Guverner i makroekonomija

Ne razumem makroekonomsku teoriju guvernera Jelašića. Iz nekog razloga on fiskalnoj politici pridaje ogromnu makroekonomsku važnost. Kad je problem inflacija, on govori kao da je javna potrošnja generiše i kao da monetarna politika sa tim nema ništa. Sada kad je problem finansijska kriza, on u najnovijoj prezentaciji sa savetovanja na Kopaoniku opet govori o fiskalnim rešenjima. Kaže da se na krizu može reagovati daljom privatizacijom ili pozajmljivanjem od MMF-a, ali da bi bolje od toga bilo da se smanje javni rashodi i povećaju prihodi.

Ja prosto ne razumem kakve veze budžet ima sa ovom krizom, kao što nisam razumeo ni kakve veze je imao sa inflacijom. Smanjenje javnih rashoda je uvek dobro, povećanje javnih prihoda loše, ali iz mikroekonomskih, a ne makroekonomskih razloga. Sadašnja kriza u Srbiji je kriza prestanka dotoka stranih investicija i ostalog priliva, kao i pada inostrane tražnje. To onda sa jedne strane stvara problem realnom sektoru, koji se mora prilagoditi smanjenjem aktivnosti i zaposlenosti, a sa druge strane manji priliv deviza po svim osnovama čini problematičnim održanje kursa dinara. Odgovor centralne banke koja ima plivajući kurs i kojoj se tope devizne rezerve bi trebalo da bude dalja depresijacija kursa, ali pošto bi veća depresijacija stvorila problem onima koji su se zaduživali kad je evro bio jeftin, zajam MMF-a može biti srednje rešenje koje će ublažiti depresijaciju. Izbor je u suštini između trošenja deviznih rezervi, uključujući i pozajmljivanje, ili depresijacije koja bi dinar dovela na nivo koji ne bi topio rezerve. Najbolje bi bilo ni jedno ni drugo nego prelazak na evro, ali o tome se očigledno ne razmišlja. Kako god bilo, problem je isključivo finansijski i uopšte ne znam zašto guverner i dalje priča o fiskalnoj politici. Dilema je depresijacija dinara ili trošenje rezervi, a ne vidim kako taj izbor zavisi od budžeta.