Krajnji rok za nominacije za nagradu je 1. februar, a uža lista se pravi u februaru i martu. To znači da je Obama bio nominovan deset dana posle početka mandata, a na užu listu stavljen posle otprilike mesec i po dana rada.
Pitam se da li ce podici milion dolara koje daje "komitet" ili ce ih "velikodusno" udeliti sirotinji? Verovatno i avganistanci dele misljenje ovog komiteta.
Usled prvobitnog šoka izazvanog vešću, ne uočih dopunu. Lakrdija, šta drugo! Obama je politički pajac, a nagrada za mir treba samo da ga učvrsti u njegovim socijalističkim uverenjima. Sada ima dodatnu obavezu da svoje socijalističke fantazije pregalački sprovde u delo. Tek će sada morati da brine o svom egalitarističkom imidžu. Nije taj komitet ni malo naivan. Kad trezvenije razmislim, marioneta je prikladniji termin.
Sto vise razmisljam o tome ova odluka ima sve vise smisla.
Neka vrsta moralnog hazarda. Obama ce sada cinjenicu da je dobio nobelovu nagradu za mir imati u vidu prilikom donosenja potencijalno katastrofalnih odluka. Na primer ako se ikada bude raspravljalo o bacanju nuklearne bombe na teheran ili okupaciju hondurasa, cinjenica da ce to uticati na njegov novi imidz mirotvorca ce verovatno biti uzeta u obzir. Brilijantno. Kako se toga ranije nisu setili?
Da, to sam i ja isto pomislio. Samo što je to za mene na jednom višem nivou. Obama je latentni socijalista. Svetski mir je samo dimna zavesa koja treba mu pomogne da sakrije svoje prave nakane. Zašto sumnjati u dobronamernost čoveka koji je dobio Nobelovu nagradu za mir? Genijalno. Ako je do sada i bio latentni socijalista, nagrada će obavezati da postane neskriveni socijalista. Ponavljam, genijalno.
Kad smo kod Hondurasa i mirnog razrešenja krize u toj zemlji, Liberalna internacionala (konkretno, Volfgang Gerhart iz nemačke FDP) je lansirala plan u pet tačaka. Po tome bi privremeno predsedavanje zemljom odmah preuzeo sledeći po rangu iza Mišletija, izbori pod međunarodnim nadzorom se održali po planu u novembru, vlast konačno predala novoizabranom predsedniku u januaru 2010, a opšta amnestija obuhvatila sve sem evtl. kršitelje međunarodnih konvencija, s tim da ni Zelaja ni Mišleti više nikad ne bi smeli da se kandiduju za presednika Hondurasa a idućih pet godina ni za jednu javnu političku funkciju. Sporne detalje bi rešavala neka vrsta zajedničke komisije za pomirenje.
Meni izgleda kao ponuda razumnog kompromisa. U međuvremenu, nobelovac Obama nije radio ništa po pitanju Hondurasa, osim što je pevao s Hugom Čavezom u horu protiv Mišletija, srećom, srećom, ne radeći ništa. Doduše, ni privremena vlada Hondurasa s Mišletijem na čelu nije iskoristila neke od malih, ili ne tako malih, šansi koje je ipak imala da nađe zajednički jezik s američkom administracijom.
Kriterijum je odlican i da Hitler bi mozda bio dobar kandidat pre Aneksije Austrije i Ceske. Mozda 1934-5. Ne bi nobelova nagrada garantovala da nece doci do drugog svetskog rata vec bi malo promenila podsticaje.
Naravno previse gresaka bi znacilo da Nagrada izgubi kredibilitet. Posto sada znamo kakvi su Hitler, Kim i Ahmenidedzad dodeljivanje nagrade bi bilo konntraproduktivno, ali ne znamo kako bi nagrada na njih uticala. U Obaminom slucaju nagrada moze da ima veliki uticaj. TIME kaze da je ovo The last thing he needs. Jer kao predsednik mora da reaguje odlucno, a da ce nagrada da mu smeta.
Danas Nobelova nagrada nema niakvog osim PR efekta. Leh Valensa nije razmisljao o nobelovoj nagradi za mir kada je pozivao na mirni prevrat. Ti si ekonomista, valjda je tebi jasno da je ta nagrada mogla biti iskoriscena pametnije ondosno da utice na ponasanje a ne samo da prepozna rezultat.
