Devet godina kasnije

Glas: Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 23. marta 1999. godine, pošto su propali pregovori u Rambujeu...

To je tačno koliko je tačno da je Tadić raspisao ove izbore. Dakle samo formalno. Odluku je suštinski doneo Bill Clinton, a složilo se 18 drugih, mahom socijaldemokratskih vlada. Ne sećam se svih, ali premijeri većih zemalja su bili iz levih partija: Bler, Šreder, Prodi, Žospen, Kretien.

I to je po meni jedna od najneopravdanijih vojnih intervencija u američkoj istoriji. Prvo, na Kosovu se nije radilo o genocidu kao što su levo-liberalni intelektualci često hteli da prošvercuju, nego o aparthejdu jednog diktatorskog režima prema Albancima. Toga se treba stideti, ali diskriminacija i aparthejd obično nisu dovoljno opravdanje za rat koji će izazvati nekoliko hiljada žrtava na obe strane. Kao što se iz Miloševićeve optužnice moglo videti, masovna ubistva na Kosovu su počela tek posle 24. marta, i to je bilo nešto što se moglo predvideti i što se, da nije bilo bombardovanja, verovatno ne bi dogodilo.

Drugo, međunarodna zajednica je godinama ignorisala Rugovinu gandijevsku borbu za autonomiju ili nezavisnost. Albanaca se setila tek kada je OVK uzela oružje u ruke i isprovocirala Miloševićeva da odgovori. U međuvremenu su njega zvali "garantom stabilnosti na Balkanu". Kakva je poruka time poslata drugim nezadovoljnim grupama? Ako mirno tražite šta vam pripada niko vas neće primetiti, ali ako počnete da postavljate mine i ubijate policajce, možda se desi da u uglavnom manihejskom pogledu na svet američke diplomatije vi ispadnete dobri momci, u kojem slučaju ćete dobiti oružje, novac, a na kraju možda i vazdušnu podršku.

Treće, sva je prilika da se diplomatijom moglo postići više. Sporazum iz Rambujea je zaista bio farsičan i izledalo je kao da je napravljen sa namerom da ne bude prihvaćen -- posebno bespotreban vojni aneks koji je garantovao nesmetano kretanje NATO trupa na celoj teritoriji Srbije. Takva okupacija Srbije sigurno nije bila u interesu Albanaca, a pitanje je i zašto bi jedan odbrambeni savez kao NATO zahtevao okupaciju i šta bi se time uopšte postiglo. Ni danas ne razumem zašto je to urađeno, tim pre što je prethodno, dok je Holbruk posredovao, bilo pokušaja da se nešto postigne pregovorima. Milošević je od početka dosledno odbijao da pravi ustupke, tako da je možda nekome na kraju prekipelo -- ali to ne bi smelo da bude opravdanje.

Meni sve ovo nijednog trenutka nije pokolebalo veru u zapadnu civilizaciju, kapitalizam i demokratiju kao nekima, ali jeste učvrstilo libertarijanska uverenja. Tada sam se najviše obradovao kad sam video da su se libertarijanski i konzervativni tink-tenkovi kao Cato institut i Heritage fondacija protivili intervenciji. Jednostavno, kada se istim političarima koji ne umeju da organizuju ni gradsku biblioteku kako treba, dozvoli da upravljaju tolikom vojnom silom, ništa drugo se i ne može očekivati.