Već je ovde bilo rasprave koliko je Kejnzova teorija uzrok a koliko posledica kolektivizma. Ovih dana, njegovo ime je ponovo u centru pažnje zbog toga što izgleda da se mnogi ekonomisti sada okreću njegovoj teoriji u nameri da opravdaju nezabeleženi porast državnih intervencija i posebno državne potrošnje kao leka za recesiju. Ja planiram da sada, upravo zbog novootkrivene popularnosti Kejnzovih ideja, napravim mali serijal o greškama kejnzijanske ekonomije. Danas počinjemo generalnim uvodom, uz osvrt na ideju fiskalnog stimulusa i Kejnzovo generalno neshvatanje teoreme razbijenog prozora, a narednih dana ćemo se baviti i nekim specifičnijim detaljima.
Kada pogledate njegovu teoriju vidite da je Kejnz samo reciklirao najgore praznoverice merkantilista iz XVII veka, i preveo ih u jedan nepodnošljivi visokoparni, kvazi-učenjački žargon (što je i jedina "inovacija" u njegovoj teoriji). Mislim da je najraniju i verovatno najbolju sveobuhvatnu kritiku Kejnza koja ovo jasno pokazuje napisao Henri Hazlit 1959 godine u knjizi "Failure of New Economics".
Šta je osnovna Kejnzova ideja? Štednja je loša i do kriza dolazi zbog previsoke stope štednje a premalo investicija i potrošnje, što uglavnom nastaje kao posledica psiholoških faktora, "pesimizma" poslovnih ljudi itd. U skladu sa Kejnzovim žargonom to se zove "nedovoljna agregatna tražnja" koja se karakteriše povećanom nezaposlenošću i hiperprodukcijom. Kad je agregatna tražnja nedovoljna šta treba uraditi? Treba da država investira u one projekte za koje privatni sektor nije zainteresovan. Po mogućstvu, to treba da budu neisplative, loše investicije koje neće stvoriti nikakvu tržišno vrednu ponudu, jer bi se time zadržao kobni "debalans" između agregatne ponude i tražnje. Država plati nezaposlenima da rade bilo šta, recimo kopaju kanale ili grade mostove i puteve koji nikom ne trebaju; onda radnici kupuju robe i usluge, stimulišući njihove proizvođače, ovi onda povećavaju kupovine od svojih dobavljača, stimulišući njih, i tako redom, blagostanje se širi kroz celu ekonomiju.
Dakle, celokupno uveravanje američkih i evropskih političara da će fiskalni stimulus finansirati korisne projekte sa Kejnzovog stanovišta je čista glupost. Ono što treba tokom recesije nije da vlada glumi i podražava tržište, nego da uliva pare u bilo kakve projekte da bi zaposlila ljude, i efektom multiplikatora prelila blagostanje u sve sektore ekonomije. Kejnzov omiljeni istorijski primer uspešne anticiklične politike koji daje u svojoj "Opštoj teoriji..." je izgradnja piramida. Zapošljavanje hiljada i hiljada ljudi na potpuno beskorisnim poslovima gradnje državnih mauzoleja vladara. Ne treba nikakva cost-benefit analiza projekata da bi smo vodili kejnzijansku anticikličnu politiku. Onaj čuveni drugi primer sa plaćanjem ljudima da kopaju i zatrpavaju rupe, koji se često smatra preteranim, je sa kejnzijanaskog stanovišta idealan oblik fiskalnog stimulusa. Što se vlada više trudi da investicije budu racionalne to efektivnost celog stimulusa slabi, jer reprodukuje neravnotežu između ponude i tražnje.
Kejnz je potpuno ozbiljno verovao u ove budalaštine. Prilikom jedne posete Americi u hotelu, on je pred prijateljima umesto da obriše lice jednim peškirom uzeo ceo set peškira, bacio na pod i izgazio, objašnjavajući da time povećava tražnju za uslugama sobarica. On je bezupitno verovao da društvo postaje bogatije kad klinac razbije izlog bakalnice. Današnjim obožavaocima Kejnza je blam da kažu to otvoreno, da tip ekonomske teorije koji nam oni serviraju kao spas iz ekonomske krize zahteva da plaćamo ljude da kopaju i zatrpavaju rupe (ili uništavaju inventar po hotelima :)), već radije delimično falsifikuju teoriju, pretvaranjem da država treba da investira isključivo u korisne projekte, da bi sačuvali njen osovni etatistički i kolektivistički impuls - zahtev za povećanjem državne potrošnje kao "leku" za recesiju.