Naravno da bi Obama reagovao kada bi npr. Kim Džong Il napao Južnu Koreju, ali upravo u situacijima poput Hondurasa, gde bi SAD trebalo da reaguju odlučnije, vrlo verovatno da sada neće uopšte reagovati. Zaboga, čovek je dobitnik Nobelove nagrade za mir, mora da vodi računa o svom imidžu. Čini mi se da su SAD sa ovakvim predsednikom ranjivije nego ikada. Situacija u kojoj je SAD odustala od radara u Češkoj i Poljskoj, a Rusi zadržali svoje rakete u Kalinigradu, dovoljno govori u prilog tome. Kardinalna greške! Takvih pokušaja doprinosa svetskom miru će biti još...
u pravu ste. Očigledno da nisam dobro artikulisao svoj stav. Potpuno suprotno od dosadašnjih reakcija. Drugim rečima, odlučnije u smislu zaštite slobode. Neutralnom posmatraču se čini da je Obamina reakcija bila fer, jer se radi o unutrašnjim stvarima suverene zemlje. Međuti, u Hondurasu imamo predsednika koji krši ustav, dođe do državnog udara. Potpuno legitimno. Barem što se tiče mene. SAD umesto da podrže državni udar, osuđuju ga. Moj lični utisak je da je Obama rastrzan između imidža mirotvorca i uloge koju predsednik SAD treba da ima. Ta uloga se može različito tumačiti, ali ako skinemo maske dvoličnosti, američka spoljnopolitička doktrina "gašenje požara, pre nego što se proširi i u naše dvorište" je potpuno legitimna. Što se mene lično tiče, bolje je da tu doktrinu primenjuje SAD, nego Kina ili Rusija čiji nedemokratski potencijali, u kombinaciji sa nuklearnim naoružanjem, predstavljaju konstantnu pretnju svetu. Osim toga, dosadašnja primena takve doktrine donela je svetu više štete nego koristi. Dobro znamo kakve su bile posledice njene primene od strane SSSR-a. Meni se čini da Obama više vodi računa o tome šta će "svet" misliti o njegovoj politici, nego šta će misliti građani SAD. Nobelova nagrada za mir će mu samo pomoći da otkloni sumnju kod onih koji još uvek nisu zauzeli konačan stav o njegovoj politici. Čoveku koji je dobio Nobelovu nagradu treba bezrezervno verovati i ne treba sumnjati u ispravnost njegovih odluka. Potencijalno vrlo opasna tendencija.
Da, sad razumem. I najvećim delom se slažem. I oko toga šta je trebalo da uradi, a nije, Obama povodom Hondurasa (da bar ne uvodi sankcije prema zemlji koja je u poslednji čas, naporom svog parlamenta, Vrhovnog suda i oružanih snaga, izbegla uvošenje čavezističke diktature), i oko toga šta je hteo Nobelov komitet (da utiče na američke građane da malo blagonaklonije gledaju na Obamu nego što to oni gledaju zadnjih par meseci). Jedino nisam siguran koliko ta nagrada znači prosečnom Amerikancu, ili je ovaj skloniji da o Predsedniku sudi na osnovu učinaka u domaćoj politici.
Nisam ni ja siguran. Međutim, nedavne demonstracije u SAD ulivaju mi nadu da je prosečan Amerikanac možda ipak skloniji da o predsedniku sudi, pre svega, na osnovu učinaka u domaćoj politici. Doduše to je bilo pre dobijanja Nobelove nagrade za mir. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati. Sve je potpuno netipično, osim razvoja kulta ličnosti, o čemu se ovde nedvojbeno radi. U svakom slučaju je vrlo zanimljivo. Mislim da je glavni uzrok Obaminog ideološkog lutanja svojevrsna politička šizofrenija. Naime, on još nije razlučio da li je predsednik Sveta ili predsednik SAD. Od svega toga, jedino potpuno sigurno je da je megalomanijak.
Zanimljivo pitanje, misli li Obama da je Predsednik SAD ili Predsednik Sveta?
