Pages

02 September 2009

Reforme, Šveđani, kultura i institucije

Za sve one koje zanima kako treba sprovesti program fiskalne konsolidacije, predlažem intervju sa Goranom Perssonom, bivšim ministrom finansija i premijerom Švedske, inače socijaldemokratom. Između ostalog:

One strategy—aiming to improve productivity, service quality, and freedom of choice—involved the liberalization of telecommunications, mail, railways, and other infrastructure industries. It also involved allowing privately run providers to compete with public ones in providing tax-financed services for the school system, health care, child care, and care for the elderly.

Švedsku liberali baš i ne vole, zbog ogromnog javnog sektora, ali Švedska danas nije ista kao pre 15 godina. Dobrim delom, upravo zbog Perssona. Ali, zašto je uopšte Švedska došla u tako dramatičnu poziciju početkom devedesetih? Na prvu loptu, odgovor je - uglavnom zbog imigranata.

Moja baba živi u Štokholmu, pa sam bio tamo više puta i upoznao dosta naših ljudi. Budući da veliki broj njih bukvalno parazitira tamo, niko ne voli savremene švedske političare. Sa setom se sećaju Palmea. Navešću dva primera.

Prvo, u davna, srećna vremena, švedski policajci su patrolirali autoputevima sa kanisterom goriva u gepeku. Ukoliko bi neko ostao bez goriva, ubrzo bi došao policajac koji bi sa zadvoljstvom sipao 10 litara u rezervoar. Naravno, postojao je problem moralnog hazarda, ali nije bilo ništa ozbiljno. Onda su neki naši ljudi na put ka "Jugi" počeli da kreću sa polupraznim rezervoarima. Uz dva ili tri stajanja na putu do Malmea, uspevali su da besplatno stignu do Danske (nekih 600 km). Šveđanima dugo nije bilo jasno šta se dešava, onda su shvatili, pa su uveli praksu da policajac naplaćuje gorivo koje bi sipao. Odjednom su građani postali pažljiviji, a naši su se duboko razočarali u Šveđane.

Drugi primer su penzije. Otići u invalidsku penziju u Švedskoj je bilo relativno lako - trebalo je samo ubediti jednog lekara da si bolestan i da ne možeš da radiš. Švedski lekari, takvi kakvi su, nisu pristajali na mito, tako da je odlazak u penziju bio relativno lak za bolesne, ali je zdravim ljudima ipak bilo teško. Sve se to promenilo kada su sedamdesetih počeli da pristižu naši lekari. Navodno, prvi naš lekar koji je dobio švedsku licencu je za godinu dana poslao više ljudi u penziju nego prosečan švedski lekar za 10 godina. Švedskoj vladi je to bilo sumnjivo, ali prosto nije postojao mehanizam kontrole - pitali su se ljudi "Zašto bi iko lagao da je bolestan, to nema nikakvog smisla." Dok su promenili zakone, nekoliko hiljada naših je otišlo u invalidsku penziju, a leta su provodili obrađujući njive u Srbiji.

Reforma penzijskog sistema, nakon koje postoji drugostepena komisija koja može da revidira odluke lekara, dovela je do još jednog razočarenja naših u švedsku državu, ali su i Šveđani bili veoma besni što je, zbog imigranata, jednostavan sistem postao veoma kompleksan.

Ekonomistima se često prigovara da zanemaruju kulturu kao faktor ekonomskog razvoja. Međutim, nije to zato što ne prepoznajemo da je ona bitna, već zato što ne znamo kako tačno da o njoj razmišljamo, šta je u stvari "kultura" i kako da je ubacimo u ekonomske modele. Takođe, ostaju neodgovorena pitanja - a odakle ta kultura, zašto se ona razlikuje od zemlje do zemlje i slično. Prosto, ako pojam kulture shvatite dovoljno široko, sve razlike se mogu objasniti kulturom, što znači da objašnjenja u stvari nema. Evo ga konkretan problem.

Šta je to što objašnjava zašto Švedski lekari nisu bili podložni korupciji, a naši koji su došli u Švedsku jesu? To nikako ne mogu da budu institucije, jer su one iste za sve lekare. Na prvi pogled, jedina razlika između njih je nacionalnost. Pošto niko više ne želi da tvrdi da je razlika genetska, ostaje kultura.

