Izgleda da ima nešto pametno u izjavama onih koji su krizu percipirali kao veliku šansu za Srbiju. Ministarstvo za kulturu, čemu god služilo, predložilo je paket pomoći za medije koji se svodi na davanje veće ekonomske slobode medijima da primaju oglase koji žele, smanjenje carina i smanjenje naknada regulatornih tela. Iako su ove olakšice delimične, ciljno usmerene i obuhvataju samo jednu grupu učesnika na tržištu, pa imaju element subvencije, lepo je što ministarstvo po "dobrom običaju" ne predlaže zavlačenje ruke u džep građana nego smanjenje državnih nameta.
Međutim, prestavnici medija drugačije vide stvarnost i nastoje da sebi pribave status društvene avangarde koja ne treba da na tržištu polaže račun za svoj rad. Nadežda Gaće, pravi distinkciju između "ozbiljnih" i žutih medija i kaže da ozbiljni mediji (valjda zbog svoje "ozbiljnosti") treba da budu finansirani novcem poreskih obveznika. E sad, što poreski obveznici tu "ozbiljnost" ne vide kao pogodnost i neće da kupuju proizvode takvih medija, a oglašavači posledično ne žele da se reklamiraju, barem u meri u kojoj bi želela Nadežda Gaće je prilično nebitno. "Avangarda" naglašava svoj značaj i ističe da nam preti opasnost od medijskog pragmatizma, spajanja politčke i medijske moći i opasnosti po javno informisanje. Ne mogu da se ne saglasim sa nekim od ovih stavova u načelu, ali isto tako teško mogu da primetim da postoje mediji koji ne navijaju za neku od strana na političkom tržištu. Jedina razlika je što, na primer, Pravda navija za SNS, dok je B92 objektivan medij jer navija za DS & co. Kurir je žuti medij jer nikoga ne štedi, ali se Pressu ta etiketa ne pridaje u istoj meri jer je žuti medij žute firme. Moje je mišljenje da je traženje objektivnih medija jalov posao jer isti ne postoje, ali postoji konkurencija različitih oblika informisanja i tu svako može naći sebe, bilo u besplatnim Internet vestima, bilo u Kuriru ili u "ozbiljnim" i slabo čitanim novinama.
2 comments:
Da sam na mestu domacih politicara, sa najvecim zadovoljstvom bih izasao u susret zahtevu novinara, jer time za drzavne pare kupujes medije. Ako novinari misle da uzimanje para od drzave nece da utice na njihovu nezavisnost, veoma se varaju.
Tu pravim bitnu razliku izmedju relativno komercijalnih dilova tipa "placamo vam za reklamiranje nekog vladinog programa" i potpuno nekomercijalnih dilova tipa "evo vam pare da ne propadnete". Prvi dilovi jesu donekle problematicni ali je bar jasan quid pro quo. U drugom dilu je quid jasan, a quo ne moze da bude nista drugo nego "nemojte da napadate vladu".
Ovaj predlozeni paket mera zaista deluje razumno, ali sam prilicno siguran da se nece na tome zavrsiti. Lobiranje prosto nema nikakvog smisla ako isti uslovi vaze za sve medije, jer ce se sve preliti (kroz nizu cenu primerka, odnosno oglasa) na potrosace, a to nije ono sto mediji koji traze pare zele.
svi koji daju pare za reklamiranje medijima ih i kontrolisu. npr ako 5 drzavnih firmi daje nekim novinama/telefiziji sumu novca koja cini 50 posto njihovih prihoda moze da ucenjuje taj medij, narocito ako te firme kontrolise ista stranka/koalicija. tako da je bilo kakvo cinjenje usluga medijima u stvari pojacavanje kontrole nad njima , cak i da cene novina recimo budu smanjene i dalje ostaje cinjenica da je vecina prihoda iz drzave tj drzavnih firmi sto daje gore opisani efekat kontrole medija. a to sto se tice "objektivnih" medija je tuzna prica nazalost. btw b92 vise forsira podrsku LDP nego DS
Post a Comment