Ovako su nas videli Francuzi i Britanci pre 130 godina. Lepo je da smo narod koji se predano drži tradicije.
"...beogradski trgovci su bankrot smatrali načinom da se brzo obogate. U to vreme ekonomskih teškoća, oslanjali su se na skupštinu, s velikom verovatnoćom uspeha, da će im dugovi biti oprošteni. Mađarski i nemački konzul su savetovali svoje sunarodnike da prestanu da posluju. Beograd je bio pun nerealnih trgovaca sa velikim planovima, ali je bilo relativno malo kuća sa ustanovljenom čestitošću i solventnošću.
...sumnjiva poslovna etika je obuhvatala i različite nivoe vlasti i bila isprepletana sa ksenofobijom. Savetujući britanske firme da ne učestvuju u programu izgradnje 1895. godine (koji je podrazumevao zajam od 10 miliona franaka gradu Beogradu), konzul je primetio da čak ni srpska vlada „nije imala nikakvo poverenje u sposobnost gradske vlasti da takav program sprovedu“. Upozorio je na „nesrećno odsustvo javnog morala u Srbiji“ i „jako iskušenje ka nepoštenom poslovanju“."
3 comments:
Da, da, da. Situacija je potpuno identična i danas. Naši najuspešniji privrednici ne bi mogli da ostvare pozitivne poslovne rezultate u bilo kojoj zemlji sa transparentnim uslovima privređivanja. Njima odgovara mulj, jer u njemu najbrže plivaju i najdalje vide. Njihova "burazerska ekonomija" je najveća kočnica privrednog napredka. Naravno, dobar deo odgovornosti snosi i sama država čija uloga se svodi samo na to da sa vremena na vreme dodatno zamuti taj mulj i tako pruži privrednicima još koju "šakalsku" poslovnu priliku. Njima najviše odgovara preterana regulacija tržišta, zato što svaka dodatna regulacija znači proširenje manevarskog prostora za korupciju, a oni tu najbolje deluju. Nikako im ne odovara liberalizacija tržišta, jer tako postaju ranjivi na udare inostrane konkurencije, a dobro znaju da je to unapred izgubljena bitka. To zbog toga što svoju "poslovnu izvrsnost" ne duguju preduzetničkoj ingenioznosti, nego prostitutskom braku sa državom koja im dozvoljava da kasne sa isplatama dugova prema poveriocima, prema zaposlenima, na kraju krajeva prema samoj državi. Možda to i ne bi bilo loše da je reč o nekakvom sistemskom pristupu. Međutim, problem je što takav povlašteni položaj dobijaju samo odabrani. I to oni koji imaju najviše novca da kupe najbolje prostituke i koji najbolje poznaju makroa - državnog službenika. Liberalizacija podrazumeva transparetna pravila privređinja, a transparentna su ona pravila koja su ista za sve učesnike u tržišnoj utakmici (ni po babi, ni po stričevima). Nema povlaštenih. Preduzetnička ingenioznost + Poštovanje obaveza iz ugovora + Transparentna pravila privređivanja = Poslovna izvrsnost. Što je veći broj takvih, privredna više prosperira. Što je veći broj onih drugih, privreda manje prosperira. Transparentnih pravila privređivanja nema bez liberalizacije tržišta (uklanjanje carinskih i necarinskih barijera, ukidanje državnih subvencija, dramatično skraćenja stečajnog postupka). Što je stečajni postupak kraći, tranzicija u tržišnu privredu je brža, a sama privreda je vitalnija. Stečaj i likvidacija privrednih subjekata koje karakteriše nefer poslovno ponašanje (nepoštovanje ugovornih obaveza) je sasvim prirodna pojava tržišne privrede. Naši sudovi se iz petnih žila trude da daju svoj doprinos nefer poslovnom ponašanju.
Da li neko iz Vlade Srbije, neko od naših vajnih političara čita ovaj blog? Da li se malo zamisli?
Koja god stranka da se pojavi da ima dobre ideje, vrlo brzo bude "zaposednutA" od strane nekog polusveta, kvaziintelektualaca, prevaranata...
Ja sam već dugo vremena ubeđen da nam treba Pinoče.
Sale ajde ostavi link ako imas. Meni ovo zvuci kao Ceda Antic?
Post a Comment