Pages

19 October 2009

Drug Tito jaše na čelu kolone

Mojt tekst na Katalaksiji povodom 20 oktobra u Srbiji i dolaska Medvedeva.

18 comments:

Igor said...
This comment has been removed by the author.
Igor said...

"Meni je vrlo značajno da na ovom mediju bude jasno u kojoj je meri Tadić idejno vešto osmislio tu posetu Medvedeva, a tu imate nekoliko različitih poruka. On se obraća nacionalistima i vernicima, titoistima i komunistima, jer se Ruska Federacija vraća u to političko ili parapolitičko stanje. On je kao kvočka, voli da sve ima ispod sebe, i Rasima i Ivicu i Čedu, pa se obraća i građanskoj levici na taj način što ih podseća na titoističku stvarnost za koju su vezani, za komunistički antifašizam koji je bio realnost, realnost koja je trebala da prestane da postoji 1989. godine.

On je oko posete Medvedeva pokušao, a mislim da je u tome i uspeo, da stvori jedan idejno-politički konsenzus koji će Srbiju nekako unutra da pomeri. Četnici, partizani, Obraz i Naši, nedićevci, ljotićevci tu posetu idejno neće osporiti. Tog 20. oktobra niko neće smeti da izađe na ulicu i kaže - e, ljudi, ti tamo Rusi su isti kao i ovi naši, to je jedna nesrećna zemlja u kojoj opada broj stanovništva, iz koje beže i najbogatiji i najsiromašniji, zemlja u kojoj ubijaju i novinare i Čečene, premlaćuju strance, imate Naše i tamo i ovamo. To niko neće smeti da kaže, jer jedni ne osporavaju politički poredak koji su stvorili Putin i Medvedev koji je izvor njihove pljačke, bogatstva i moći, a drugi neće smeti da ospore 20. oktobar, koji zapravo nema nikakvu ideološku pozadinu. Jednostavno, južno krilo Crvene armije je prošlo Srbijom, pobegli su Nemci, oni koji su sa njima sarađivali i oni koji su se plašili odmazde. Komunizam su u Srbiju uveli zapadni saveznici koji su 1943. podržali Tita kao snagu koja je pokazivala više rešenosti od Mihajlovića da se neposredno suoči sa Nemcima i ostalim okupatorima. Tito je 1944. dobio odrešene ruke da preko Dapčevića, Koče Popovića, Aleksandra Rankovića i Krcuna radi ono što mu je volja. I to je, nažalost, stvarnost u kojoj mi i dalje živimo. U toj stvarnosti Tadić i njegov kabinet, a tu imate ljude koji su savetovali kampanje Mire Marković i Vojislava Koštunice, održavaju taj idejni kontinuitet smatrajući, sasvim pogrešno, da će njemu to omogućiti da u nedogled vlada."

Nikola Samardzic
Pescanik
10/9/09

Milan said...

Odličan tekst!

Marko Paunović said...

Stvarno, odlican tekst!

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Saša said...

Tekst ne da je dobar, nego je jebeno dobar! Nanomilimetarski precizna dijagnoza bolesti srpskog društva. Nemoguće je bilo šta oduzeti ili dodati. Međutim, imam jednu isključivo dobronamernu sugestiju. Dobro bi bilo da se neko osvrne i na ulogu dinastije Karađorđević u izdaji interesa normalne Srbije. Naime, Saveznici, nasevši na Titove manipulacije, vrše snažan pritisak na kralja Petra i izbegličku vladu kako bi se ovi odrekli Mihailovića i sklopili sporazum sa Titom. To se na kraju i desilo, pa je za predsednika vlade izabran Ivan Šubašić, čiji je osnovni zadatak bio da sklopi sporazum sa Titovim bandiditma. Kao što znamo, to se na kraju i desilo. Prema tome, ako ikada dođe do preispitivanja prošlosti, valjalo bi konačno Karađorđeviće, te potomke svinjarskih trgovaca i seoskih kabadahija, poslati na smetlište istorije, gde im je i mesto. Ljudi koji su sahranjeni na Zejtilniku, nisu ginili za nekakvu Jugoslaviju, nego isključivo za Srbiju, kako bi svi mi živeli i umrli kao slobodni ljudi. Karađorđeviću su na tu njihovu žrtvu pljunuli više puta. Prvi put kada su osnovali kraljevinu SHS, a drugi put kada su izdali generala Mihailovića. U oba slučaja nisu vodili računa o interesima Srbije i svih naroda koji u njoj žive, nego isključivo o svojim sopstvenim interesima.

tiki said...

