Mnogi politički psiholozi ideologiju mere kao jednodimenzionalnu osobinu, cesto na skali od 1 (ekstremna levica) do 9 (ekstremna desnica). Pitanje koje se postavlja je kako sebe vide ideološke kategorije poput libertarijanaca kada treba da se deklarišu na jednoj dimenziji.
Prema mojim podacima, bar kad je Amerika u pitanju, libertarijanci vide sebe kao mnogo bliže konzervativcima nego liberalima. To nam nam mozda daje i neki uvid o perspektivnosti liberal-tarijanizma.
6 comments:
Дејвид Нолан је у две димензија представио 5 главних идеологија - све остало је неозбиљно.
Либертаријанци у САД имају своју странку која је смешна, тако да је огромна већина истих су чланови Републиканске странке где их предводи др Рон Пол. Тако су конзервативци и либертаријанци савезници и деле доста тога заједно, али идеолошки су непријатељи, како је то лепо објаснио Расел Кирк ;-).
To pitanje ima smisla u dvopartijskom sistemu kakav je američki. U multipartijskom sistemu za svaki kvadrant može postojati po jedna ili više partija, a konačno svođenje je stvar dogovora partijskih elita, i nije nužno uvek bez preskaknja nekoga na skali od levog do desnog (naime, dešavaju se i "velike koalicije" koje preskoče one u "centru".
Ali, moj načelni odgovor je - liberali/libertarijanci su, ili bi trebalo da budu, van podele na levo i desno. Jer je svrha te podele samo da istakne razlike u legitimaciji kolektivističke intervencije nad slobodom pojedinca, ne dovodeći u pitanje legitimitet same intervencije. Njihovo "carstvo" nije "od ovoga sveta" u kome jedni žilavo brane novčanik svojih birača istovremeno im strogo ograničavajući kako da tragaju za srećom, dok drugi obrnuto, otimaju pare a onda manje više budi srećan kako hoćeš (tj. ako možeš). Kad bi im se sasvim pustilo na volju, jedni bi od Vašingtona napravili Teheran a drugi Havanu. Napisao sam ovo i onda a ponavljam i sada - za libertarijanca je jedini izlaz novembra 2008. bio - iksača jednako preko dvojca MekKejn-Palin kao i preko dvojca Obama-Bajden, ili ostanak kod kuće.
Ovaj grafikon bi bio razumljiviji kada bi postavila paralelne barove. Nama sporijima je ovako trebalo vremena da ih skapiramo :)
Ovo jasno pokazuje koliko su libertarijanci u Americi zapravo konzervativci, uz neke manje stilske razlike. Ja imam dosta rodjaka i prijatelja, od kojih su samo neki srpskog porekla, recimo u Kaliforniji. Oni su isli na Tea Parties, oni smatraju Obamu socijalistom, ali nisu voleli ni Busa. Ne zato sto je zatucani rancer iz Teksasa, nego zato sto im je natovario dugove i poreze na ledja. Oni su kivni na Svarcenegera zbog derikozackih poreza, jednako kao i na federalnu vladu. Za njih su ljudi u Vasingtonu grupa pljackasa koji su zaduzili i njihove unuke. Oni ce glasati za svakog ko im olaksa teret, smanji poreze i ostavi neku perspektivu. Oni direktno uvidjaju uzrocnu vezu izmedju bujanja drzave i atrofiranja njihovih zivotnih sansi i perspektiva.
No, oni nikad nisu culi za izraz "libertarijanac" niti ih uopste zanima kako se ko deklarise. Niti ce u odlucivanju kod glasanja gledati sta ko misli o gej brakovima, niti ce im smetati sto Sara Pejlin veruje u kreacionizam, ako joj veruju inace. Niti im je centralno zivotno pitanje da li ce marihuana da bude legalizovana. Ali im je itekako od centralnog znacaja da li ce health care biti nacionalizovan, a oni izgubiti svoje osiguranje i morati da cekaju u redovima.
Mislim da oni odslikavaju libertarijanski mainstream. Republikanci jesu kao stranka izdali "libertarijance", ali su jednako izdali i "konzervativce". To je kljucna stvar. Jedino sto pobeduje u Americi je neko koce kredibilno da ponudi manju drzavu i manje poreze. Ko ponovi Reganovo i Goldvoterovo obecanje da ce skloniti breme drzave sa njihovih ramena. I to je sav libertarijanizam. Sve price o prevodjenju libertarijanaca na levicu koalicijom oko "gradjanskih sloboda", tipa, gej brakovi, marihuana, Bog je mrtav, ziveo Darvin su samo fantazije kulturnih elitista u vasingtosnkim i njujorskim kulama od slonovace. Ne postoji baza za tako sta. Zeljkin grafikon to potvrdjuje.
Lighhouse,
gradjanske slobode u Americi tradicionalno mnogo vise napadaju liberali nego konzervativvci. KO zeli da ogranici slobodu govora preko fairness doktrine? Ko zeli vecu kontrolu drzave nad obrazovanjem? Ko zeli da ogranici finansiranje politickih kampanja? Ko koristi federalnu vladu da sprovodi rasnu diskriminaciju na univerzitetima i koledzima?
