Pages

03 June 2009

Slike mog detinjstva

Veliki deo Srbije i danas nostalgično priča o standardu koji je imao u poznim godinama komunističke diktature i prvim godinama njene metastaze u Miloševićev režim. Ja ovaj put neću koristiti statistiku, niti braniti bilo kakvu ideologiju. Ovo je nekoliko slika standarda koje pamtim.

- Početak moje osnovne škole obeležilo je progresivno učenje uz sveće jer su restrikcije struje bile svakodnevne i na vrhuncu trajale i po osam sati.
- Da bi mogla sebi da priušti putovanje po SFRJ u vlastitoj režiji, moja porodica je morala da se suzdržava od vožnje automobila u gradu tokom cele godine jer je na raspolaganju imala 40 litara goriva mesečno. Ko je živeo u sistemu par-nepar zna da ima i strašnijih stvari od bonova za gorivo.
- Crveni pasoš se koristio da bi se kupovala kafa u Trstu jer se ista teško mogla kupiti u dovoljnim količinama u zemlji. Vrednost crvenog pasoša "posebno je bila velika" u uslovima kada se devize nisu pomogle slobodno kupovati. I danas mi nije jasno zašto smo se smejali Rumunima, kada smo mi bili isto tako jadni dok smo se čudili gumenim bombonama, bofl garderobi i drugoj prestižnoj robi sa buvljaka u Trstu.
- Vreme blagostanja otvorilo je prostor za istraživačke poduhvate u svet šećernih tabli i drugih surogata.
- Levis 501, kao jedan od retkih brendova koji ste mogli kupiti u zemlji, mogao se naći u prodaji oko 4-5 sati, jedan dan mesečno. Inače, reforme Ante Markovića su obeležene uvozom svakojakog smeća u zemlju što na najbolji način govori o "izobilju" pre slobodnog uvoza.
- Nijedan rođendan nisam proslavio u igraonici. Gazirani sokovi su bili vrhunac luksuza.
- U pekarama se mogao kupiti hleb, burek i kifle. Doručak 1980-ih je uključivao "specijalitete" koji su nekim čudom nestali sa jelovnika u poslednjoj deceniji.
- Putovanje u Egipat, na primer, delovalo je čudnije nego kada bi se danas otputovalo na Antarktik.
- U kupatilu je postojalo "bogatstvo" kozmetike (Zirodent ili Kolinos, Merima ili neki drugi domaći sapun, Breza ili Kopriva od jednog litra, super Silver žileti, dezodorans domaće proizvodnje, Brion i pasta za brijanje). Faks se kupovao u mrskoj Sloveniji.
- Frižideri su ustukli pred zamrzivačima u koje su pakovane mrtve životinje kupljene na selu - "tipično ponašanje u vreme obilja".
- Fića je bio nacionalno vozilo, a moja porodica je vozila Škodu, ali onu iz 1980-ih.
- Godine 1990. sam prvi put jeo mango i papaju.
- Ponuda kompjutera je bila nadasve fascinantna, sreće da nije zaživela neka fabrika računara veličine Zastave.
- Veliki deo ljudi koji sam poznavao nije imao telefon, posebno oni koji nisu živeli u većim gradovima.
- Donji veš u boji koja nije bela bio je čest kao i sneg u boji koja nije bela.

Uz ovakvu ponudu i stan koji dobijete ili ne dobijete u zavisnosti od toga koliko ste talentovani da uspete da postanete socijalni slučaj, plata od 300 evra bila bi i danas više nego dovoljna.

18 comments:

tiki said...

šta češ, ljudi se sećaju marketinga "društveno političkih radnika" a ne stvarnosti. to je jedna od najboljih osobina reklame . kad ti pričaju o zemlji dembeliji "vo vremja ono" oni se sečaju šta im je tad pričala Suša i Milić

Marko Paunović said...

Secam se sa kojom sam radoscu cekao da neko dodje iz inostranstva i donese mi Milku...

Nego, ima tu i druga strana. Sto kaze jedan moj drug - "Kad ce neki Amerikanac da oseti tu radost kad ti posle osam sati dodje struja? Nikad!"

Detinjstvo i mladost su mi puni usponema na takve radosti...

Lighthouse said...