Međutim, ekonomista ima problem sa tim obrazloženjem. Ne zato što smatra da je kultura nebitna, već zato što nije izvesno da su "prosečan švedski lekar" i "prosečan jugoslovenski lekar koji je otišao u Švedsku" isti po svemu ostalom. Recimo, deluje razumno tvrditi da su tada u Švedsku išli lekari koji su, relativno posmatrano, avanturisti i, verovatno, spremniji da prihvate rizik. Naravno, ovo ne može da objasni celu razliku, samo navodim primer da postoje i druga, "ne-kulturna" objašnjenja.

Međutim, jedna druga stvar je možda i bitnija, a to je da je kultura u velikoj meri proizvod prethodnih institucija - tradicije, ako želite tako da je zovete. Država koja je vekovima bila benevolentna, u kojoj se znalo šta se može, a šta ne, mogla je sasvim dobro da funkcioniše sa tako glupim propisom kao što je "ako ostaneš bez goriva, daće ti policajac". Dobre institucije su izgradile kulturu naroda koji ne želi da zloupotrebljava državu i u kojoj je sramota nešto ukrasti. Sa druge strane, krađa je u Srbiji prolazila nekažnjeno vekovima, tako da je postala društveno prihvatljiva. Čak se kod nas namerno ostajanje bez goriva verovatno ne bi ni smatralo krađom, već "pravom", pošto u nekom zakonu piše da imaš "pravo" na pomoć policajca ako ostaneš bez goriva.

Ali, pošto su Šveđani počeli da primaju imigrante, počela je drastično da se menja i kultura. Ne samo da su imigranti zloupotrebljavali raznorazna "prava", već su i Šveđani, kada su videli da to tako može i da kazni nema, počeli da se isto ponašaju. To je dovelo do fiskalne krize, koju je Persson (sa početka teksta) donekle rešio.

Međutim, iako su švedske javne finansije danas u mnogo boljem stanju nego pre 15 godina, švedski problemi sa imigrantima su postali daleko ozbiljniji.

8 comments:

Gabriela said...

vrlo zanimljiv post :)

mada cini se da se ovi mladji imigranti (iz 90-ih i 00-ih) mnogo bolje prilagodjavaju pravilima drustva gde odlaze ( u smislu shvatanja posla, karijere i obaveza u drustvu i svesti o tome sta je moralno i ok).

uticaj interneta i globalizacije? ili ja gresim?

Marko Paunović said...

Ovi koji su odlazili 90-ih nisu bas isti kao oni koji su odlazili 60-ih i 70-ih.

Sasvim je moguce da su oni "u startu" bili blizi zapadnoj kulturi. I ovdasnja kultura je heterogena...

Gabriela said...

ali ti kazes:

Međutim, jedna druga stvar je možda i bitnija, a to je da je kultura u velikoj meri proizvod prethodnih institucija - tradicije, ako želite tako da je zovete.

ja nekako naginjem tome da se slozim. a onda je pitanje zasto u okviru istih institucija / tradicije imamo heterogenu kulturu?

ili svako moze da bira svoju kulturu nezavisno od institucija i tradicije u kojima je rodjen? na primer, da nadje na internetu svoje isto misljenike, svoju kulturu?

a mozda je odgovor ovaj: ti gastarbajteri kada su dosli su se druzili samo sa svojima, nisu ucili jezik ni citali svedske izvore, pa nisu imali priliku da nauce svedsku kulturu (ono vo u bec...). ovi sadasnji ipak imaju prijatelje iz zemlje domacina?

ako je to tacno, onda je pravi put da drzave domacini rade na integrisanju imigranata, umesto da ih podsticu da "neguju" svoju kulturu i da im organizuju skole na njihovom jeziku i sl. sta vise, to bi trebala da bude uslov za dobijanje boravisne dozvole, da hoces da se prilagodis.

eewoieoi said...

Do you have this text in English? I'd love to use it as a first-hand example for my Int'l Biz course for MBAs at SMU. Thanks, Ray Miles, rmilesATsmu.edu

eewoieoi said...

Do you have this text in English? I'd love to use it as a firs-hand example for my Int'l Biz course for MBAs at SMU. Thanks, Ray Miles (rmilesATsmu.edu)

BluesRocker said...

