Vrlo poucan clanak u New York Timesu. Dve grupe environmentalista se spore oko postavljanja solarnih ploca u pustinji Mojave u Kaliforniji. Naravno, sam reporter sve vreme spor pokusava da predstavi kao razumno neslaganje medju dobrim momcima, koje je izazvano realnim problemom konkurentskih ciljeva (obezbedjivanjem energije uz istovremenu zastitu okoline) i predvidja da ce se sporovi "uskoro razresiti".
Ali, u jednom trenutku stvarnost progovara uprkos njegovim zeljama; naime, on citira clana organizacije Sierra Club iz tog kraja (inace jedne od najmocnijih ekoloskih grupa za pritisak u Kaliforniji ali i SAD u celini). Taj ovako obrazlaze svoje protivljenje postavljanju ogromnog broja solarnih ploca u pustinji: "Deserts don’t need to be sacrificed so that people in L.A. can keep heating their swimming pools".
Problem sa envajornmentalistima nije zivotna sredina nego drustvo. I zato je u pravu Klaus kad kaze da nije ugrozena okolina nego sloboda. Predstavniku Sierra Cluba smeta to sto ljudi imaju energije, sto imaju cime da greju bazene, nervira ga bogatstvo i civilizacija, on misli da je nepromnjen izgled pustinje vredniji kao cilj od bilo kakvog ljudskog blagostanja. Siromastvo nije za njih cena koja se mora platiti jer dostupnih "cistih" izvora energije nema dovoljno da podrze na odrzivom nivou postojeci stil i standard zivota. Ne, oni misle da je siromastvo cilj samo po sebi, a civilizacija prokletstvo (nastavak kulta Franje Asiskog u modernom obliku), i protivice se svakom izvoru energije koji je efikasan, bile to solarne ploce u pustinji, nuklearne centrale, ugalj, nafta, gas, bilo sta.
Da biste stekli jasniju sliku o cemu govorim, evo nekoliko jednostavnih podataka koji sve govore. U ovom trenutku, ugalj, hidro i nuklearna energija su potpuno ekonomski odrzivi oblici energije. U Americi dobijaju subvencije od 0,44 centa do najvise 1,59 dolara po megavat/satu proizvedene energije. Zajedno sa prirodnim gasom, obezbeduju 99,5% energetskih potreba SAD (naravno uz uvoznu naftu). S druge strane, prozivodnja solarne energije dobija decenijama subvencije od oko 23 $ po megavat/satu a energija vetra oko 24$, dakle, 20 do 40 puta vise. Uprkos tome, njihov udeo u proizvodnji energije je jos uvek oko 0,5%. Sto ce reci da su groteskno neefikasni i nesposobni da konkurisu konvencionalnim izvorima energije.
Zbog toga je i "podeljenost" envajornmentalista oko obnovljivih izvora o kojoj govori clanak u NYT dosta varljiva. Jedni misle da nije steta zaradjivati milione na konto ekoloskog aktivizma i jacati svoj politicki profil i uticaj, uz lagano davljenje proizvodnje energije kroz cap-and-trade, jer "resenja" koja zagovaras ("renewables") ionako ne mogu funkcionisati kao zamena za ono sto unistavas, tako da kapitalizam kakvim znamo svakako nece opstati, dok drugo, fundamentalistickije krilo, veruje da ne sme biti nikakvog kompromisa ni odlaganja u pogledu unistenja civilizacije i da bazeni imaju biti zartpani u ime slobode kojota i pustinjskih kornjaca da setaju bez tih ploca koje bi ih nervirale. Sve je to u ovom trenutku bura u casi vode. Ako jednog dana solarna ili energija vetra zaista postanu realna alternativa konvencionalnim energijama, ovi "sporovi" ce nestati, budite sigurni u to. Solarne ploce ce univerzalno biti oglasene za neprijatelje zivotne sredine. Samo zato sto ce postati pouzdan prijatelj coveka. Ovaj ekstremista iz Sierra Cluba nagovestava ono sto bi mozda jednog dana moglo da postane opsti stav.
8 comments:
Vec je legendarna prica o tome kako im sada smetaju i vetrenjace jer navodno ubijaju ptice... :)
jedva cekam earth hour da upalim sva svetla.
Samo jedno pitanje. Neznam dali vam se omaklo, ali jednom govorite o subvenciji po "megawat/ satu" a drugom slučaju o "megawatu" ( to se ne može direktno uspoređivat jer se radi o različitim stvarima energija(MWh) v.s instalirana snaga(MW) )
a sto se tiče solarnih panela. U državama gde se plaća priključak , a gde treba mito i korupcija radi priključka, oni postaju isplativiji . Instalirao sam ih na više vikendica i dva ozbiljnija sistema.
Potpuno funkcijonalne kuće po ceni auta srednje klase. Uopšte nisam išao u eko priču. Pucao sam na čistu "ekonomiju" i prodao
radi se o megavat satu, greskom sam na drugom mestu napisao "megavatu". Ispravljeno.
Na srpskom nam, čini mi se, nedostaje izraz za "environmentalist". Cenim da, dok se ne nađe adekvatnije resenje, može da posluži termin koji koristi Jeremy Clarkson (Top Gear): u srpskoj verziji bi to bilo "eko-mentol" (original: "eco-mentalist"). Ovo je definicija termina iz Urban Dictionary:
ecomentalist
Someone obesssivly concerned with the enviroment, hypocritically, who wants others to suffer to enforce a static notion of nature.
Dejane, meni se svidja prevod, te ga usvajam. Mozda cu retroaktivno prepraviti termine i u ovom postu, uz duzno odavanje priznanja vama.
A ti stvarno misliš da je tvoja potreba za vrućim bazenom objektivno bitnija od potrebe kojota da prošeta svojom pustinjom bez saplitanja o kojekakve konstrukcije ? Ili od moje potrebe da se provozam istom tom pustinjom i uživam u pejzažu ?
Naravno da su većina tih aktivista površni politikanti koji bi samo da papagajišu (i otud ta sumnjiva priča o globalnom zagrevanju znatno popularnija od dosta konkretnijih priča o otrovima koje seje čovek), a da postoje (u manjini) i ljudi koji razmišljaju, i koji kapiraju da bi i te vetrenjače i paneli - da bi namirili ljudsku glad za energijom - verovatno trebali da premreže nebo.
Post a Comment