi liči na neki ekonomski legalizam. To je kao kad bi ključnim faktorom u analizi Holokausta smatrao analitu da li je Hitler kršio ili branio Ustav 1933., preuzimajući (i) predsedničke nadležnosti, a ne da li je imao antisemitske ideje i koliko je kulturna i intelektualna elita u Nemačkoj trovala narod antisemitizmom. Socijaldemokratija je loša bila ona upakovana u demokratsku oblandu (kao ova Ljajićeva) ili u totalitarnu (kao Hitlerova, Brozova ili Miloševićeva). To što je jedna stabilna i prihvata pravila igre, dok je druga sklona političkom avanturizmu i neinstitucionalnom delovanju, manje je bitno za ocenu da li je sama ideja dobra ili loša. Ili ovde isterujemo socijalističkog medveda na velika vrata, da bismo ga pripustili na mala vrata socijaldemokratije.
Socijaldemokratija je socijalizam, demokratski. Možda ovo izgleda kao stating the obvious, ali čini mi se da se to gubi iz vida. Sukob navodno kapitalističkog zapada i takođe navodno komunističkog istoka je u realnosti samo sukob između demokratskog i autokratskog socijalizma. Kao protivniku socijalizma, valjda mi je svejedno da li je socijalizam po volji diktatora ili po volji najvećeg segmenta glasača.
"Švedska i Danska su socijaldemokratije pa su redovno u prvih 10 u raznim istraživanjima ekonomskih sloboda i bznis okruženja. Porezi su visoki ali su pravila jednostavna i država se ne meša u bizsnis".
Dobar primer "efikasne" socijaldemokratije, ali problem sa švedskom i danskom demokratijom je koncepcijske prirode koja se tiče kategorije redistribucije dohodka. U suštini, svakom redistribucijom dohodka se ljudi podstiču da nemaju, umesto da se podstiču da imaju.
Socijaldemokratija podrazumeva drastičnu redistribuciju dohodka, a svaka rededistribucija dohodka, podriva osnovne ekonomske prinicipe. To nas dovodi do paradoksa socijaldemokratije koja počiva na tržišnim principima (da li počiva?) i koja služi kao "intelektualno opravdanje" etatizma i egalitarizma koji su nespojivi sa libertarijanizmom.
Ne poznajem dovoljno dobro situaciju u Švedskoj i Danskoj, ali cenim da je njihov uspeh pre posledica predvidividivosti i stabilnosti okruženja, što u odsustvu stalnog državnog mešanja u tržišne tokove, očigledno može dati neke relevantne ekonomske rezultate. U suštini, visoki porezi su uzeti u obzir prilikom donošenja poslovnih odluka i to je otprilike to što se tiče državnog mešanja. Cenim da se tamo poreske stope ne menjaju i druge intervencionističke mere ne preduzeimaju svaka tri meseca, tako da je rizik da će vlada svojim merama neutralisati pozitivne ili negativne efekte nečije tržišne procene jako mali.
Brut,
samo pravim pozitivan iskaz, od preraspodele ima manje neto štete nego od intervencionizma. Ništa ne pravdam niti branim, ovo je prosto ekonomska činjenica. Kad od Mike daš Peri, Mika je izgubio 5 dinara a Pera je dobio 5 dinara (i Mika će sledeće godine malo manje da radi). Ali kada Miki zabraniš izvoz da bi smanjio cenu za Peru, onda Mika izgubi 10 dinara da bi Pera zaradio 2. Zaklao si vola za kilo mesa.
Oko toga ko kreira javno mnjenje, nebitno je za ovo pitanje. Sve i da su za to krivi intelektulci, opet stoji onih 95%. Drugo pitanje je zašto je to tako, a ja mislim da je razlog upravo antropološki. Ali za početak da se ne zavaravamo da bi ljudi masovno glasali za Neoliberalnu stranku Srbije samo kad bi je neko napravio i kad bi dobila medijski prostor.
Zaboravih: odličan tekst Aleksandre! Maximum respect.
Slaviša ima pravo 110% u proceni da bi neoliberalna stranka sramno propala na izborima. Politička klima u Srbiji treba prvo da se promeni, da socijalizam izađe na loš glas. Za to treba mnogo da se radi i da se postavljaju mnogo fundamentalnija pitanja od onih koja se sada postavljaju. Stranka kao organizacija nije za to podesna, što je popularnija u njoj se više oportunista skuplja. Ako pobedi na izborima i time stekne moć da nešto promeni - neće ništa promeniti. Mora nešto drugo.
"Drugo pitanje je zašto je to tako, a ja mislim da je razlog upravo antropološki."
E, na ovoj tački su stajali upravo marksisti pre 100-150 godina. Svi su se smejali njihovim idejama, ekonomski laissez-faire je bio manje-više opšteprihvaćen u praksi, u parlamentu su socijalisti i socijaldemokrate bili na granici cenzusa, Marks gubio živce što 95% "proletera" glasa za liberalne politike idući sproću sebe, slepo za svoj interes (to su "lumpen-proleteri"). I on je smatrao da je to antropološka činjenica, tj. greška. Pa je kontao dal će da menja ljudsku prirodu revolucionarno ili će to da odradi istorija. Pa je Lenjin kontao "šta da se radi". Pa je došao WWI. Pa je šačica bandita, predvođenih Lenjinom, preuzela vlast u Rusiji, smatrajuči da su "ljudi stoka", i stvarajući "ljude od posebnog kova". Pa se Gramši razočarao u Revoluciju, gostujući u Kremlju, jer zatucani pravoslavci nikako da prihvate taj sjajni komunizam, pa je stvorio teoriju o "kulturnoj hegemoniji", naime, da treba narod "obrazovati za komunizam", pa se ta sjajna elitistička ideja svidela intelektualcima elitistima, blumsberijevcima, KTD-ovcima, strukturalistima, praksisovcima, postmodernistima, pa su zaposeli sve kulturne institucije, pa su objasnili diktatorima da je to savršeno u skladu sa njihovim aspiracijama. I danas imamo to o čemu ti pričaš, Slaviša - 95% stanovništva planete Zemlje je pro-levičarsko.
