Pre neki dan sam bio na ručku sa, između ostalih, tri lekara.
Neke stvari koje su mi ispričali su zaista neverovatne. Na primer, na moje pitanje, šta lekari rade sa svim pićem koje dobiju od pacijenata, odgovor me je iznenadio - "pa popiju u lekarskoj sobi". Na moju konstataciju da dobiju 2-3 litra dnevno, odgovor je bio "pa popiju 2-3 litra". Navodno, na nekim odeljenjima, svakog jutra izvlače šibicu ko će da bude trezan tog dana. Čak su mi pričali o hirurgu koji pre operacije popije čašicu viskija "da mu se ne tresu ruke".
Pokrenuo sam i pitanje reformi zdravstva, svi su ljuti na Milosavljevića što se ne ide ka uvođenju privatnog zdravstvenog osiguranja. Jasno im je da bi u sistemu u kojem postoji konkurencija, lekari dobro prošli. Jednostavno, sada im platu određuje država. U sistemu u kojem bi postojala konkurencija, lekari bi radili za onoga ko ponudi najviše para. A to bi bilo više nego što je sada.
Ja sam im odgovorio na običajeni način - privatne bolnice bi odvukle sve dobre lekare, a oni loši bi ostali da rade u državnim i da leče one koji nemaju para. Pogledali su me kao poslednjeg kretena - "Misliš da se to sada ne radi? Pa i sada sirotinju leče najgori lekari, oni najbolji neće ni da ih pogledaju."
Sve u svemu, bio sam prijatno iznenađen time što je njima sasvim jasno šta je problem sa sadašnjim sistemom - to što nema konkurencije. Ja sam očekivao da će da kritikuju konkretna "kadrovska rešenja", ali ne - njima je jasno da u ovakvom sistemu kadrovi ne mogu ništa da reše, odnosno da sam sistem iz temelja mora da se promeni.
6 comments:
Marko,
Vi ste naleteli na neke neobične lekare. Većina lekara s kojima sam ja razgovarao o potrebi reforme zdravstva, gledala me je u čudu, kao Marsovca, ili kao što bi grupa šofera gledala nekoga ko se zalaže za prestanak vađenja nafte i prelazak na jedrenje po rekama i kanalima, biciklizam, i ostale prirodnoj okolini ugodne aktivnosti, ili kao što bi u nekom vrlo finom društvu gledali nekoga ko bi pustio vetar za stolom. Dakle, s mešavinom straha, mržnje i gađenja. Uz to i prezira (ko sam ja da o tome raspravljam?). Pa sam ja odavno zaključio da je (čak i relativna) sporost u reformama zdravstva kod nas (u odnosu na neke druge reforme), između ostalog prouzrokovana time što su svi ministri zdravstva pa sve do opštinskog sekretara za zdravstvo lekari po zanimanju. To je kao kad bi aktivnim generalima dao da budu ministri odbrane i očekivao da reformišu vojsku iz sile iznad društva u servis u službi države/građana. Avaj, kod nas nema studija "civilnog zdravstva" kao što ima studija civilne odbrane. Ne samo da nema formalnih studija (ni po jada, koga su iste ičemu naučile?) nego ni stvarnih. Opet, ako pacijenti/građani sami krenu da reformišu sistem, mimo i dobrim delom protiv lekarskog esnafa, a bez i minimuma znanja o medicinskoj struci i delatnosti, tranzicioni period će biti dug i veoma bolan, bojim se.
Da, to me podseća na besmislenost očekivanja da će državni aparat Srbije da reformišu političari. Naravno da neće, tj. i ako hoće, reformisaće ga tako da njima bude bolje. Znači reforma (ali prava!) države mora da se desi izvan države odnosno izvan državnog aparata. I ovaj stav nailazi na mešavinu straha, mržnje i gađenja.
To sam upravo i ja ocekivao. Zato sam i bio iznenadjen njihovim stavovima.
Poenta je u tome sto oni misle (opravdano, cini mi se) da zbog ovakvog sistema oni imaju nizu platu i losije uslove za rad nego sto bi imali u privatnom sistemu.
Danas manje-vise svi lekari (ili makar velika vecina) zna kako izgleda raditi u drzavnoj bolnici, a kako u privatnoj klinici. Vide i sami da bolje uslove za rad imaju u privatnim klinikama, ali i da pacijenti dobijaju bolju uslugu. Treba da budes posebno slep, pa da ne vidis sta bolje funkcionise.
Inace, ovi lekari su u 50-im godinama, provincijski lekari-specijaliste. Koliko sam mogao da shvatim, oni sebe ne vide kao "deo drzave". Sto se njih tice, oni rade svoj posao, a drzava je ta koja im ne dozvoljava da ga rade najbolje sto znaju i da za to budu adekvatno placeni.
lekari su svesni toga da konkurencija znaci bolje angazmane, pacijenti, da ce za svoj novac birati "bolje" lekare.
Medjutim, kada se uzme poslednji izvestaj svetske banke (sa manje uciniti vise), ispada da su i jedni i drugi malcice "piglu" jer je posledica povecanja potrosnje u zdravstvu (najveca u regionu) posledica "starenja stanovnistva" (?!), a ne losih zakona i monopolistickog uredjenja...
pa, po jednoj strani onaj ko je vredan, hoce i moze, ce zeleti da mu platu ne ogranicava drzava nego trziste. a onda ima i onih drugih, koji vole da radijo ne radijo im svira radijo.
bilo bi zanimljivo kada bi neko dao da lekari odlucuju na referendumu o buducnosti zdravstvenog sistema, kojih bi bilo vise.
Marko, mislim da nije baš očigledno za šta bi se lekari odlučili. Pitanja "šta bolje funkcioniše" i "šta je bolje za mene" ne moraju da imaju isti odgovor. Konkretno, kao što si i sam opisao, posao u državnoj bolnici ima vrlo opipljive beneficije. Lekarski mediokriteti su u državnoj bolnici kao bubreg u loju. A mediokriteti su uvek u većini.
Post a Comment