Drzak kao diplomata

Slaviša je davno imao post o istraživanju Raymond Fismana i Edward Miguela koji su uporedili kazne za ilegalno parkirana vozila diplomata u Njujorku i Vašingtonu sa nivoom korupcije u zemlji koju diplomate predstavljaju. Zaključak je da postoji jasna korelacija između broja kazni i ranga na Transparency International CPI listi, odnosno da je korupcija ponajviše stvar kulture. Srbija i Crna Gora su u periodu od 1997 do 2002 bili 20 na listi, odnosno svaki naš diplomata je u proseku imao 38 neplaćenih parking kazni godišnje. Primera radi Kuvajt je imao 246 kazni dok mnoge zemlje, uglavnom evropske, nisu imale nijednu ili jako malo neplaćenih kazni.

Gradonačelnik njujorka Bloomberg je svojevremeno napravio skandal najavivši da će zapleniti vozila diplomatama koji ne plaćaju kazne. Iz straha da bi taj potez doveo do retaliacije drugih zemalja nađeno je rešenje koje su progurali tada njujorški senatori Clinton i Schumer po kojem se iznos ovih kazni odbija od novčane pomoći državama koje ih prave. Neki izvori tvrde da je ovo dovelo do drastičnog smanjenja 90% u broju napisanih kazni ali ne mogu da nađem precizne podatke.

Ono što mene najviše zanima je naravno koliko godišnje potroše diplomate iz Srbije, odnosno koliko se novca odbija od američke pomoći Srbiji. Ovaj podatak nažalost nije baš lako dostupan ali sam uspeo da dođem do cifre od oko 60,000 dolara. Ako je ukupna američka pomoć Srbiji oko 40 - 45 miliona dolara, opet neproveren podatak, znači da nas diplomate koštaju oko 0.15% ukupne pomoći. 60,000 nije neka cifra ali je tužno da se taj novac gubi samo zbog drskosti državnih činovnika. Diplomatama u Americi bi trebalo skrenuti pažnju da će ovakve troškove ubuduće plaćati sami.