Birali su ga građani SAD, stoga je Predsednik SAD. Ali, pošto je predsednik najjače slobodne zemlje na svetu, ima moralnu obavezu, a to je i u američkom interesu, da bude i predvodnik SLOBODNOG Sveta, sve dotle dok, za nekoliko decenija ili možda pre za nekoliko vekova, svet ne bude u celini bar toliko slobodan da može održati stvarno slobodne izbore na celoj planeti, uspostaviti svetski ustavni poredak slobode i minimalne države i izabrati Predsednika Sveta.
mislio sam predsednik sveta u kontekstu njegove želje da se dodvori građanima drugih zemalja. Primera radi, njegov obilazak zapadno-evropskih prestonica u predizbornoj kampanji, mene je više podsetio na nekog opozicionog lidera iz istočne Evrope. Pomalo čudno. Ne biraju ga evropski građani, nego građani SAD. Koliko je meni poznato to nije radio nijeda američki predsednik do sada. Međutim, moguće je i da grešim. Mislim, kapiram ja da je pokušao da pošalje poruku američkim građanima da on nije čovek konflikta, nego kompromisa, ali čini mi se da je malkice preterao. Otuda to megalnomanija. U smislu da ima suviše visoko mišljenje o sebi i da u toj želji da se dodvori svima, neretko zanemari interese onih koji su ga i izabrali. Kao u slučaju Hondurasa.
Inače, u potpunosti se slažem sa vama da SAD trebaju da budu predvodnici slobodnog sveta sve dok se, kao što ste lepo rekli, ne uspostavi svetski ustavni poredak slobode.
21 comments:
Nadam se da nece dobiti i Nobelovu nagradu za ekonomiju. Nagradu za mir su dobijali i opskurniji likovi.
Pitam se da li ce podici milion dolara koje daje "komitet" ili ce ih "velikodusno" udeliti sirotinji?
Verovatno i avganistanci dele misljenje ovog komiteta.
To mu je kompenzacija sto Cikago nije dobio Olimpijadu... :)
To je nagrada za potencijalni doprinos miru.
"potencijalni doprinos miru"
Jako mi se dopada formulacija.
Inače, Nobelova nagrada je toliko kompromitovana da bi ozbiljno trebalo razmisliti o njenom potpunom ukidanju. Ne samo za mir.
U znak podrške Baraku Obami, očekujemo spontano događanje naroda i u Iraku :-)
Usled prvobitnog šoka izazvanog vešću, ne uočih dopunu. Lakrdija, šta drugo! Obama je politički pajac, a nagrada za mir treba samo da ga učvrsti u njegovim socijalističkim uverenjima. Sada ima dodatnu obavezu da svoje socijalističke fantazije pregalački sprovde u delo. Tek će sada morati da brine o svom egalitarističkom imidžu. Nije taj komitet ni malo naivan. Kad trezvenije razmislim, marioneta je prikladniji termin.
Sto vise razmisljam o tome ova odluka ima sve vise smisla.
Neka vrsta moralnog hazarda. Obama ce sada cinjenicu da je dobio nobelovu nagradu za mir imati u vidu prilikom donosenja potencijalno katastrofalnih odluka. Na primer ako se ikada bude raspravljalo o bacanju nuklearne bombe na teheran ili okupaciju hondurasa, cinjenica da ce to uticati na njegov novi imidz mirotvorca ce verovatno biti uzeta u obzir. Brilijantno. Kako se toga ranije nisu setili?
Da, to sam i ja isto pomislio. Samo što je to za mene na jednom višem nivou. Obama je latentni socijalista. Svetski mir je samo dimna zavesa koja treba mu pomogne da sakrije svoje prave nakane. Zašto sumnjati u dobronamernost čoveka koji je dobio Nobelovu nagradu za mir? Genijalno. Ako je do sada i bio latentni socijalista, nagrada će obavezati da postane neskriveni socijalista. Ponavljam, genijalno.
Kad smo kod Hondurasa i mirnog razrešenja krize u toj zemlji, Liberalna internacionala (konkretno, Volfgang Gerhart iz nemačke FDP) je lansirala plan u pet tačaka. Po tome bi privremeno predsedavanje zemljom odmah preuzeo sledeći po rangu iza Mišletija, izbori pod međunarodnim nadzorom se održali po planu u novembru, vlast konačno predala novoizabranom predsedniku u januaru 2010, a opšta amnestija obuhvatila sve sem evtl. kršitelje međunarodnih konvencija, s tim da ni Zelaja ni Mišleti više nikad ne bi smeli da se kandiduju za presednika Hondurasa a idućih pet godina ni za jednu javnu političku funkciju. Sporne detalje bi rešavala neka vrsta zajedničke komisije za pomirenje.