Ostao sam zapanjen dobrim tekstom.
odavno nisam pročitao ništa bolje

Vlada said...

Potomci oslobodilaca su i dalje tu oko nas, i dalje odlučuju o svemu... Odličan tekst šta reći više.

Rade said...

tuđi srebreni escajg
mnogi od druge srbije su deca koja su odrastla u tuđoj kući i sa tuđom imovinom. Odrasli su privilegirani diplomatskim magazinima. tad su bili elita proleterijata sad se smatraju "urbanim i globalnim", no istina je drugačija. Njih progoni istina o tuđoj srebrenoj kašici. Dete omiljenog Jovankinog general-egzakutora je sad kao full cool tip, gay friendy, prezire agresiju na druge republike ( odakle mu ćaća i istina o liku i delu)
lična priča je tu vrlo bitna , i nemože se se svesti na privatnost.
Drugo
iako poštujem engleski pravni sustav i do idolatrije obožavam njihov ekonomski poredak. Volio bih "fotokopiju "njihovog sistema u Srbiju,alisavezništvo sa njima nam je bilo nam je prekobno. Bolje bit tifusar nego njihov saveznik. Broza nam je doveo Čerčil a ne Rusi. Možda je Ivan zanemario činjenicu da se saveznik bira na sadašnjem spoljnopolitičkom tržištu. ne prema njihovom unutrašnjem ustrojstvu nego prema zajedničkom interesu ( kao Ameri sa Pinočeom recimo).
Naša tržišna vrednost "zapadnim" saveznicima je trenutno premala.
politika je tržište ovde i sada.
osim toga sa Stanjinom je Amerika surađivala kad je imala interesa.
tako i sa Rusima , bolje im je sad nego za Brežnjeva i nego za Jelcina , a Švicarska nikad neće ni biti.
Jer Slobodan Jovanović jeste bio intelektualna gromada , al šloser je bio bolji u igrici u naše stoleče.
Nije bitno dal su nam sad Rusi saveznici
birno bi bilo da imamo "američki ustav" i nemačku (Kolovu , a ne nekog drugog) predanost cilju.

A deca revolucije ?
ma ne svatajte ih ozbiljno!

Crni said...

Uf, uf stvarno dobar tekst nista da se doda niti oduzme, poput biblije.
Da vas i vase roditelje/babe/dede mi "drugovi" kako me onaj ljubitelj cetnika zove, nismo oslobodili od fasista, ne biste ni preziveli/postojali, ni dobili ovo obrazovanje koje vam omogucava tako sjajne, brilijantne tekstove. Dok sedite na donacijama i projektima, vasa nezahvalnost, zaboravnost i konstrukcije u glavi indukovane psihoticnim traumama gube granice.
Kada bude ponovo tesko, i kada budete ponovo bezali iz zemlje, mi cemo opet biti na braniku i oslobadjati.
A vas gnev i traume ce se intenzivirati...s razlogom.

Ivan Jankovic said...

Hvala vam na pohvalnim komentarima. :)

Nekoliko zapazanja samo:

Igore,
Samardzic nije tipican predstavnik druge Srbije u ovom pogledu. On je cak imao neke nacionalisticke faze tokom 90ih, ali u ovom trenutku je on najblizi stanovistu iz mog teksta, od svih na Pescaniku i u celoj toj grupi. Ako si citirao njegov tekst kao kritiku moje ocene opsteg stava ljudi u drugoj Srbiji o II svetskom ratu i komunistickom pokretu, mislim da u osnovi nisi u pravu, jer je Samardzic pre ikonoklast i izuzetak, nego paradigma.

Sasa,
ja ne bih isao toliko daleko sa osudom Karadjordjevica. Malo sta se moglo uciniti za spas Jugoslavije posto su Cercil i Ruzvelt prepustili Istocnu Evropu Staljinu. Jugoslavija je pala sa pogresne strane linije na mapi i tu nije bilo mnogo spasa. Komunisti bi dosli na vlast sa podrskom Karadjodrdjevica i jugoslovenske vlade ili bez nje. Kao sto komunisticke slavne epopeje nisu imale nikakvog uticaja na sudbinu zemlje (gde je bio komunisticki pokret u Poljskoj i Ceskoj pa su i njih prepustili Staljinu), tako nije imala uticaja ni reakcija Vlade u Londonu. Trojica pobednika su prosto podelili svet medju sobom, a sve ostalo je bilo samo stvar tehnicke implementacije.

