Da nije bilo Pressa i nekoliko eksperata za socijalnu politiku ne bih znao da je gladovanje tako masovna pojava u Srbiji. Naravno, pravo svakoga je da stvarnost slika tamnim bojama, ali meni se tu nešto ne uklapa.
Da zanemarimo činjenicu da je poslednja glad u Srbiji zabeležena pre skoro dva veka, podatak da neko ima registrovana primanja koja su ispod neke granice ne znači ama baš ništa u Srbiji. Zvanična statistika ne registruje neke vrlo značajne izvore prihoda "socijalnih slučajeva":
- Rad u sivom sektoru
- Naturalna poljoprivredna proizvodnja
- Sredstva od doznaka
- Sredstva koja neka lica dobijaju od familije i prijatelja, bilo kao milosrđe bilo kroz neke komercijalnije sheme.
- Sezonski rad u inostranstvu
- Sitan kriminal, koji je kod nas tolerisan, da ne kažem i nešto grublje
- Prihodi od imovine (jer valjda samo kod nas socijalni slučajevi mogu biti osobe sa solidnom inovinom)
Sve u svemu problem je da naš sistem socijalne zaštite daje pogodnosti ljudima koji bez mnogo muke netačno prikazuju svoje prihode i imovinsko stanje, a zauzvrat mali broj ljudi na marginama nije nikome interesantan. Nema čak ni želje da se ukrste javno dostupni podaci o stilu života sa podnesenim podacima, a kamoli da se na terenu utvrdi da li neko ima neprijavljene izvore prihoda.
Slučajevi iz srpske prakse govore da gladi nema ili da je toliko uznapredovala da potencijalni izgledneli aplikatni za posao nisu u stanju da stignu do poslodavaca usled onemoćalosti. Na primer, pre dve godine u Gornjem Milanovcu su traženi sezonski radnici za vađenje krompira. Broj interesenata se mogao prebrojati na prste jedne ruke radnika u pilani. Slično su prošli javni radovi u Zrenjaninu.
Moje mišljenje je da nema toliko rasprostranjenog ekstremnog siromaštva kao što se prikazuje, ali da ima mnogo nepotrebnih socijalnih transfera ljudima koji žive sasvim pristojno. Rezultat je neefikasan i nepravedan sistem socijalne zaštite koji ohrabruje fabrikovanje lažnih socijalnih slučajeva.
5 comments:
Prvo želim da podržim sve stanovnike Srbije koji netačno prikazuju svoje prihode i imovinsko stanje. Sakrivanje posedovanog bogatstva od okupatora smanjuje verovatnoću da vlasnik bude pokraden ili opljačkan. To što se okupator ne trudi previše da krađu i pljačku učini efikasnijim posledica je toga da postoje lakši načini - i dovoljno beslovesne stoke. Dakle, svi u sivi sektor, to je sloboda tj. odsustvo pljačke. Od države uzmi što više, daj što manje.
Glad, nezaposlenost itd. - idealno za etatističku propagandu. Ako ih nema, državni aparat će ih izmisliti i preuveličati, da bi opravdali svoje postojanje i otimanje od stanovništva. Elementarno.
Ne nervira mene sto ljudi kriju svoje imovinsko stanje i prihode, sta vise, nervira me sto moram iz svog dzepa da placam penziono i zdravstveno za ljude koje imaju desetak puta vece prihode od mojih, iako ne spadam u ljude sa malim primanjima.
jedan moj prijatelj (koji se razume u ove stvari, pa ne smem da kažem koji je :-))) tvrdi da je utajeni porez u Srbiji verovatno jednak njenom BNP-u
Postoje i HBS (Household Budget Survey), a dva puta je radjen i LSMS (Living Standards Measurement Survey). Poenta sa ovim istrazivanjima je da uopste ne gledaju prihode, vec samo potrosnju stanovnistva.
Kada tako gledas (mada i tu ima gomila metodoloskih problema), ispadne da u Srbiji danas ima oko 6,5% siromasnih, a oni su definisani kao ljudi koji su mesecno trosili manje od 8800 dinara "po potrosackoj jedinici".
Passenger:
Odlično! A biće još odličnije kada neuspeh okupatora bude još veći!
Aleksandar Stevanović:
I mene nervira što ima veštijih od mene. Skidam im kapu. Majstori! Gde ja grešim?
Libertarijanac razmišlja ovako: "Znači moguće je izigrati okupatora! Kako to oni rade? Šta ja treba da radim da bih i ja što veći deo svog bogatstva zadržao za sebe?"
Razmišljanje u stilu "Nije feeerrrrr! Državi treba pomoći da iznađe način da sve jednako krade i pljačka! To bi bilo PRAVEDNO!" je upravo ono što parazitima (državnom aparatu) treba - tako "razmišlja" stoka za mužu i šišanje.
Post a Comment