Možda je problem što mi nismo nikad imali valjan sistem:

- Jedan lekar ne bi smeo da rizikuje da traži/prima mito kada bi zbog toga mogao da ode u zatvor, ostane bez posla, izgubi licencu, društveni ugled i na taj način baci u vodu 6+ godina studiranja i sticanja iskustva.

- Jedan univerzitetski profesor ne bi smeo da učestvuje u prodaji ispita i diploma iz istog razloga

To ne znači da u njihovoj kulturi nema kriminalaca, već da su tamo kriminalci oni koji su odabrali liniju manjeg otpora još od prvih koraka, a kod nas ih sistem gaji i oblikuje i sprema za velike stvari.

Željka Buturović said...

"koliko bi neko ostao bez goriva, ubrzo bi došao policajac koji bi sa zadvoljstvom sipao 10 litara u rezervoar. Naravno, postojao je problem moralnog hazarda, ali nije bilo ništa ozbiljno. Onda su neki naši ljudi na put ka "Jugi" počeli da kreću sa polupraznim rezervoarima. Uz dva ili tri stajanja na putu do Malmea, uspevali su da besplatno stignu do Danske (nekih 600 km)."

nepopravljivi balkanski homo economicus. ali zato su na recima osecajne dusice koje se uzasavaju surovog kapitalizma u kojem je, navodno, "novac merilo svega".

Marko Paunović said...

Gabriela,

Sve su to zanimljiva pitanja na koja nemam tacan odgovor, ali me to nece spreciti da kazem sta mislim. :)

Mislim da je ocigledno da u svakom drustvu ima vise podkultura. Da li su one nacionalne, ili urbano/ruralno, ili mladi/stari sve jedno. Neke opste institucije su zajednicke, ali su neke specificne (recimo, religija).

Takodje, mislim da je ocigledno da imigranti iz 70-ih i imigranti iz 90-ih ocigledno nisu isti. Ovi 70-ih su pretezno bili iz ruralnih krajeva ciji je cilj bio da odu u Evropu, zarade pare i vrate se. Ovi sto su otisli 90-ih su pretezno bili dobro obrazovani, urbani i otisli su sa idejom da se ne vrate.

A, ako planiras da se vratis, zasto bi gubio vreme na integraciju?

Tesko je objasniti zasto se americki imigranti integrisu, a evropski ne... Lako je tu ispricati pricu o prikrivenom evropskom rasizmu i otvorenosti Amerike, zemlje emigranata. Ali, mislim da se radi o jednoj mnogo "prizemnijoj" stvari - jeziku. Tesko je otici i brzo se integrisati u francusko ili svedsko drustvo ako ne znas jezik. A, ko zna svedski? Sa druge strane, oni koji su otisli u Kanadu ili Ameriku najcesce nisu imali taj problem. Moj kum, koji je pre par godina otisao u Italiju ima upravo taj problem - ne zna italijanski, a nema ni vremena ni prilike da ga uci.

Blues Rocker,

Sve je to tacno, ali je pitanje zasto je to bas tako?

Odgovor "Svedjani su takvi, a mi smo ovakvi" je tacan, ali ne odgovara na pitanje - a zasto su oni takvi a mi nismo.

Slutim da odgovor ima nekakve veze sa religijom i sa stabilnoscu koja je rezultat toga sto Svedska nije mnogo ratovala. Ko zna....

Zeljka,

Hteo sam jos nesto da napisem u postu, ali je vec bio predugacak... Radi se o tome da sam pre par godina slusao Alexa Chafuena (predsednika Atlas fondacije) koji je rekao nesto poput - "Sto je kultura nekog naroda niza, ljudi VISE reaguju na podsticaje". Meni je to malo delovalo, sta znam, rasisticki, mislim, sta uopste znaci "niza kultura", ali sto vise o tome razmisljam, sve mi se vise cini da to mozda ima nekog smisla.

Sa druge strane, sasvim je ocekivano da neko ko je siromasan vise reaguje na isti materijalni podsticaj od bogatoga. Recimo, ako je kazna za prelazenje ulice na crveno 500 evra, ocekivano je da siromasni vise obrate paznju. To moze neko pogresno da protumaci kao "jace reagovanje na materijalni podsticaj", ali je ocigledno da to nema veze sa kulturom.

Pretpostavljam da je pitanje za tebe - da li postoje neke indicije da je "homo economicus" izrazeniji u nekim narodima?