Kejnz je bio rđav ekonomista iz jednog osnovnog razloga - što nije razumeo osnovnu poentu ekonomije da nema besplatnog ručka i da se razbijanjem prozora ne povećava blagostanje društva. Drugim rečima, da državno trošenje mora da se plati, porezima, zaduživanjem i manjim privatnim trošenjem (kao što više para za staklara znači manje para za obućara, u Bastijinoj priči). Štednja je loša, potrošnja nije posledica nego uzrok bogatstva, kamatna stopa zavisi od psiholoških faktora, protekcionizam je ekonomski superioran u odnosu na slobodnu trgovinu i bolje promoviše mir u svetu, da je kamatna stopa na tržištu skoro uvek "previsoka" i da su zakoni protiv "zelenašenja" savršeno opravdani, i gomila sličnih idiotizama, sve se to može naći u Kejnzovoj "Opštoj teoriji...". Činjenica da takva jedna kompletna besmislica kao što je Kejnzova ekonomska teorija (čiji su merkantilistički duplikati u XVIII i XIX veku služili samo za sprdnju ljudima poput Adama Smita, Dejvida Hjuma, J.S.Mila ili Dejvida Rikarda) zauzima tako prominentno mesto na današnjim univerzitetima i utiče na ekonomsku politiku toliko zemalja, govori samo o stepenu do koga je došla razgradnja intelektualnih standarda zapadne civilizacije u prethodnih stotinak godina.
12 comments:
Brrr, kad samo pomislim koliko teorija razbijenog prozora može biti opasna. Ako 1 prozor pomaže napretku ekonomije, šta tek 5 ili 50 može da znači? Pa tek srušeni zidovi. A ranjenici - koliko samo novog posla za lekare? I pogrebnike, proizvođače opreme, itd. Brrr.
Hvala, Ivane, za jednostavno objašnjenje kenzijanskog pristupa, dovoljno jednostavno da svakom mogu objasniti o čemu se radi i zašto, najprostijim jezikom objašnjeno, to nije dobro.
S druge strane, mislim da bi se Kejnz (u epizodi s peškirima u hotelu) danas suočio s neočekivanim protivnicima. Zaštitnici okoline bi ga naprosto linčovali. Zato i jesu mnoga od obećanja današnjih pristalica državnog intervencionizma usmerena ka "stimulisanju" tzv. zelenih energetskih izvora, "čistih automobila" itd. Ne razbija se prozor, ne prljaju peškiri, nego se ograničava obim, brzina i sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala, kao i sloboda izbora. Kupuj lokalno, kupuj zeleno, kupuj fer istrgovano, i to sve kupuj ne kao trenutni hir nego sada već pod moranje, pa će biti više posla a čistiji vazduh u tvom gradu. Nema veze što tako jedni druge varamo i naplaćujemo uzajamno više nego što to vredi, dok će se broj siromašnih tamo negde daleko, i sve dalje, sve više umnožavati.
Da li negde na netu moze da se nadje iscrpna analiza (kritika) Kejnzovih/kejnzijanskih matematickih modela (ili pretpostavki tih modela) pomocu kojih su izvuceni ovi zakljucci? Npr Kejnzove funkcije stednje, multiplikatora, itd?
Zakljucci iz ovog posta nisu izvuceni kritikom kejnzijanskih matematickih modela, nego analizom logike i (be)smisla same Kejnzove teorije. Najbolja sveobuhvatna kritika Kejnza koju sam ja do sada citao je Hazlitova, koju sam linkovao, i koju svima svesrdno preporucujem, mada je zapravo literatura skoro neogranicena. Kad se u narednim postovima budemo bavili raznim konkretnim pitanjima onda cu linkovati i neke druge tekstove (recimo Friedmanova kritika Kejnzove funkcije potrosnje itd).