Iako vrlo gruba i uz povremena preterivanja, vaša slika, Aleksandre, u osnovi je tačna. Pretpostavljam da govorite o ranim 1980-tim godinama, kad su, odmah po smrti J.B.Tita, počeli da stižu za naplatu računi napravljeni u ime njegovog samoupravno-nesvrstanog eksperimenta. Tada je bilo, i to dosta, restrikcija struje i racionisanja ne samo goriva nego i kafe, ulja itd, a o ne baš sjajnom kvalitetu domaćih, prezaštićenih, proizvoda i usluga i da ne govorimo. Čak i kad govorimo o onome što je najnespornije u tim "zlatnim 80-tim", a to je kvalitetna alternativna muzička scena, ipak treba reći da je Beograd i tu bio za današnje pojmove mrtav i dosadan grad, pust već u 21:45, s "narodnom milicijom" koja je random legitimisala i maltretirala, s mnogo tanjim noćnim prevozom nego danas, nepostojećim splavovima, jedva dve ili tri izdavačke muzičke kuće i približno još toliko privatnih studija za snimanje demo snimaka.

Preterujete samo kad kažete da je vreme Ante Markovića obeleženo "uvozom smeća". Moja draga tašta i danas koristi televizor uvezen u to vreme, a koji megjutoa nije video majstora. A šta kažete na činjenicu da je Ariel kupljen danas u Srbiji znatno lošijeg kvaliteta od onog kupljenog u Nemačkoj (laboratorijski dokazano!)? Znači, bilo je nekakvog tržišta i onda, a s druge strane ima i danas socijalizma, i to dosta.

tiki said...

jedina dobra stvar na tržištu je bila mogučnost da lepo živite kao student od vikend šverca iz Trsta i Minhena.

немања ненадић said...

Још мало сећања: Моји су купили Филипсов телевизор у боји 1978, са консигнације, који смо користили до пре неку годину. Једном сам претурајући по папирима наишао на рачун. Дажбине које је држава узимала преко цене су биле, ако се добро сећам око 2/3 вредности робе. Кад се све сабере, цена је била око половине вредности новог заставиног аутомобила.
Јесте да се није путовало у Египат, али смо са сасвим просечним платама мојих родитеља могли да одемо, макар у неких 4-5 срећних година у хотел А категорије на Јадрану (авионом до Сплита) без икаквих кредита, посебне штедње итд.
Најзад, што се тиче доручака, имам утисак (који је вероватно лажан) да данашње прашке шунке и парадајз нису ни близу по укусу онима од тада. А ни ти рођендани по кућама (са изласком у парк када је лепо време) уопште нису били лоши...
Дакле, људи су склони претеривањима и глорификовању прошлости. Узгред, када се пореде два времена мора се видети шта је фактор општег технолошког напретка а шта промене у економском и сваком другом устројству државе.

passenger said...

Aleksandre,
meni je zaista zao zbog Vaseg tuznog detinjstva. Ja sam 1980-tih studirao, ali ne uz svece. U inostranstvo sam isao redovno (pri tom, majka prodavacica i otac sluzbenik bas i nisu imali prevelike plate, ali se nesto moglo zaraditi preko raznih "omladinskih" zadruga), ali ne da svercujem, vec da letujem u Grckoj, Parizu, itd. A posto sam verovao da tadasnji sistem ne valja i da se protiv njega treba boriti, nesto sam i pisao i govorio - kroz par dana se navrsava tacno dve decenije kako sam objavio "da su dogadjaji na Tjenanmenu pokazali da se danas socijalizam moze braniti samo tenkovima." I ne, nisam bio zatvoren zbog toga, i pored uzasne diktature...

Mozda sam ziveo u nekoj drugoj zemlji, koja se samo slucajno zvala kao i ona u kojoj ste Vi ziveli?

Naglasavam da nisam (niti sam ikada bio) "jugonostalgicar" - bivsa drzava je bila osudjena na nestanak cim se srusio Berlinski zid - ali ovako katastroficni komentari poput Vaseg samo daju povoda onima kojima je nekada sve bilo idealno da nas bombarduju svojim mastarijama. A masta moze svasta :-)

glas naroda said...

