Ako nešto mrzim u američkoj politici, to je opsesija porodičnim životom političara. Političari paradiraju decom i ženama kao da mi ostali imamo nešto od toga što su ovi požrtvovani očevi ili dobri ljubavnici. Ali, to je još i dobro u poredjenju se publicitetom koju dobijaju razni politički irelevantni skandali. Kad tu krenu mučna javna priznanja i kajanja, a sve to kao deo "ozbiljnih" političkih programa i emisija, stvar postaje ne samo krajnje neprijatna nego i potpuno apsurdna.
Jer, iz toga kakav je neko prema svojoj ženi i deci, sledi vrlo malo o tome da li će da štampa pare ili započne rat, da ne pominjem opštiji smer koji će dati političkim kretanjima. I ne pričam samo o pojedinačnim slučajevima kao što su Obama, Milošević ili Klaus. Postoji i duga tradicija psiholoških istraživanja koja pokazuje da je ljudski karakter vezan za situaciju, i da privrženost konvencionalnim normana u jednoj situaciji ima malo veze sa privrženošću odgovarajućim normama u nekoj drugoj.
Elem, najnovija žrtva tog američkog puritanizma je guverner Južne Karoline Mark Sanford. On je prvo bio potpuno ispario na par dana, pa je izmislio da je bio na planinarenju, dok se na kraju nije ispostavilo da je svratio do Argentine gde je imao ljubavnicu. Naravno, sad je politički mrtav, možda zauvek. Cela stvar je posebno frustrirajuća jer je ovo bio jedan od doslednijih small-government konzervativaca i boljih potencijalnih kandidata za republikansku nominaciju 2012.
2 comments:
Zeljka:
za mene prica o porodicama politicara je vazna samo u kontekstu u kome je porodica (tradicionalna, dakako) nekakva politicka vrednost sama po sebi zbog koje ce vam neko dati glas.
Ovaj skandal sa Sanfordom ima smisla ako se posmatra iz ugla u kome je on bio veliki borac za tradicionalne vrednosti (family values) i na kraju zavrsio kako je zavrsio. Mislim isto je kad se Busu spocitava preterano trosenje a dosao je na vlast kao fiskalni konzervativac.
A oko njegovih nacionalnih ambicija se slazemo. Mozda ce Ivan bolje znati, ali zar nije Sanford predvodio nedavne cajanke? A mnoge neprijatelje stekao principijalnom borbom protiv prihvatanja para iz stimulusa.
Radije bih imao Jeffersona, koji je u ličnom životu bio đubre, za kralja, nego Obamu, koji je pristojan čovek sa dobrim namerama, za predsednika.
Post a Comment