Ivane,
Sve što ste naveli stoji. Kao što ni konzervativci nisu imuni od fiskalne neodgovornosti (Buš), tako ni levičari nisu od ograničavanja ličnih sloboda. Svemu što ste naveli, dodao bih i anti-pušačku histeriju, harangu protiv tzv. "brze hrane", mržnju prema automobilu kao takvom, ASBO u V.Britaniji, itd, primera je mnogo i u SAD i širom sveta. Meni se ipak čini da je generalna tendencija (američkih) konzervativaca da su naklonjeniji ekonomskim, a "liberala" (resp. socijaldemokrata) da nešto više ličnim slobodama. A da bagatelišu one druge, ili im se čak ovoreno suprotstavljaju. Integralni liberalizam/libertarijanizam je daleko i od jednih i od drugih.
Problem s obe grupe je što hoće da instrumentalizuju državu u svrhu njenog korišćenja u "kulturnim ratovima". I jedni i drugi bi da preko države nateraju sve druge ljude da žive stilom života koji se njima a ne ovima samima najviše sviđa.
Jedni bi da bespogovorno i nepovratno utisnu religiozni mindset deci i mladima kroz obaveznu indoktrinaciju u školama, da zabrane alkohol do 25 (ako je moguće i potpuno), uopšte da zabrane svaku hemijsku intervenciju na ljudskoj svesti a naročito u svrhe oslobađanja mašte, osećanja, ili opuštanja, da sateraju sve druge seksualne orijentacije ljudi sem straighta u duboku ilegalu, da uopšte ljudsku seksualnost, čak i erotizam, sateraju strogo u okvire braka (ako je moguće i tu s ograničenjima), usput da pretvore kondome u akciznu robu koja se poput viskija prodaje u žicom ograđenim bunkerima, da shodno iscenzurišu veći deo umetničke a zašto ne u kasnijoj fazi i naučne produkcije, uopšte da ljudsko traganje za srećom, shodno i traganje za istinom, shodno i inovativnost kao osnovu progresa, zauzdaju. Taj smo film gledali naročito od pada Rimskog carstva do Renesanse, i nije mnogo dobrog doneo.
Drugi bi da pušače zatvore (samo ne znam više gde), okače im žute trake, ali ih ipak zadrže kao uplatioce masnih i sve besmislenije visokih akciza. Oni bi i da zavire ljudima u tanjir. Takođe, ideal je da svi voze bicikle ili aute na pedala, a na dužim relacijama da se voze samo železnicom. Mladi treba da idu na Community Service (čitaj: omladinske radne akcije), da uredno neguju političku korektnost i prijavljuju asocijalne elemente. I taj smo film gledali, tokom dvadesetog veka naročito. Ni on nije dobra doneo.
Jedni hoće od Amerike da naprave kopiju Irana a drugi Kube. Većina birača u Americi to trenutno ne shvata, pa se pale ili na "nadu" ili na "porodične vrednosti", ne shvatajući da kad dođu po komšiju a oni ćute, doći će sutra i po njih (lične slobode bez ekonomskih su magla, ekonomske slobode bez slobode traganja za srećom su takođe magla).
Inače, potpuno se slažem da se traži neko ko će "skinuti breme države s leđa građana" ili bar bitno smanjiti to breme. Moja poenta je da taj neko nisu ni one demokrate koje gaze po ekonomskim slobodama istovremeno ugrožavajući i neke ne-ekonomske slobode, ni demokrate tržišnjaci čiji se "centrizam" pre svega ogleda u komrpomisima sa konzervativcima na teme abortus ili gej brakovi, ni tzv. "umereni" konzervativci, koji, avaj, čim malo ublaže stav prema abortusu (Đulijani), u istom paketu od suprotne strane kupe i vagon državnog intervencionizam u ekonomiji. A ni oni republikanci koji neće ni ekonomske ni lične slobode (populisti), koji mrze imigraciju i slobodnu trgovinu, kao da Amerika nije nastala, i postala velika, upravo na imigraciji, kao da slobodna trgovina nije glavni oslonac mira i progresa, koji bi ti oduzeli i pare i traganje za srećom. Napokon, ni oni republikanci koji zdušno brane novčanik, ali perverzno okreću u ruci ključeve spavaće sobe građana kojima bi da vladaju.
Po meni - potrebna je treća politička snaga, koja će prodavce magle s oba politička pola jedne iste trule kolektivističke kugle poslati u anonimnost. I kvazi-intelektualca Baraka Obamu i njegove licemerne tajkune, kao i bahato neobrazovanu Saru Pejlin, sa njenim mrzilačkim i takođe licemernim radio komentatorima.
"No, oni nikad nisu culi za izraz "libertarijanac"..."
u tom slucaju ovo se ne odnosi na njih. ovo se odnosi na ljude koji ne samo da znaju sta znaci biti 'libertarijanac' vec sebe tako i opisuju, kada im se pruzi prilika. i iako ovi podaci ukazuju da oni sebe vide kao dosta blize konzervativcima nego liberalima, oni se svejedno jasno razlikuju od onih koji sebe opisuju kao konzervativci, sto sam pokazala na jednom od ranijih postova (na primer, postoji velika razlika u veri koju libertarijanci i konzervativci imaju u sposobnost a i duznost SAD da "popravlja" svet).
Post a Comment