Meni izgleda kao ponuda razumnog kompromisa. U međuvremenu, nobelovac Obama nije radio ništa po pitanju Hondurasa, osim što je pevao s Hugom Čavezom u horu protiv Mišletija, srećom, srećom, ne radeći ništa. Doduše, ni privremena vlada Hondurasa s Mišletijem na čelu nije iskoristila neke od malih, ili ne tako malih, šansi koje je ipak imala da nađe zajednički jezik s američkom administracijom.
"Obama ce sada cinjenicu da je dobio nobelovu nagradu za mir imati u vidu prilikom donosenja potencijalno katastrofalnih odluka."
Onda bolje da su je dali Ahmadinedžadu ili Kim Džong Ilu. Imali bi nagradu u vidu prilikom donošenja potencijalno katastrofalnih odluka.
Nije valjda da Ahmenidedzad ili Kim JI mogu da naprave vise stete?
Naravno da mogu. Obama ne može sam da baci atomsku bombu, Kim može.
Poenta je da ti nije dobar kriterijum. Ne daje se nagrada da bi se neko odvratio od štete. Ko je dobitnik za 1938. godinu, Adolf Hitler?
Kriterijum je odlican i da Hitler bi mozda bio dobar kandidat pre Aneksije Austrije i Ceske. Mozda 1934-5. Ne bi nobelova nagrada garantovala da nece doci do drugog svetskog rata vec bi malo promenila podsticaje.
Naravno previse gresaka bi znacilo da Nagrada izgubi kredibilitet. Posto sada znamo kakvi su Hitler, Kim i Ahmenidedzad dodeljivanje nagrade bi bilo konntraproduktivno, ali ne znamo kako bi nagrada na njih uticala. U Obaminom slucaju nagrada moze da ima veliki uticaj. TIME kaze da je ovo The last thing he needs. Jer kao predsednik mora da reaguje odlucno, a da ce nagrada da mu smeta.
Danas Nobelova nagrada nema niakvog osim PR efekta. Leh Valensa nije razmisljao o nobelovoj nagradi za mir kada je pozivao na mirni prevrat. Ti si ekonomista, valjda je tebi jasno da je ta nagrada mogla biti iskoriscena pametnije ondosno da utice na ponasanje a ne samo da prepozna rezultat.
Naravno da bi Obama reagovao kada bi npr. Kim Džong Il napao Južnu Koreju, ali upravo u situacijima poput Hondurasa, gde bi SAD trebalo da reaguju odlučnije, vrlo verovatno da sada neće uopšte reagovati. Zaboga, čovek je dobitnik Nobelove nagrade za mir, mora da vodi računa o svom imidžu. Čini mi se da su SAD sa ovakvim predsednikom ranjivije nego ikada. Situacija u kojoj je SAD odustala od radara u Češkoj i Poljskoj, a Rusi zadržali svoje rakete u Kalinigradu, dovoljno govori u prilog tome. Kardinalna greške! Takvih pokušaja doprinosa svetskom miru će biti još...
"... ali upravo u situacijima poput Hondurasa, gde bi SAD trebalo da reaguju odlučnije ..."
Ne razumem, Saša, na šta mislite, kako je SAD trebalo da reaguju u slučaju Hondurasa? Isto kao što su, samo odlučnije? Ili drugačije i odlučnije?
