Nenad Gujaničić, čiju kolumnu retko propuštam, pita zašto se odugovlači sa podelom akcija javnih preduzeća:
Osim što bi to bio svojevrsni test sada već čuvene hiljadarke, kakvi još razlozi navode političare na sabotiranje zakona kojeg su sami doneli? Verovatno najveću smetnju predstavlja transparentnost koju bi ove kompanije morale zagovarati čak i na nedovoljno razvijenom tržištu kapitala kao što je naše. U akcionarskim društvima sa većinskim državnim kapitalom sigurno bi se i dalje zadržala partijska imenovanja direktora, ali bi kvartalni finansijski izveštaji, mogućnost uvida u poslovne knjige i druga pitanja koja bi interesovala pojedinačne akcionare uveliko narušili postojeću atmosferu. ... Verovatno ni tada ne bi postojala jaka kontrola rada ovih kompanija ali bi spremnost nekog penzionera da gura nos gde ne treba ili volja stranog portfeljnog ulagača da pita ono o čemu se nekada nije ni vodilo računa, bili solidna brana sadašnjem sistemu upravljanja.
3 comments:
Zamislite samo finansijske izveštaje Kolubare i EPS-a :))
Donošenje jednog takvog zakona bi trebalo da bude propraćeno i prikladnim štampanim materijalom u kome bi akcionarima bilo objašnjeno koja su njihova prava i obaveze... Koliko je meni poznato to nije učinjeno... Što u prevodu znači da se sprema još jedna "velika prevara" gde će hiljade i hiljade ljudi prodavati svoje akcije čak i ispod nominalne vrednosti... Ipak je ovo zemlja mogućnosti i SAD bi nam pozavidele...
"Javno preduzeće" je još jedna instanca lingvističke mimikrije, sakrivanje prave prirode stvari. Public company označava preduzeće čijim se akcijama javno trguje na berzi, akcije su dostupne javnosti da ih slobodno kupuje i prodaje. "Javno preduzeće" je suštinski - državno preduzeće. Nasilni monopol i perfidni mehanizam pljačke stanovništva.
Post a Comment