Hajek na jednom mestu kaže kako u marksizmu ima jedan paradoks, a to je da je on pisao za proletere a da su njegovu teoriju jedino intelektualci prihvatali. Ja bih rekao da je to bilo sasvim dovoljno da je prihvati i ostatak čovečanstva. Samo što to nikako ne bih nazvao antropološkom činjenicom. Ili da mi okačimo pero o klin jer nas Priroda i Istorija tako sjajno demantuju? Što uopšte onda Aleksandar piše u Blicu kolumnu, šta će Prokopijević na b92 i čemu onda TR, Katalaksija i slične trice? Zbog nadvremene Istine koju svaki dan demantuju Priroda i Istorija?
Hajek na drugom mestu isto kaže da čovek ima kolektivističke instinkte koji formiraju razum. A ti izgleda misliš da je čovek tabula rasa, što je čudno za jednog konzervativca, a i suprotno nalazima evolutivne psihologije. Hajek je bio negde između, na jednom mestu kaže da novinari formiraju javno mnjenje, na drugom (i 20 godina kasnije) da je ljudski razum prirodno kolektivistički orijentisan. Ne znam zašto si izabrao samo ovu prvu priču.
"Što uopšte onda Aleksandar piše u Blicu kolumnu, šta će Prokopijević na b92 i čemu onda TR, Katalaksija i slične trice?"
Niko ne kaže da je ovo tako determinisano i nepromenljivo. Po meni rast države je spoj baptista i švercera, koji svako iz svojih razloga podržavaju istu stvar, zabranu alkohola. Ljudi su baptisti, intelektualci su šverceri, i svi zajedno na kraju hoće veliki državu.
Pa, ja sve vreme i tvrdim da su mi sumnjive te "antropološke činjenice". Svi iskazi koji počinju sa "Svi ljudi..." (ili čak "većina ljudi..." ili "95% ljudi...") mogu poslužiti kao početak kafanske rasprave, ali ne i kao početak ozbiljne analize. Inače, obično se smatra da su ljudi po prirodi sebični, pa ih kultura oblikuje ovako ili onako... Ti si tu neke inovacije u antropologiju uveo, pa smatraš da su ljudi po prirodi više socijaldemokrate, usled ove socijaldemokratske mode, valjda. I ne znam kako bi nešto tako nejasno i apstraktno kao socijaldemokratija moglo da bude proglašeno antropološkom činjenicom ili bilo čim sto ima veze sa ljudskom prirodom. Al ok, sad si priznao da sam načelno u pravu, pa ti pola praštam. I ja tebi priznajem da mogu postojati izuzeci poput Švedske i Danske, pa da imaš socijaldemokratsku neintervencionističku politiku, pa smo fifti-fifti. Jedino mi je zasmetalo što tu stvar proglašavaš uzornom na neki način. I pogotovo sad, kad u Srbiji svi bruje i tapšu najavama uvođenja progresivnih poreza (najglasniji su na b92, odakle je i potekla ideja (Aleksandar ili ti ste pisali o tome) - da ne bude posle da je narod tražio!). Bićemo ko Švedska i Danska, nema šta!
Inače, Hajek je tih godina svašta pričao, hvalio državu blagostanja, zagovarao anti-monopolsku politiku i blagi intervencionizam, napadao laissez-faire kapitalizam kao najgore zlo, itd., ali mu je za oprostiti, bio je očajan jer je javno mnjenje smatralo njegovu teoriju pogrešnom i nenaučnom, a i dosta je pio, pravi intelektualac i baptista. A usput mu je dobrodošla i jedna nova antropologija, koja bi metafizički opravdala njegov neuspeh. To sve ja razumem. Ali, zašto bismo danas, kad Hajekove ideje konačno dobijaju pravo građanstva, zastupali takve teorije i hvalili socijaldemokratiju ili je bar legitimizovali kao podnošljivu, to mi nije jasno?
Zašto misliš da uvek postoji neka agenda, kao da uvek moramo nešto da hvalimo ili da osporavamo. Ovo moje nije ništa od toga nego navođenje činjeničnig stanja. Ako ima neke normativne note onda je to lament nad postojećim stanjem, ne opravdanje socijaldemokratije.
Sama antropologija nije moja, to je danas koliko ja razumem mejnstrim. Stara Lokova ideja da su ljudski um po rođenju prazan list papira je odbačena; mi se rađamo sa predrasudama, a kultura i obrazovenje mogu da oblikuju misli samo donekle, manje nego što se do pre 30 godina mislilo. U ekonomiji konkretno, ljudi se rađaju sa kolektivističkim idejama jer je razum formiram tokom miliona godina života u malim plemenskim zajednicama. Zato ljudi imaju kolektivističke sklonosti koje su, kad razmišljaju o ovim pitanjima, jače od čistog razuma (ako tako nešto i postoji).
Socijaldemokratija je vece zlo od Komunizma i fasizma.
Svedska je po stepenu privrednih sloboda bila na 40. mestu 2007.godine. Mrzi me da gledam za 2008.godinu. I prica sa Svedskom je malo duza, njih je moralo 80-tih da klepi po gavi njihova socijaldemokratija da bi krenuli ka liberalizmu.
Post a Comment