"U inostranstvo sam isao redovno (pri tom, majka prodavacica i otac sluzbenik bas i nisu imali prevelike plate, ali se nesto moglo zaraditi preko raznih "omladinskih" zadruga), ali ne da svercujem, vec da letujem u Grckoj, Parizu, itd."

ljudi koji su u inostranstvo "isli redovno" je bilo izuzetno malo, i to znam po svom odeljenju (u osnovnoj skoli, i kasnije, matematickoj) koja su sasvim sigurno bila iznad srpskog proseka a gde nije bilo ni pet ucenika koji su u inostranstvu bili vise od 2-3 puta, o nekakvim redovnim putovanjima na, u ono vreme, egzoticna mesta poput pariza da ne pricam. kako ste vi redovno putovali (nista manje nego u pariz) a da su vam roditelji bili tako skromnih zanimanja za mene je velika misterija. moji roditelji su imali dosta prestiznija zanimanja i ja jesam putovala vise od ostalih. ali to je bilo daleko od neke redovnosti; svaki taj vrlo redak odlazak u inostranstvo je nesto sto i danas pamtim kao krupan dogadjaj u svom zivotu.

Igor said...

Moram samo da prokomentarisem kako je izuzetno interesantno kakve razlike postoje u tumacenjima i secanjima na zivot u bivsoj drzavi.
Priznajem, ja sam rodjen vec na njenom kraju, tako da nemam nikakva iskustva i za ovu raspravu sam u potpunosti nekompetentan.

Bilo bi lepo da se urade neka istrazivanja na tu temu (a ona verovatno vec postoje); kako je moguce da ljudi toliko razlicito percipiraju proslost sopstvene zemlje.
Naime, u mnogim post-komunistickim zemljama pojavljivala se nostalgija za starim sistemom, ali glavni razlozi nisu bili ekonomske prirode vec stabilnost, koje u ocima stanovnika tih zemalja nije bilo dovoljno.
Mozda jugonostalgiju treba citati u tom kljucu. Naime, "tada se znalo sta je red", etc.

Marko Paunović said...

Da, "znalo se sta je red", svaki dan si morao da stojis u redu za nesto. :)

passenger said...

Igore,
postoje brojna istrazivanja -- ne samo "jugoslovenska" vec i medjunarodna, postoje i podaci o BND (zvanicnom, ali i "realnom"), postoje i medjunarodna komparativna istrazivanja o stepenu zadovoljstva gradjana pojedinih zemalja (a po tome su, krajem 1960-tih, Jugosloveni bili medju najzadovoljnijim ljudima na svetu!... sto se bas i ne uklapa u ideju o uzasnom komunistickom teroru), ali posto ova istrazivanja ne doprinose slici koju katastroficari poput g. Stevanovica nastoje da prikazu, oni ih elegantno zaobilaze.

Glasu naroda,
u mojoj generaciji, medju ljudima sa kojima sam isao u skolu na Zvezdari (rodjeni ranih 1960-tih), skoro svi su bili srednji sloj (ili nizi srednji sloj), i skoro svi su putovali. Pretpostavljam da ste dosta mladji, pa Vam to deluje neverovatno (uzimajuci u obzir vesele 1990-te), ali istinito je...

Marko Paunović said...

passenger,

Po anketi iz 2003, najsrecniji su gradjani Nigerije, daleko srecniji od Novozelandjana, na primer.

http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/3157570.stm

A opet, kada bi granice bile potpuno otvorene, siguran sam da bi pravac kretanja bio od Nigerije ka Novom Zelandu, a ne obrnuto.

Ako su Jugosloveni bili srecniji od Nemaca, kako to da mi imamo dijasporu tamo, a ne oni ovde?

glas naroda said...

"u mojoj generaciji, medju ljudima sa kojima sam isao u skolu na Zvezdari (rodjeni ranih 1960-tih), skoro svi su bili srednji sloj (ili nizi srednji sloj), i skoro svi su putovali. Pretpostavljam da ste dosta mladji, pa Vam to deluje neverovatno (uzimajuci u obzir vesele 1990-te), ali istinito je..."

jesam mladja, i ne samo da mi vasa prica deluje neverovatno, nego vam i ne verujem. a devedesete i nisu bile u svakom aspektu gore od osamdesetih (zavisi koja godina), para je svakako bilo manje ali je u nekim periodima itekako bilo cega da se kupi - npr. milke su se masovno kupovale na buvljaku i automobilima, sto je nekad bilo potpuno nezamislivo. i ne samo to, nego znam vise ljudi koji su putovali u tom periodu nego ranije (npr. tokom devedesetih uopste nije bilo sokantno da je neko boravio u americi, i na fakultetu sam upoznala dosta takvih ljudi... s druge strane, za celo svoje detinjstvo, do gimnazije, sam srela samo jednu takvu osobu, u muzickoj skoli. niko u celom mom odeljenju nije bio u americi, mada se secam da je majka jednog decaka bila i da mu je donela neke super hemijske).

