Prvi slučaj na koji sam naleteo je odluka o usvajanju ustavne žalbe, kojom je Ustavni sud utvrdio da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a po ustavnoj žalbi izvesnog Vidoja Jankovića.
Naime, suđenje je počelo, pazite sad, 1978. godine, a prvostepena presuda je doneta 17. oktobra 2008. godine. Radi se o nekoj ostavinskoj raspravi, detalji nisu ni toliko bitni.
3 comments:
Kako vreme prolazi sve sam ubeđeniji da Srbiji treba da se desi jedan Augusto Pinoče.
Sve ostalo je mlaćenje prazne slame.
Vlado:
U tom ubedjenju nisi usamljen, naprotiv, mnogo ljudi uvereno je da do rešenja ili bar smanjenja društvenih problema može da se dođe "prosvećenim apsolutizmom", da ne ulazimo sad u besplodnu raspravu o Pinočeu. Teza je da je neophodan benevolentni diktator da postavi stvari na svoje mesto. Nije tako, ali nam tako izgleda, jer smo dresirani kolektivizmom.
Nema potrebe da pametujem, o principima je sve već napisano. Rečima Ajn Rend:
Motivi ne menjaju prirodu diktature.
... Kada govorimo o dobroj i lošoj diktaturi, ključno je da prihvatamo suštinski princip diktature - pravo diktatora da okupira i porobljava ljude u ime onoga što on (dženderizam notwithstanding) smatra da je dobro i vredno. Od tog momenta, jedino je pitanje ko je šef Gestapoa. Nikada nećemo doći do sporazuma o tome šta je valjan razlog za primenu brutalnosti a šta nije. Dakle sporazuma neće biti a brutalnost će biti sveopšta, naravno u službi najjačeg, najbezobzirnijeg, najdaljeg od "ideala" - dobronamernog silnika. ...
Pitanje nije: pod kojim uslovima imamo pravo da porobljavamo ljude? Pitanje je: da li iko ima pravo da ih porobljava.
Videti: Ayn Rand, Textbook of Americanism, 1946.
http://www.laissez-fairerepublic.com/textbook.htm
Post a Comment