Već smo ranije pisali o besmislenosti koncepta trgovinskog bilansa sa nekom određenom zemljom.
Ali, šta tek reći o smislenosti trgovinskog bilansa dela jedne države sa nekom drugom državom. Upravo o tome izveštava pokrajinski Sekretarijat za privredu, koji kaže da je Vojvodina sa Slovenijom ostvarila suficit od 18 miliona dolara ove godine.
Zašto je uopšte bitno da li je šećer iz šećerane u Senti izvezen u Sloveniju, ili je prodat nekom beogradskom trgovcu, koji ga je dalje izvezao u Sloveniju? A da ne govorim o tome što sam sasvim siguran da pokrajinski Sekretarijat za privredu uopšte nije uzeo u obzir Fruktalove sokove koji se prodaju u Maxijevim prodavnicama u Subotici, na primer, zato što je njih iz Sloveniju uvezla beogradska firma.
Znači, podatak koji nema apsolutno nikakvog smisla i koji se sasvim sigurno netačan. Zašto ga onda objavljuju?
5 comments:
Ovo ste sasvim u pravu, ali ono ranije, u vezi besmislenosti bilansa uopšte, to niste.
1. Da u bilansima nema objektivno utvrdivih kategorija, to svakako ne stoji. Recimo, kažete da ako LaFarge izveze cement u Mađarsku, to se smatra izvozom. Ali ako neko od tog cementa napravi zgradu, pa Mađar kupi tu zgradu, to se onda smatra kapitalnim prilivom (direktnom stranom investicijom), a ne izvozom. I pitate se - zašto se prodaja cementa, stakla, cigala i peska "u rinfuzu" smatra izvozom, a prodaja svega toga pomešanog na nekom placu (u formi zgrade) se smatra "kapitalnim prilivom"?
Ne smatra se prodaja svake zgrade kapitalnim prilivom, nego samo prodaja neke polovne zgrade, ako se proda strancu. Samo prva prodaja ulazi u BDP i smatra se izvozom. A ne možeš jednu te istu zgradu i cement da prodaješ sto puta i da računaš u svoj BDP!
Ovo mnogi ne kapiraju, strane direktne investicije ne moraju uvek biti investicije u pravom smislu reči. One to jesu, ako se nešto novo kupuje ili gradi, a ako se kupuje nešto polovno, onda je to kapitalni priliv, dakle, transfer svojine i novca, koji nimalo ne povećava BDP, pa onda nije ni investicija u ekonomskom smislu reči, iako se često u novinama baš tako napiše.
2. Vaš drugi primer su takozvani "doradni poslovi" - kad firma uveze skrojene kapute i dugmad, pa onda zašije dugmad i izveze gotove kapute. Vi kažete da je odluka o načinu "knjiženja" je potpuno arbitrarna, a efekti na bilanse potpuno različiti.
Odluka nije arbitrarna. Ako je nešto ušlo u zemlju, mora da se registruje, a isto važi i za izvoz.
To što nama pripada samo deo, u visini izvoza usluge, to je drugo.
I, "potrošno dobro" je, kažete izuzetno arbitrarna kategorija. Da li su automobili potrošno dobro? Da, to je trajno potrošno dobro. Postoje trajna i netrajna potrošna dobra. A kako ćete ih klasifikovati - pa postoje klasifikacije po nameni, po vrsti... samo ih treba proučiti. Tako da nikada automobil neće biti repromaterijal, niti netrajno potrošno dobro...
A tek šta da kažem na konstataciju da se izvozom se ne smatra kada US Steel Srbija uzme kredit u inostranstvu, pa kupi cigle na domaćem tržištu. A zašto bi se to smatralo izvozom? I kakve veze ima je li uzeo kredit ili ne?
Kažete, takva transakcija se smatra "povećanjem zaduživanja u inostranstvu". A, ako kupi uvozne cigle, to se smatra "uvozom", iako je novac za kupovinu došao od spolja. Znači, kupovina stranih cigli stranim parama se smatra dvostrukim "zlom" - i uvozom i zaduženjem u inostranstvu, iako NIKO od građana Srbije nije ni dotaknut ovom transakcijom.