Borislav said...

E Crni, aj ne drobi, keve ti. Koga si ti to oslobadjao i na cijem braniku bio? Malo si se ufurao u sinjel svoga dede, 7 ofanziva i bulajevicevsku istoriografiju.

Janki, samo peri po ovim komunjarama, mnogo ih nerviras.

Idem jutros na posao, na svakih 10 metara
policija - Rusi dolaze...

Saša said...
This comment has been removed by the author.
Saša said...

Ivane,

slažem se sa Vama u načelu. Potpuno ste u pravu kada kažete da Jugoslaviji nije bilo spasa, jer je naprosto takav dogovor bio između tri mudraca. Međutim, srpska istorija je, složićete se, prilično šizofrena i moje mišljenje je da srpskom društvu u tom smislu može pomoći samo energična osuda svih onih koji su u bilo kom trenutku interese zemlje i naroda podredili svojim sebičnim interesima. Nikome se iz bilo kakvih ideoloških razloga ne sme progledati kroz prste. U kontekstu toga, principijelno je nemoguće istovremeno podražvati Mihailovića i Karađorđeviće koji su ga prodali komunistima. Ne kažem da je to slučaj sa Vama, niti tvrdim da sam 100% upravu. To je samo moje iskreno mišljenje. Kao što je moje mišljenje i da su Karađorđevići grobari "normalne" Srbije u istoj meri kao i komunisti. Oni su iskopali raku, a komunisti su spustili sanduk i zatrpali je. Svi oni imaju svoj deo odgovornosti.

PS. Iako možda izgleda tako, ali moji argumenti nisu isključivo "ad hominem" karaktera :-)

ChiCha said...

Svaka Cast ! Genijalno !

Andrej Đ. said...
This comment has been removed by the author.
Andrej Đ. said...

Bravo, Jankoviću, svaka čast! Izvanredno! Apsolutno se slažem da treba demistifikovati svaki "antifašizam" iza kojeg se krije totalitarizam pod nekim drugim imenom. Tim očima treba gledati SSSR i SFRJ, i ne treba imati mnogo iluzija u vezi toga.

Međutim, tu vrlo brzo ulazimo u "mali" problem, kad treba u celu tu priču sa osudom totalitarizma ubaciti, pored fašizma(nacizma) i socijalizma(komunizma), ubaciti i kapitalizam, kao i sve perverzne veze između njih, i na taj način kompletirati jednu familiju koja je svoj razvojni put prešla preko dosad neviđene gomile leševa.

Doista, ne mogu a da ne osetim malu nelagodu pri pomisli da ljubitelj vojnih hunti, diktatura, ubijanja ljudi u ime "slobode", i u ime "slobodnog tržišta" (projekat koji je krvaviji i nasilniji i od komunizma i od fašizma zajedno, ali samo zato što najduže traje), osuđuje neku drugu bandu koja je slična njegovoj. Zar ne mislite i vi da tu nešto ne štima, i da je sve to, onako, pomalo bazdi?

Na kraju, veliki pozdrav za Jankovića, sviđa mi se kako je nakantao one "liberale" i "građansku levicu" za koju inače piše ekonomski program, mada nisam siguran da će uspeti da ih time pretekne na Tržištu Ideja, gde ga oni poprilično gaze.

Velja said...

Иване, честитам на тексту.

Једна сугетија: покушајте више користити израз "нацизам" или "национал-социјализам" када желите означити оно што називате "фашизам". Фашизам је појава везана искључиво за Мусолинијев покрет у Италији, односно за његовог претечу Габријеле Д'Анунција. И поред свих страдања које је изазвао, ипак је то неупоредиво мање од онога што је донео нацизам.
Биће да је и сама употреба израза "фашисти" за све анти-комунисте (али и нацисте) заправо подвала агитпроповаца која датира још од АВНОЈ-а. Једноставно, није био погодан други део термина национал-социјализам. Стога су то вешто избегли и касније, после "ослобођења", једноставно уградили у образовни систем, медије, историографију...