Najbolja stvar kod Stiva Pejovića je razoružavajuća jasnoća. Sećam se njegove definicije kapitalizma u jednoj od knjiga svojinskim pravima, kao sistema u kojem postoje: 1) privatna svojinska prava, 2) sloboda ugovora, 3) konstitucionalno ograničena država. Rečeno u isto vreme jednostavno i precizno, ili što bi matematičari rekli, tri neophodna i dovoljna uslova za postojanje kapitalizma. Tada sam shvatio da kapitalizam ne čine visoke zgrade i dim iz fabrika, nego institucionalna podloga.
Evo i sada u sličnom stilu:
Sudeći po onome što čitam u srpskoj štampi (uključujući i Peščanik), mnogi intelektualci veruju da je trenutna ekonomska kriza pokazala kako kapitalizam ne funkcioniše. O „slomu“ kapitalizma najglasnije govore svakojaki socijalisti i levičari-socijaldemokrate. Oni to govore još od 1917, što slom kapitalizma čini najdužim procesom u ljudskoj istoriji. Pa ipak, ekonomska istorija i empirijski dokazi pokazuju (1) da su ekonomske recesije privremene devijacije tekućeg ekonomskog rasta u zemljama kapitalizma, i (2) da je ekonomska stagnacija trajno obeležje socijalističkih država.
Pogledajte i ostatak za odličan članak o Teksasu.
3 comments:
Ovaj "odlican clanak" nije nista drugo nego prepricani podaci iz Wikipedie
http://en.wikipedia.org/wiki/Texas_economy
To je mogao napisati i najlosiji od profesorovih studenata (Phil Gramm, maybe?).
Dosadasnje blagostanje Teksasa je najvecim delom dolazilo od nafte, gasa, oruzja i industrijske poljoprivrede. Sad kako cene energije padaju, ostaju uvek tradicionalno pouzdani ratovi:
http://online.wsj.com/article/SB122584227042299011.html
Pretpostavljam da tacno primecujem implicite moralnu osudu u nabrajanju izvora blagostanja u Teksasu ("nafta, gas, oruzje i industrijska poljoprivreda"). Usput, mislim da se nafta i gas broje kao jedno (fosilna goriva), ali to bi pokvarilo utisak koji je marko zeleo da ostavi - da je blagostanje u Teksasu palo s neba (ili iscurelo iz zemlje). Tu je za svaki slucaj, ubaceno i oruzje, tek da znamo s kim imamo posla. U kategoriju moralno dubioznih marko, reklo bi se, svrstava i famoznu "industrijsku poljoprivredu" (jes' da imam doktorat iz agronomije, ali nikad nisam uspeo da shvatim sta je tacno "industrijska poljoprivreda" - mislim da je to ono kako zeleni i levicari oznacavaju intenzivnu, savremenu, poljoprivredu; oni preferiraju verovatno stajnerovsku poljoprivredu iz XVIII veka koja bi maksimalno podrzala jedno 5 puta manju populaciju na zemlji, i to samo u dobrim godinama).
Ta intenzivna, savremena poljoprivreda daje puno, samo je pitanje dokle. Ne misle svi agronomi kao vi:
http://www.nytimes.com/2009/01/05/opinion/05berry.html?scp=2&sq=agriculture&st=cse
Post a Comment