Političari vole krize. Kriza bilo kakve vrste je odličan izgovor za intervenciju države, a kada jednom interveniše, država najčešće ne izlazi iz ekonomije nego ostane tu gde jeste. Kao što kaže Milton Friedman, ništa nije tako stalno kao privremena državna mera. To je ono što Robert Higgs, jedan od najrelevantnijih američkih ekonomista, zove račet efekat -- kada se stepen jednom promeni naviše, on tu i ostaje. ("Najrelevantnijih" ekonomsta kažem jer ima mnogo ekonomista koji se u akademskom svetu odlično kotiraju i čekaju u redu za Nobela, ali su zbog opskurnosti teorija ustvari potpuno irelevantni -- na primer Robert Lucas ili Thomas Sargent; sa druge strane, Higgs ili Steve Hanke su u akademiji zanemareni ali u praksi i na policymaking nivou imaju mnogo toga zanimjivog i važnog da kažu; ima i onih čiji je rad i akademski dobro kotiran i relevantan u stvarnosti, kao Friedman, Becker ili u novije vreme Andrei Shleifer; i naravno, i onih koji su i akademski i praktično irelevantni, kao Lazar.)
Elem, Prvi svetski rat, Velika depresija, Drugi svetski rat, svi su predstavljali skok državne intervencije na novi nivo, koji je onda manje više ostajao tu gde jeste. I to je Higgsova teorija rasta države, najbolje objašnjena u samom naslovu knjige koja je iznosi: Kriza i Levijatan. Poslednji primer imamo u dešavanjima u EU i SAD, a očiglednu potvrdu teorije je dao Obamin novopostavljeni šef kabineta, Rham Emanuel koji je posle izbora bukvalno rekao: "Ne smemo da proćerdamo ovu krizu; to je prilika da se urade stvari koje inače ne bi mogli da uradimo". QED.
Ali dobre vesti su da u Srbiji za sada izgleda da Higgsova teorija ne važi. Kao odgovor na krizu ne pominje se obimna intervencija, nego suprotno, mere štednje. Takođe, najavljuje se giljotina propisa, za koju ne treba objašnjavati zašto je dobrodošla. Štednja u smislu rasipanja budžetskog novca je takođe uvek dobra stvar, ali klasična makroekonomska politika u vreme recesija nije smanjenje, nego kejnzijansko povećanje državne potrošnje. U Srbiji se pak govori o njenom smanjenju i to je po mom mišljenju dobro, jer smanjenje državne potrošnje ne znači ništa drugo nego povećanje privatne potrošnje, a državna potrošnja nema magični multiplikator zbog čega je navodno posebno potrebna u vreme krize. Izgleda da će Srbija ovog puta ignorisati kejnzijanski recept.
Ono na čemu ja međutim ne bih insistirao je smanjenje budžetskog deficita u ovom trenutku. Umesto toga bih iskoristio krizu za smanjenje poreza na dohodak i doprinosa i ostavio deficit u budžetu. To je posebno potrebno zbog talasa otpuštanja. Poslodavci i sami nekako moraju da odgovore na krizu, a kako je zaposlenost često bila veštački stimulisana tenderskim uslovima kod privatizacije, otpuštanje je njihov očigledan izbor. Smanjenjem poreza na dohodak i doprinosa taj trend bi se ublažio. Dodatno bi se ublažio deregulacijom tržišta radne snage po ugledu na Đinđićev zakon iz 2001. i mada koalicini partneri ne bi bili oduševljeni, možda je sada dobro vreme da se kriza iskoristi i za to.
Sve u svemu, u Srbiji odgovor na krizu za sada izgleda bolje nego u većini zapadnih zemalja. Još bolje bi bilo kada bi se pored mera državne štednje, u odgovor na krizu smestile i ove dve stvari, da ponovim: 1) smanjenje poreza i doprinosa makar i po cenu budžetskog deficita; 2) ako je ikako moguće, deregulacija tržišta radne snage vraćanjem na prethodni zakon.
9 comments:
Od silnog akademskog obrazovanja ne vidis ocigledno. O kojim merama stednje govoris? Potrosnja ce ove godine biti veca nego prosle. Skoro 20 procenata nominalno veca, a realno desetak.
U linkovanom tekstu nema ni reci o stednji vec o merama monetarne politike za stimulaciju privrede.
