Da li je recesija problem?

I kad ljudi kritikuju planove kejnzijanaca da povećanjem državne potrošnje izađu na kraj sa recesijom, oni nekako podrazumevaju da je recesija problem koji treba rešiti, samo što sumnjaju da je fiskalna ekspanzija države to spasonosno rešenje. Neki pribegavaju veri u čarobne moći monetarne politike (dovoljno kreditne inflacije sprečiće dalju deflaciju i kontrakciju), dok najmalodušniji kažu - ne može se ništa učiniti, mora se podneti recesija bez nekih političkih intervencija. Dignimo ruke i čekajmo da nepogoda prođe.

Međutim, ono što sve ove reakcije spaja jeste uverenje da je recesija problem; samo se ne slažu da li se i kako taj problem uopšte može rešiti. Ludvig von Mises ima drugačiji stav, i njime po mom sudu još jednom pokazuje zašto je reč o najvećem ekonomisti XX veka:

"It has been pointed out already in what respect we are free to call an improvement in the quality and an increase in the quantity of products economic progress. If we apply this yardstick to the various phases of the cyclical fluctuations of business, we must call the boom retrogression and the depression progress. The boom squanders through malinvestment scarce factors of production and reduces the stock available through overconsumption; its alleged blessings are paid for by impoverishment. The depression, on the other hand, is the way back to a state of affairs in which all factors of production are employed for the best possible satisfaction of the most urgent needs of the consumers." (Human Action)

Dakle, depresija nije "problem" koji čeka da bude "rešen", već rešenje problema. Ona je samo suočavanje s realnošću, likvidiranje neodrživih investicija stvorenih pogrešnim preusmeravanjem kapitala u kapitalno intenzivnije projekte putem veštačkog sniženja kamatnih stopa. Borba protiv recesije je zapravo borba protiv prirodnog procesa samo-korigovanja privrede. Država ne treba da interveniše tokom recesije, i to ne zato što "fiskalni stimulus ne funkcioniše", ili što je "monetarna politika neefikasna zbog zamke likvidnosti", već zato što je recesija/depresija u stvari pozitivna faza ekonomskog ozdravljenja, period eliminisanja loših investicija. Glupo je pokušavati da sprečiš ozdravljenje privrede.

David Prytchitko na blogu Austrian Economists duhovito komentariše:
"Eto zašto sam uvek bum nazivao "krizom" a recesiju "korekcijom". Naša kriza se dogodila tokom proteklih godina; a sadašnje stanje je borba protiv korekcije"