Lighthouse,
u pravu ste. Očigledno da nisam dobro artikulisao svoj stav. Potpuno suprotno od dosadašnjih reakcija. Drugim rečima, odlučnije u smislu zaštite slobode. Neutralnom posmatraču se čini da je Obamina reakcija bila fer, jer se radi o unutrašnjim stvarima suverene zemlje. Međuti, u Hondurasu imamo predsednika koji krši ustav, dođe do državnog udara. Potpuno legitimno. Barem što se tiče mene. SAD umesto da podrže državni udar, osuđuju ga. Moj lični utisak je da je Obama rastrzan između imidža mirotvorca i uloge koju predsednik SAD treba da ima. Ta uloga se može različito tumačiti, ali ako skinemo maske dvoličnosti, američka spoljnopolitička doktrina "gašenje požara, pre nego što se proširi i u naše dvorište" je potpuno legitimna. Što se mene lično tiče, bolje je da tu doktrinu primenjuje SAD, nego Kina ili Rusija čiji nedemokratski potencijali, u kombinaciji sa nuklearnim naoružanjem, predstavljaju konstantnu pretnju svetu. Osim toga, dosadašnja primena takve doktrine donela je svetu više štete nego koristi. Dobro znamo kakve su bile posledice njene primene od strane SSSR-a. Meni se čini da Obama više vodi računa o tome šta će "svet" misliti o njegovoj politici, nego šta će misliti građani SAD. Nobelova nagrada za mir će mu samo pomoći da otkloni sumnju kod onih koji još uvek nisu zauzeli konačan stav o njegovoj politici. Čoveku koji je dobio Nobelovu nagradu treba bezrezervno verovati i ne treba sumnjati u ispravnost njegovih odluka. Potencijalno vrlo opasna tendencija.
Da, sad razumem. I najvećim delom se slažem. I oko toga šta je trebalo da uradi, a nije, Obama povodom Hondurasa (da bar ne uvodi sankcije prema zemlji koja je u poslednji čas, naporom svog parlamenta, Vrhovnog suda i oružanih snaga, izbegla uvošenje čavezističke diktature), i oko toga šta je hteo Nobelov komitet (da utiče na američke građane da malo blagonaklonije gledaju na Obamu nego što to oni gledaju zadnjih par meseci). Jedino nisam siguran koliko ta nagrada znači prosečnom Amerikancu, ili je ovaj skloniji da o Predsedniku sudi na osnovu učinaka u domaćoj politici.
Nisam ni ja siguran. Međutim, nedavne demonstracije u SAD ulivaju mi nadu da je prosečan Amerikanac možda ipak skloniji da o predsedniku sudi, pre svega, na osnovu učinaka u domaćoj politici. Doduše to je bilo pre dobijanja Nobelove nagrade za mir. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati. Sve je potpuno netipično, osim razvoja kulta ličnosti, o čemu se ovde nedvojbeno radi. U svakom slučaju je vrlo zanimljivo. Mislim da je glavni uzrok Obaminog ideološkog lutanja svojevrsna politička šizofrenija. Naime, on još nije razlučio da li je predsednik Sveta ili predsednik SAD. Od svega toga, jedino potpuno sigurno je da je megalomanijak.
Zanimljivo pitanje, misli li Obama da je Predsednik SAD ili Predsednik Sveta?
Birali su ga građani SAD, stoga je Predsednik SAD. Ali, pošto je predsednik najjače slobodne zemlje na svetu, ima moralnu obavezu, a to je i u američkom interesu, da bude i predvodnik SLOBODNOG Sveta, sve dotle dok, za nekoliko decenija ili možda pre za nekoliko vekova, svet ne bude u celini bar toliko slobodan da može održati stvarno slobodne izbore na celoj planeti, uspostaviti svetski ustavni poredak slobode i minimalne države i izabrati Predsednika Sveta.
Lighthouse,
mislio sam predsednik sveta u kontekstu njegove želje da se dodvori građanima drugih zemalja. Primera radi, njegov obilazak zapadno-evropskih prestonica u predizbornoj kampanji, mene je više podsetio na nekog opozicionog lidera iz istočne Evrope. Pomalo čudno. Ne biraju ga evropski građani, nego građani SAD. Koliko je meni poznato to nije radio nijeda američki predsednik do sada. Međutim, moguće je i da grešim. Mislim, kapiram ja da je pokušao da pošalje poruku američkim građanima da on nije čovek konflikta, nego kompromisa, ali čini mi se da je malkice preterao. Otuda to megalnomanija. U smislu da ima suviše visoko mišljenje o sebi i da u toj želji da se dodvori svima, neretko zanemari interese onih koji su ga i izabrali. Kao u slučaju Hondurasa.
Inače, u potpunosti se slažem sa vama da SAD trebaju da budu predvodnici slobodnog sveta sve dok se, kao što ste lepo rekli, ne uspostavi svetski ustavni poredak slobode.
Post a Comment