Marko, Srbiju ne čine samo građani, već i firme, banke i država, to su četiri institucionalna sektora svaka privrede!!!!
Nije mi jasno zašto penzijsko osiguranje hoćete da računate u javni dug, kad je sistem pay-as-you -go, dakle, to je sistem protočnog bojlera.
itd.
Puno pozdrava od ljute nastavnice sa predmeta Makroekonomski bilansi
Ijaoj!
1. I ja sam govorio samo o novim zgradama. Znaci, slazemo se da prodaja nove zgrade strancu treba da se racuna kao izvoz. Proverio sam metodologiju RZS-a i NBS-a, oni to ne racunaju kao izvoz.
2. Vezano za doradne poslove. Sasvim je zamisliv sistem u kojem se ni ulaz ni izlaz ne bi racunali u uvoz i izvoz (ali bi se evidentirali na carini, kao kod privremenog uvoza, na primer), vec samo da se vrednost dorade racuna kao izvoz. (Sadasnji sistem se zove "po bruto principu" , a u jednom periodu se u primenjivao ovaj o kojem ja pricam - "po neto principu").
Ja mislim da je ovaj drugi metod mozda i primereniji, buduci da se radi o jednoj transakciji, jednom ugovoru, sa samo jednim placanjem.
3. Sto se "vrste robe" tice, tu ostajem pri tvrdnji da se roba klasifikuje potpuno arbitrarno, jer uvoznik daje izjavu o tome o kakvoj se robi radi. On cesto ne zna kome ce robu kasnije prodati - fizickom ili pravnom licu. To je, po meni, arbitrarno.
Efekat na strukturu izvoza moze biti veliki, ako svi uvoznici automobila i kompjutera prijavljuju robu kao "trajno potrosno dobro" a ne kao "kapitalno dobro", ili obrnuto.
4. Ovde bas i ne razumem primedbu. Moja poenta je bila da se cesto u javnosti cuje da su spoljni dug i uvoz veoma lose stvari, a da to uopste ne mora da bude tako, kao sto (nadam se) pokazuje primer koji sam naveo.
5. Sto se javnog duga tice, tu se slazemo da pravno posmatrano, to nije javni dug. Ja kazem da to treba da bude javni dug. Zasto?
Na primer, zato sto bi bili daleko jasniji i vidljiviji efekti svih zahteva za promenu penzijskog sistema. Svi zahtevi za povecanjem penzija znacajno povecavaju buduce obaveze drzave prema osiguranicima. Ja mislim da bi bilo dobro tu obavezu eksplicitno navesti i obracunavati (kao neto sadasnju vrednost buducih placanja, koje je moguce proceniti).
Sistem jeste pay as you go, ali je sasvim jasno da postoji obaveza drzave da isplacuje penzije onima koji su uplacivali doprinose.
U tom smislu se penzijsko osiguranje razlikuje od zdravstvenog, kog koga je neko osiguran samo dok placa doprinose. Ako bi se finansiranje zdravstvenog sistema sutra u potpunosti privatizovalo, ne bi bilo nikakvog "duga" drzave prema bivsim osiguranicima. Medjutim, ako bi se privatizovao penzijski sistem, drzava bi morala da nastavi da isplacuje penzije svima koji su do tada uplacivali doprinose.
Nema niceg spornog u ovome, buduci da najveci broj OECD zemalja izvestava o stanju ovog duga, a zovu ga uglavnom "implicitni dug", iako njihovi drzavni penzioni fodnovi i dalje mogu sami sebe da finansiraju.
Ja Marko mislim da vi jako neprecizno pišete, to sam iz našeg jučerašnjeg razgovora shvatila.
Ali zašto, ako ste već u onom stasrom postu rekli da se nova zgrada računa u kapitalni priliv,pa vam ja objasnim da to nije tako, nemate snage da kažete - pogrešio sam, nego ste nanovo u pravu, jer se sa mnogm slažete da to treba da bude izvoz? To nije dobar način diskusije, ali ovo nije moj blog, pa vam opet, drugi put, želim doviđenja.
Pozdrav
Dana
Post a Comment