2010. godine ceo svet se pokajao zbog odluke o priznanju Kosova. SAD i EU, kao i mnoge zemlje širom sveta posle su izvinjenje Srbiji zbog onoga što su učinili u momentu kratkovidog sagledavanja situacije na Kosovu. Potvrđeno je da je Kosovo neotuđivi deo Srbije i Albanci su prihvatili Srbiju kao svoju državu.
Šta bi čekalo Srbiju ako „istina“ i „poštovanje međunarodnog prava“ konačno pobede i Kosovo ostane deo Srbije.
Albanci koji čine petinu stanovništva Srbije imali bi najmanje 40 poslanika u parlamentu Srbije, sa tendencijom uvećavanja. Konsekventno, nijedna buduća vlada Srbije ne bi se mogla sastaviti bez partija i lica koja se u Srbiji nazivaju teroristima i ratnim zločincima. Međutim, tu nije kraj neugodnostima za prosečnog ksenofibičnog glasača – albanska grupacija bi po pravilu davala ili ministra finansija ili ministra odbrane, budući da su to funkcije o kojima bi se moralo odlučivati na nivou Srbije. Ako bi Kosovo imalo isključive ingerencije u svim oblastima i ne bi bilo tela Srbije u kojima bi bili sedili predstavnici Albanaca, onda bi Kosovo po svemu bilo nezavisno.
Kada je reč o Vojsci Srbije, moguće su dve opcije – jedna da se naslednik OVK, KZK prizna za deo srpskog sistema odbrane i da se sa njim tesno sarađuje, uz mogućnost uspostavljanja zajedničke komande ili da se sačini jedinstvena vojska u kojoj bi vrlo verovatno gotovo trećina vojnika bili Albanci.
Albanci koji čine 20% stanovništva morali bi dobiti i status konstitutivnog naroda sa proporcionalnom zastupljenošću u svim organima Srbije koji imaju ingerencije na Kosovu. Ovo podrazumeva i jezičku ravnopravnost, pa bi na teritoriji Srbije albanski morao biti službeni jezik.
Kosovo kao najnerazvijeniji deo Srbije dobijalo bi najviše sredstava namenjenih razvoju nerazvijenih regija. To praktično znači da bi se novac iz Beograda i drugih razvijenih mesta u Srbiji više prelivao ka Kosovu, a ne kao do sada u neke opštine u istočnoj i južnoj Srbiji.
Srbija bi bila obavezna i da nadoknadi štetu koju je načinila svojim građanima 1999. godine i da obešteti porodice žrtava. Naravno, ovo je verovatno čeka u svakom slučaju.
Ako je Kosovo deo Srbije, Albanci ne bi imali ikakve smetnje da kupuju zemlju i druge nekretnine širom Srbije i da se slobodno naseljavaju. To znači da bi u budućnost, područja uz granicu sa Kosovom uskoro imala bitno drugačiju etničku sliku.
Srbija bi sporije ušla u EU, jer bi trebalo mnogo vremena da se Kosovo pripremi za buduće članstvo u EU. U ovom momentu na Kosovu ne funkcioniše najveći deo institucija koje postoje u evropskim zemljama.
Problemi sa ulaskom na „belu šengensku listu“ bi ostali, jer je dobar deo dosadašnjih problema Srbije uzrokovan činjenicom na Albanci sa Kosova imaju srpske pasoše i da se smatraju građanima Srbije.
Ovo je samo malo deo problema koji bio očekivali Srbiju ukoliko „istina pobedi“. Za birače koji ne dele ljude na Srbe i Albance dobar deo navedenih problema ne bi bio problem, ali nažalost oni kod oba naroda danas čine mali procenat.
9 comments:
Srbija bi bila obavezna i da nadoknadi štetu koju je načinila svojim građanima 1999. godine i da obešteti porodice žrtava. Naravno, ovo je verovatno čeka u svakom slučaju.
Ovo mi je bilo zaista interesantno!
Da li bi to bio pocetak stvaranja svesti srpskog poreskog obveznika o ceni koju placa da bi drzava funkcionisala onako kako su stranke Socijalisticke internacionale to obecavale i zacrtale u svojim programima?
