Vlada Srbije, na predlog ministra Ljajića, razmišlja o oktroisanom skraćenju radne nedelje kao meri za borbu protiv krize. Da ponovim. Da bi se izborila sa ekonomskom krizom, Vlada Srbije hoće da zabrani ljudima da rade koliko hoće. Ubeđeni su da će nas manje, a ne više rada, izvući iz krize.
Ova naopaka ideja je još jedna manifestacija česte zablude o ekonomiji kao zatvorenom sistemu sa fiksnom količinom ekonomske aktivnosti. Ovog puta broj radnih sati se tretira kao nekako zadat, a na nama ostaje da ih samo rasporedimo pravilnije među ljudima i povećamo zaposlenost. Ideja je mnogima bila primamljiva, više puta je isprobana i isto toliko puta je omanula. Poslednji put je sa eksplicitnim ciljem smanjenja nezaposlenosti to uradio Žospen u Francuskoj pre desetak godina i rezultati su bili poražavajući i po ekonomski rast i po samu zaposlenost. Evo jednog kredibilnog izveštaja o rezultatima. Pokazalo se da zabranom rada ne preraspodeljujete postojeći rad, nego smanjujete celu ekonomsku aktivnost. Nezaposlenost se ne smanji, nego ekonomija nađe ravnotežu na novom, nižem nivou, gde je ukupan proizvod manji.
10 comments:
Ja nista u ovoj vesti nisam razumeo.Hoce da skrate radnu nedelju a nece da smanje plate.Kako to cuva radna mesta?I zasto da se nadoknadi za 6 meseci?Jel ce tad biti viska posla?Odakle ta ideja?JEL CE TAJ PREKOVREMENI RAD BITI PLACEN?Ako nece, koja budala ce da radi prekovremeno?
Nešto se mislim. Prisilno skraćenje radnog vremena smanjuje ukupnu ekonomsku aktivnost. A da li bi prisilno produženje radnog vremena povećalo ukupnu ekonomsku aktivnost? Naravno da ne bi. Smanjilo bi je!
Svaka prisila dovodi do toga da ekonomija nađe ravnotežu na novom, nižem nivou. But of course.
Potpuno tačno. Čak bih se pridružio Jankovom komentaru da ni meni nije jasno čemu skraćenje radnog vremena ako će plate ostati iste???
BTW, ja jesam za skraćenje radnog vremena na 32 sata (trajno), ali ne zbog svetske krize, niti mislim da bi doprinelo smanjenju nezaposlenosti, već zbog svojih neradničkih i socijalističkih ubeđenja.
Nije mi nerazumljiva ideja da se u okviru firme skrati radno vreme da bi se sacuvalo ljudstvo u periodu smanjene likvidnosti. Taj koncept pominje ovde i Richard Branson. Medjutim, ideja da se pritom plate zadrze na istom nivou je de facto jos jedan vid socijalnog davanja, koji ne znam odakle misle da ce da dodje (osim iz stamparije).
Nije ništa loše ako neko hoće da problem viška zaposlenih usled smanjenog obima proizvodnje zbog smanjene tražnje reši skraćenjem radnog vremena. To je jednako legitimno kao i otpuštanje viška zaposlenih. Samo se teret otpuštanja ravnomerno raspodeljuje na sve zaposlene, tj. svako gubi deo radnog mesta. Jedini je problem ako država tera poslodavca da sve to plati, a i ako ona sama sve to plati iz poreza, tj. uništavajući radna mesta negde drugde.
Primer. Preduzeće ima 500 zaposlenih i dosad je tačno proizvodilo koliko tržište traži, a zaposleni primali po 50.000 mesečno za petodnevnu radnu nedelju. Tražnja je u međuvremenu pala 20%, samim tim i proizvodnja, samim tim i prihod (a i profit). Sada ima mesta za 400 radnika koji bi radili 5 dana u nedelji. Nema problema da svih 500 ostane zaposleno, s tim da rade po 4 dana za po 40.000 mesečno. Tako svi solidarno snose teret - radnici gube 20% plate (ali dobijaju slobodno vreme za odmor, ili učenje, ili prekovremeni rad), gazda je ionako izgubio 20% profita (ali i on sad ima slobodno vreme da izučava tržište i radi na boljim rešenjima), a država gubi 20% poreza i doprinosa na plate. Sve ovo, naravno, ako se gazda i zaposleni tako dogovore. Onda bi država samo trebalo na taj dogovor da lupi pečat, tj. evtl. prilagodi tome Zakon o radu, i eto socijalne pravde, eto solidarnosti, i svih ostalih socdem vrednosti.
Ali, ne. Vlada hoće da ona izvuče svoju stražnjicu a da ceh plati neko drugi. Najbolje poslodavci, jer navodno "imaju". Što zbog toga sutra niko, pa ni država neće ni imati ni "imati" - koga briga?
ne bih da branim vladu, ali mislim da je ideja ono što Lighthouse navodi u prva dva paragrafa... takođe, mislim da ni poslodavci nemaju ništa protiv ovoga - a nebuloznost sa navodnim nesmanjivanjem plata je pokušaj logičke igre: plate će ostati iste "po satu", ali pošto će sati biti manje, naravno da će i plate biti manje... ideja je da se nešto uštedi...
ili tako nekako...
Passenger,
Voleo bih da sam mogao da branim Vladu (pošto znam koje su glavne alternative), ali, stvari ne stoje onako kako priželjkujemo. Naime, Vlada Srbije hoće da poslodavac iz primera koji sam dao ostavi na poslu svih 500 radnika, s četvorodnevnom radnom nedeljom a 50.000 platom. Ili da, eventualno, zaposleni neodrađene a plaćene dane nadoknade kad kriza prođe. A ne nikako da zaposleni, ili država, takođe snose po deo tereta krize.
Pošto je vrlo malo firmi koje imaju profit preko 20%, u preduzeću iz primera se od vlasnika u stvari traži ne samo da se odrekne celokupnog profita, ionako okrunjenog, nego i da okruni osnovni kapital preduzeća. Ne sećam se - posle 1993. i čuvenog spora Nikole Šainovića s direktorom C-marketa oko zamrzavanja cena - da je iko od vlasti u Srbiji tako nešto otvoreno tražio od poslodavaca (prikriveno jeste uzimao i posle). Ko god da stoji iza ideje da se radeći manje živi isto ili bolje (naime, uz više slobodnog vremena!), ili je notorna budala ili je političar opasnih namera.
I još nešto: ako se Vlada samo usudi da odmah ne smanji svoje rashode za najmanje onoliko koliko dotična firma realno ima manje da joj da na ime svih poreza, doprinosa, PDV i ostalog, već nastavi da troši isto ili, o drskosti, čak i više, tad će Država ne spasiti bilo koje radno mesto, već negde na drugoj strani upropastiti, možda i 300 radnih mesta!
Ali Lighhouse, zar u svojoj fiksaciji za zdrav razum niste vec naucili da za vladu ne vaze ista pravila kao za narod - vlada treba da trosi vise za vreme recesije, a ne manje. :) Tako bar kazu ekonomisti s najvise uticaja u svetu.
Sve što kažete ste u pravu, ali mi nije jasno zašto koristite reč "vlada". Vlada na srpskom jeziku označava ministre i premijera, a jasno je da se ovde radi o nespremnosti kompletnog državnog aparata da ponese svoj deo tereta. Kad bi se radilo samo o vladi, možda bi se nešto moglo i učiniti smenom. Avaj, vlada radi u interesu državnog aparata a ne stanovništva, tako da je potrebno promeniti mnogo više od ministara da bi se nešto zaista promenilo.
Post a Comment