Gavrilo said...

Meni najgori aspekt inače potpuno odurne i nepodnošljive "jugonostalgije" (počevši od same reči!) jeste kada među pripadnicima sad već starije generacije čujete: "dobro, znam ja da je generalno gledano ekonomija funkcionisala na kreditima i bespovratnim zajmovima, al MOJA firma je zaista radila i nije pravila gubitke!" I tako SVAKO!... Droga je to, deco moja, droga...

passenger said...

Marko,
nisam mislio na glupo BBC-jevo istraživanje, nego na Svetsku studiju vrednosti, koja je ipak malo respektabilnija. I dalje stojim iza tvrdnje da ne koristite postojeće egzaktne ekonomske podatke iz tog perioda (ne morate jugoslovenske, uzmite CIA World Fact Book, ako hoćete), jer se ne uklapaju u Vaš pogled na svet.

Pri tom ne dovodim u pitanje da se živelo na kredit. Ali ne možete ubediti nas koji smo živeli u to doba i koji ga se sećamo (ponavljam, kod mene, bez nostalgije!) da smo gladovai i smrzavali se, kad to jednistavno nije tačno.

passenger said...

glasu naroda,

kako mislite da mi dokažete da je moje pamćenje vremena u kome sam živeo pogrešno, a Vaše pamćenje vremena u kome sam (ja) živeo tačno?

što se tiče devedesetih, nisam živeo ovde, ali ako su Vama ratovi, hiperinflacija i sve ostalo bili "kao u osamdesetima", imamo ozbiljna razilaženja u percepciji...

glas naroda said...

"kako mislite da mi dokažete da je moje pamćenje vremena u kome sam živeo pogrešno, a Vaše pamćenje vremena u kome sam (ja) živeo tačno?"

ne pada mi na pamet da vam bilo sta dokazujem, samo vas obavestavam da vam ne verujem. osim toga, niste vi jedina osoba starija od mene koju poznajem, a od drugih sam cula potpuno drugacije price.

"što se tiče devedesetih, nisam živeo ovde, ali ako su Vama ratovi, hiperinflacija i sve ostalo bili "kao u osamdesetima", imamo ozbiljna razilaženja u percepciji..."

to niko nije rekao. radi se samo o tome da osamdesete nisu dominirale devedesete u smislu da su bile bolje u svakom aspektu. i pored sankcija, u nekim periodima devedesetih je bilo vise uvozne robe nego pocetkom osamdesetih - npr. cokolada milka, cije je jedenje nekad bilo nesto sto se prepricavalo, je postala opste mesto svakog domacinstva. a inace bih radije zivela u osamdesetim nego u devedesetim.

Dejan said...

Passenger, mi smo verovatno vrsnjaci (mozda sam ja malo stariji) i moje secanje na ne samo moj licni zivot, vec i vecine ljudi koje sam ja poznavao se veoma razlikuje od vaseg opisa. Ne kazem da je vas opis neistinit, vec samo da on ne predstavlja bilo sta slicno onome cega se ja secam.

Stevo said...

E, jebiga Aleandro, znam gomilu ljudi koji su imali nesrećnije detinjstvo od onog što si prepričao, ali i ona suprotna gomila se gurka da ne bude izostavljena. Sreća i nesreća su zajebane kategorije rodio se ti sada ili pre pedeset godina. Ono o čemu ti pripovedaš nema blage veze sa mojim mladjim danima čak i ne znam zašto je pre neki dan neka faca sa ovog bloga izjavila da je Tržišno Rešenje najbolji blog u Srbiji a na ovom blogu "publikuje" mali frustrirani govnar koji govori o nekom svom jadnom detinjstvu i sad kao ja glumim duboku uznemirenost i kupujem buket žalosti za onim što misliš da je jebeni život spremio za tvoje mladjane dane kada nisi imao prilike da razgledaš šta se dešava sa one strane grane a i sada si ukopan u prošle jadi. Pa ajde onda burazeru da zajedno plačemo zbog budućnosti.