Sto se tice kejnzijanskih matematickih modela, njih su uglavnom formulisali Kejnzovi sledbenici posle II svetskog rata (AS-AD, IS-LM modeli, multiplikatori itd) ali oni ne sadrze sustisnki nista novo, to su samo formalizacije. Sve je to vec sadrzano kod Kejnza, a mnogo toga jos kod XVII vekovnih merkantilista.
razbijeno staklo je zamena teze i moze se upotrebiti na liberalno glediste. isti efekat ima privatizacija.
ono o cemu ne govoris je da kejnzov model ne zavisi toliko od rasta. tvoj vazi samo ako ima rasta i zato ce propasti, cega smo sad svedoci
Suki,
Kako privatizacija ima efekat razbijenog prozora? Obratno, privatizacija pomaze da se nevidljivi efekti uzmu u obzir. Verovanje da je privatizacija stetan je oblik zablude razbijenog prozora jer gleda samo trenutne efekte po jednu odredjenu grupu, a ne dugotrajne efekte po citavo drustvo (bolje upravljanje, veca efikasnost i bolja proizvodnja u privatizovanom preduzecu).
Ne znam sta znaci da "Kejnzov model ne zavisi od rasta".
Ivane,
izvrsno. Nastavi sa dobrim radom.
ivane, ja mislim da znas o cemu ja pricam. prakticno, Kejnzova teorija nikad nije proizvela krizu ovih razmera. jadni bedni rast i recesiju da, ali ne, po greenspan spanovim recima, the once-in-a-hundred-years storm.
sto se tice naseg prozora, jos jedna zamena teza i dalje ne pomaze.
na primer liberalna zabluda o aggregate demand (and crowding-out, which we haven't really seen a lot) logicki isto radi na duze staze.
Suki,
Greenspan 100.0 iz 2008 nije neka referenca za tumacenje finansijske krize. To je pomalo i klasicni konflikt interesa jer on zeli da amnestira sebe zbog ludacke inflatorne monetarne politike iz sredine ove decenije koja je jedan od glavnih uzroka krize i svali krivicu na trziste i spekulante. Ne znam zasto verujete da je ludacka inflatorna politika sa relano negativnim kamatnim stopama stvar pro-trzisnog nacina razmisljanja. Da, monetaristi je nekad podrzavaju (ja nisam monetarista), ali je podrzavaju kejnzijanci jos i vise. Kejnz je tvrdio da je trzisna kamatna stopa uvek visa od "prave" jer su bankari lihvari, i on je cak smatrao da anti-zelenaski zakoni imaju smisla. Vestacki snizena kamatna stopa je tipican uzrok poslovnog ciklusa, a vestacko snizavanje kamatnih stopa je tipicna kejnzijanska politika. Tako da je potpuno netacno da kejnzijanska politika ne izaziva poslovne cikluse i depresije. Naprotiv, ona ih stumulise u najvecoj mogucoj meri.
Ne znam sta je "liberalna zabluda o agregatnoj traznji". Ako to znaci zabluda da se ne mzoe fiskalnim putem stvoriti nova dodata vrednost, onda je to zabluda da postoji zabluda razbijenog prozora. Ako mislite da je to zabluda onda vam predlazem da krenete od sopstvene kuce u "podsticanje agregatne traznje", da biste na delu dokazali liberalnu zabludu.
Namerno razbijati prozore da bi se podstakla ekonomija zvuci kretenski svakome sa iole zdravog razuma. Mislim da se tu svi slazemo. A sta ako su prozori vec porazbijani? Zasto ne ubiti dve muve jednim udarcem? Kako popraviti infrastrukturu a ne biti optuzen za Kejnzijanstvo?
Je l' neko moze da mi pomogne oko teme "Kejnzijanska i monetaristicka agregatna ponuda" ? Radim neki seminarski,a nemam puno izvora...
Ako imate neki predlog ili vec neki oblik rada,posaljite mi na stevic89@hotmail.com ...
Hvala
Post a Comment