Godišnja pretplata za časopis Vreme košta 150 evra, a za domaći Ekonomist magazin nekih 120 evra, za pretplatu unutar zemlje. Za inostranstvo su cene skoro duplo više, što nije samo odraz različitih troškova, nego i diskriminacije cena (jer za Ekonomist je i samo internet pretplata za inostranstvo duplo viša.) Diskriminacija cena je legitimna poslovna politika, moje pitanje je samo da li je u ovom slučaju ekonomski opravdana.
Sa druge strane, godišnja pretplata na engleski Economist je oko 80 dolara, a za časopise kao Time i Newsweek, koji po debljini i sadržaju više odgovaraju Vremenu, ne više od 30 ili 40 dolara. Čak i ako ih naručite za inostranstvo cene nisu bitno različite. Na kiosku su ovi časopisi dosta skuplji od srpskih pandana, ali da bi vezali kupce, oni daju popuste i do 80% originalne cene za godišnju pretplatu na štampano izdanje. To je logično jer novine imaju visoki fiksni a mali granični trošak -- najteže je proizvesti prvi primerak, odnosno napisati, urediti i prelomiti tekstove, ali kada jednom sve to imate štampa je jeftina.
Ne mogu da otkrijem zašto domaći časopisi ne koriste istu praksu. Prvo, nisam siguran da diskriminacijom cena zarađuju nešto. Tražnja u inostranstvu je možda malo platežno sposobnija, ali tamo je i konkurencija sa stranim časopisima veća.
Drugo, kako to da popust na pretplatu praktično ne postoji? Ako je struktura troškova slična, zašto Newsweek daje 80% popusta, a Vreme blizu nule? Da li se novinari koji vode biznis nisu dosetili, ili ima nekih smislenih razloga zbog kojih je srpsko tržište drugačije?
5 comments:
ja sam imala dvogodisnju pretplatu za time za $12, i gomilu pretplata na razne casopise za $10 godisnje. citala sam srpski ekonomist dok je imao uglavnom besplatne tekstove, kada je uveo preplatu, kada sam pogledala da je $60 on-line, rekla sam, ma jebite se, i vise ga nisam pogledala.
Jedna mogucnost - pretplatnici su uglavnom pravna lica, koja su manje osetljiva na cenu.
"Da li se novinari koji vode biznis nisu dosetili, ili ima nekih smislenih razloga zbog kojih je srpsko tržište drugačije?"
Ključno je to novinari koji vode biznis. Biznis treba da vode biznismeni. Najbolja marketing praksa u nas se još uvek svodi na upravljanje životnim ciklusom proizovda, a najbolja marketing praksa na zapadu je odavno prešla na upravljanje životnim ciklusom potrošača. Tak' jednostavno!
PS. Verujem da je to Slaviša znao i bez mene, tako da samo dopunjujem tekst, a ne kritikujem.
I još samo jedna mala dopuna. Bojim se da ovi iz domaćeg Ekonomista ne znaj čak ni šta je upravljanje životnim ciklusom proizvoda.
Na ovim prostorima pretplata na neki magazin ili novinu nije toliko zazivela.
Tako da vecina izdavackih kuca, cak ni nema odeljenje koje bi vodilo pretplate... [CPG recimo].
Iz mog ugla, verovatno je misljenje da broj pretplata ne bi opravdao postojanje takvog jednog odeljenja.
Post a Comment