Pages

13 May 2009

Prva šansa za otpuštanje

Izlazak iz krize u Srbiji pomovći će i program “Prva šansa“, koji podrazumeva finansiranje zapošljavanja 15.000 pripravnika bez radnog iskustva. Država će dati novac za plate tim radnicima u neto visini od 20.000 dinara, dok na poslodavcima ostaje samo obaveza plaćanja poreza, objašnjava direktror Nacionalne službe za zapošljavanje, Vladimir Ilić.

Može i Vladimir Iljič. Da li ovaj čovek stvarno misli da se tako postiže nešto? Koliko pripravnika ovako bude zapošljeno, toliko će drugih, starijih radnika biti otpušteno. I to će novozaposleni biti plaćani iz budžeta, što je u efektu jednako povećanju državne administracije, a biće otpušteni ljudi koji su svoju platu zarađivali.

Potreban je poseban talenat i dugogodišnja praksa u državnoj službi da bi se smislila mera koja je istovremeno ekonomski negativna i socijalno nepravedna.

6 comments:

Dane said...

U konkursu se navodi kao jedna od obaveza poslodavca "da održi najmanje isti broj zaposlenih tokom perioda korišćenja subvencije u odnosu na prosečan broj zaposlenih koji je imao u prvom kvartalu 2009. godine"

Slaviša Tasić said...

Ako to i poštuju opet ostaje da se fiktivno zapošljavanje plaća iz budžeta. Kao u komunizmu, kad je stopa nezaposlenosti bila 0%.

Branko Todorovic said...

15.000 pripravnika je potencijalno 15.000 glasova... Nije malo na ovoliki cenzus...

Aleksandar Boskovic said...

Slaviša,
potpuno se slažem sa postom, ali, preciznosti radi, o kakvom "komunizmu" govorite? Ako mislite na ex-YU između 1945 i 1990, niste u pravu, jer se bar od 1980 u statistikama pominju i stope nezaposlenosti (za ranije ne znam).

Slaviša Tasić said...

Zemlje sovjetskog bloka su tradicionalno imale nula. Možda je u SFRJ 80-ih bilo drugačije, ali opet nije bila realna stopa, i tada je država skoro svakome nalazila nekakav fiktivan posao.

Suzana Ignjatović said...

Nezaposlenost je u SFRJ bila itekako prepoznat tzv. "drustveni problem" tokom osamdesetih. Nekakvu cifru je davala zvanicna statistika (npr. nasla sam u SGJ, 1980. za Srbiju je nezposlenost 16 posto, pri cemu Kosovo ima 27.5, Vojvodina 12, uza Srbija oko 16). Uostalom, da je pitanje nezposlenosti bilo eksplicitno na agendi, govori gomila istrazivanja istraz.centara SSO (npr. sad gledam u istrazivanje Nezaposlena omladina Beograda). Perverzija SFRJ-nezaposlenosti je upravo to sto je postala na neki nacin "pozeljna", legtitimna, sto vrlo lepo govori o tome sta se zbiva kad se nesto proglasi "drustvenim problemom". Tako je, kao sto svi znamo, nastala posebna vrsta "zanimanja" - sakupljac staza nezaposlenosti", o cemu tek govore istrazivacka pitanja za anketiraje mladih koji su bili prijavljeni kod SIZ-ova za zaposljavanje.

Inace, u proseku je najmanje polovina omladine (19-24 godine)bila nezaposlena osamdesetih i to je bilo goruci problem (i u anketama je prepoznato kao problem broj jedan).

Nadjoh i ovo. U jednom istrazivanju javnog mnjenja iz 1983, Beogradjane (opsti uzorak)se pitalo za spremnost na "zrtve za stabilizaciju". Pa se tamo pita za potencijalne zrtve i procenti spremnosti za zrtvu su ovi:
-pad realnog licnog dohotka i zivotnog standarda (26.8%)
-manje novca za skolstvo, zdravstvo (18.8)
-SMANJENO ZAPOSLJAVANJE (11%)
-smanjenje gradnje novih fabrika...(44.9)
-vise rada i vise efikasnosti (84.5)
-ukidanje nerentabilnih preduzeca (76.4)
-manje novca za nerazvijene republike...(49.7)

Beogradjani su u ogromnoj vecini rekli da je neprihvatljiva zrtva "smanjeno zaposljavanje", pa manje novca za skolstvo itd. Zanimljivo je da je njih 76% bilo za to da se ukinu nerentabilna preduzeca. Nisam sigurna da bi danas rezultati bili drugaciji...

1982. godine je 44% zenskih frizera cekalo duze od 2 godine na posao, 31% zubara. Mnogo je bilo lepse za dipl.pravnike, ekonomiste i med.sestre (jednocifren procenat cekanja duze od 2 godine na posao). Eto kako kolo srece - sistem izokrece :)