Steta sto NIKADA necemo saznati!!!
a da i integrišemo na osnovu iskustava srednjeeuropskih država koje sui u EU ili pred vratima
kao prvo, samo zato sto su druge drzave "priznale" gresku, ne znaci da bi albanci rekli ajde dobro dodijite, pobedili ste. nego, bi se najverovatnije iskoristila prilika da se kosovo podeli, posto bi srbija imala bolju pregovaracku poziciju.
Samo sto nijedna zemlja nikad nece "priznati gresku", tako da je cela stvar bespredmetna. Kosovo ce korak po korak sticati potpunu (ne samo nadgledanu) nezavisnost, i bice priznato od svih zemalja sveta, ukljucujuci i Srbiju za 5 ili 10 godina.
A srpski nacionalisti (recimo cika Dobrica i tata Ljubomir) su poslednji koji bi prihvatili da "balkanski sljam" ima srpsko drzavljanstvo, i daleko bilo, utice na srpsku politiku.
Slažem se sa Ivanom, većini Srba ni u kom slučaju nisu potrebni Albanci na teritoriji Kosova (i na jugu Srbije) već podnošljiv broj, kao etnička manjina. Naravno, i teritorija, pa makar i podeljena. Ovako kako je teze u postu izneo Aleksandar, to je čist horor za vladajuću većinu kao i za većinu birača u Srbiji!
Веома ксенофобичан текст. Шта би било кад би било.
Da bi tekst bio ksenofobican mora biti i autor, što svakako nije slučaj. Ovo je samo pregled posledica uspeha dosledne borbe za Kosovo u Srbiji bez da je ijednom kazano da su posledice loše, šta više. Koliko ja znam zvanična politika je da je Kosovo deo Srbije, ono što bi naša vlada želela kao rezervnu varijantu ne razmatram, a ako ta ista vlada kaže da hoće u EU, Kosovo ide u paketu samo sa svim građanima koju tu žive.
Mislim da je netacan sled dogadjaja, jer koliko mi je poznata nasa vlada nije nikad tezila takvoj reintegraciji Albanaca, niti su oni to trazili vec su im nudili neki status drzave u drzavi bez medjunarodnog priznanja...
A mozda bi stvari oko priznavanje Kosova trebalo malo drugacije postaviti, i najpre, odgovoriti na pitanje sta to prosecnog Srbina sprecava da se slozi sa tim da je Kosovo nezavisna drzava?!
Ako bi krenuo od sebe, mislim da jedna od stvari koju prosto ne mogu da sazvacem jeste da su svi predstavnici te drzave, ljudi koji itekako imaju veze sa ratnim zlocinima, drogom, kriminalom itd. Nekako, sem pokojnog Rugove i pored snazne volje, nikada nisam video nikoga od predstavnika Albanaca da nije osvedocen zlocinac i kriminalac. Na zalost, nije mi dovoljno to sto Medjunarodna zajednica ignorise realnost i pripisuje tim ljudima pun demokratski kapacitet.
Sledeca stvar sa kojom imam problem, jesu brojni zlocini nakon bombardovanja kao i njihov tretman od strane nadleznih institucija na Kosovu. To celoj stvari daje jedan bolan ton, i priznanje Kosova bi mi u neku ruku znacilo i priznanje zrtava kao legitimnih meta albanskih "boraca za slobodu i nezavisnost" (odmah se setim one pobijene dece u okolini Peci koja su se kupala na jezercetu).
I na kraju, tesko mi je da prihvatim nezavisnost Kosova u ovim granicama. Ne vidim razlog zasto sever Kosova mora ostati u granacima te nove drzave, jer u njemu je vecinsko stanovnistvo srpsko i glupo je ocekivati da ce se oni povinovati centralnoj vlasti u Pristini. Severno Kosovo je sada zbog okolnosti jedno malo bure baruta. Cemu to?
Mislim da je kako stvari stoje, potrebno odredjeno vreme kako bi i Srbija i Srbi prihvatili novu realnost.
Post a Comment