Kod nas vlada ne koristi svetsku ekonomsku krizu da bi sprovela reforme, kao sto tvrdis, vec samo kao izgovor da bi preraspodila sredstva od raznih ministarstava ka vecim penzijama.
Stvrstam ga uz rame sa Bekerom i Fridmanom a on se buni.
Kako nema mera štednje, a sporazum sa MMF-om, svi nezadovoljni budžetom, štednja u javnim preduzećima, giljotina propisa u najavi...
Kako će biti desetak procenata veći, kakav je kao %GDP?
Pa nema stednje Slave. Sada je i tebi jasno. Cim se pozivas na opste zadovoljstvo budzetom :)
Pazi, prosli je bio oko 650 milijardi ovaj ce biti oko 750. Koliko je kao procenat GDP, ne mogu da izracunam sada, ali nece biti manji nego ove godine.
Giljotina propisa i stednja u javnim preduzecima stvarno i nemaju neke veze sa potrosnjom. Giljotina propisa moze da olaksa poslovanje privrednicima ali ne znam kako to utice na potrosnju. Isto tako i stednja u javnim preduzecima. U nekoj zanemarljivoj meri mozda utice na budzetske prihode ali nikako i rashode.
Obojica gledate samo budzet Republike Srbije, koji je jedva pola ukupne javne potrosnje.
Konsolidovano, predvidja se nominalni rast od oko 10%. U zavisnosti od inflacije i realnog rasta, doci ce do rasta ili pada ucesca javne potrosnje u BDP.
Bez obzira kako ce konkretno izgledati cifre ucesca potrosnje u GDP naredne godine, mislim da je Slavisina bazicna poenta tacna: na koncepcijskom nivou ovde nema tih ludackih ideja stimulisanja ekonomije drzavnim trosnjem 700 milijardi dolara, nego se zdravorazumski kaze "kriza je,mora da se stedi, sta da radimo. Voleli bi mi ali ne mozemo". Mozda ta stednja nece dati rezultate kakvi su obecani, ali je zaista osvezenje da barem niko i ne razmislja o povecanju potrosnje kao "anti-kriznoj" meri. Video sam pre neki dan savetovanje hrvatskih ekonomista, gde su takodje zakljucili da mora da se stedi i cak predlozili zamrzavanje plata u javnom sektoru! Jos su balkanski marksisticki djaci i razumniji od "nobelabilnih" kejnzijanaca sa Istocne Obale. Pratim vesti danima i samo se pitam kad ce i neki genije ovde da se seti da bi dobro doslo malo "fiskalnog stimulusa" i da se u tom smislu pozove na "nobelovca Krugmana" ili "nobelovca Stiglitza" (ili nekog od Obaminih savetnika).
Mislio sam da je to nesporno, a nisam hteo da uvredim Lazara. :)
I ja mislim da je reakcija drzave na krizu dosta dobra - prakticno je nema. Ovo oko stednje je prosto prica. Isto bi bilo i da nema krize.
Sreca u nesreci je da su izbori nedavno odrzani, pa da nema politickih razloga za "pojacane napore".
Sa druge strane, ja mislim da je potpuno nerealno da se plate u javnom sektoru realno zamrznu. Mislim, bilo bi dobro, ali licno ocekujem strajkove, narocito ako dinar nastavi da kliza.
Sto se "fiskalnog stimulusa" tice, ja mislim da se ne radi o tome da je ovde politicarima jasno da to ne moze da pomogne. Pre se radi o tome da je sposobnost zaduzivanja Srbije po iole normalnim kamatnim stopama veoma mala. Veliko je pitanje kako ce i ovaj deficit od 500 miliona evra da se finansira.
Sa druge strane u Americi sebi mogu da priuste fiskalne stimuluse jer imaju relativno nizu potrosnju (30 prema 45%).
Nasi politicari ne pricaju o fiskalnim stimulusima jer ih vec sprovode u praksi kroz NIP i subvencije drustvenim/drzavnim preduzecima.
Kada budem cuo da ce doci do gasenja zeleznica Srbije (iz koje verovatno nijedan covek nije otpusten od 2000. na ovamo) onda cu verovati da se radi o stednji.
Ivane, mozda nema ideja o fiskalnom stimulisanju (kao na zapadu) ali nije tacno ni da se stedi.
MMF mozda pokupi racun za deficit?
Ne moze MMF to da finansira.
Ali moze Svetska banka. Ili neka privatizacija.
Post a Comment