Nova studija Centra za slobodno tržište. Za sada dostupna na sajtu, čeka se štampano izdanje. Iz zaključka:
Prvi i pojedinačno najveći problem je težnja države i njene birokratije da direktno utiče na pojedine segmente finansijskih tržišta. Snažan uticaj države se vidi kod penzionih fondova, monetarne politike, osiguranja i bankarstva. Recept za smanjenje uloge države su privatizacija, deregulacija i liberalizacija. Država bi trebalo da ukine porez na kapitalnu dobit od štednje i trgovine HoV. Time će se podstaći štednja i ulaganja, a Srbija će biti kompatibilna sa okolnim zemljama.
Drugi veliki problem je zaštita pojedinih interesnih grupa. Ona se vidi kod monopolizacije državne berze i centralnog registra, obaveze trgovanja preko brokera, stvaranja visokih deviznih rezervi. Takođe su moguća uvozna ograničenja u slučaju da uvoz ugrožava neke domaće sektore. Nepotrebna je monopolska zaštita dinara. Jedini način da dinar postane dobra valuta je da se izloži konkurenciji evra i drugih valuta. Naravno, time će se ograničiti diskreciona moć države u monetarnoj politici.
Treći veliki problem je obimna i nepotrebna regulacija. Ona je najčešće u službi kontrole i usmeravanja tokova na finansijskim tržištima od strane države. Putem ove kontrole se određuju dobitnici i gubitnici, umesto da to radi tržište, kao što se omogućava ili onemogućava ulaz u pojedine delatnosti.
12 comments:
Pa, to nije studija, vec omanji tekst.
Ne definise studiju broj stranica vec svrha i metodologija. Bravo FMC
:(
"Pa, to nije studija, vec omanji tekst."
Tuzno je to... :(
...da ima tako negativnih ljudi...
Bas danas pricam direktoru sa kakvim sam negativcem pricao pre neki dan, prosto mi je bilo muka kad sam zavrsio razgovor sa njim, tako me ozracio...
na sta mi direktor kaze: ma pusti ga, nije jedini, koliko ima negativnih ljudi... navicices se... negativni su jer zive u nekom svom skucenom, naopakom svetu ljubomore i zavisti... nije njima lako...
Procitao sam studiju, super je. Mislim da otvara sva bitna pitanja.
Koliko sam cuo, Ministarstvo finansija planira da pokrene izradu Strategije razvoja finansijskog trzista (ili tako nesto). Clanovi radne grupe su sve sami pomocnici ministra finansija, ali pretpostavljam da ce biti otvoreni da cuju i drugacije misljenje. Treba im poslati u svakom slucaju.
Pa nije baš tako kratka studija. Svaka čast, ovaj rad mi se više dopada i od Propuštene prilike.
Meni se čini da naplata poreza na kapitalnu dobit nije problematična samo u manjim opštinama čije poreske uprave nisu vešte pisanju ovih poreskih rešenja već upravo i u najvećim čisto zbog količine poreskih prijava koje bi trebalo da se pišu. Broj transakcija je toliki da poreska uprava na Novom Beogradu u praksi ne može da isprati trgovanje stanovnika svoje opštine. Problem je, koliko mi je poznato, što RUJP i berza nisu povezani, tako da je jedini način da poreski organi izdaju rešenje, sa izuzetkom neke malo verovatne detektivske potrage, da im sami prijavite trgovanje. Ovo je potvrđeno u praksi. Većina mojih poznanika ne plaća porez na kapitalnu dobit već godinama i do sada nisu dobili ni jedno rešenje. Obično kažu, platićemo ako nam stigne rešenje iz poreske uprave, a kako ona uporno odbijaju da stižu ništa ni od poreza. Još jedan argument u korist ukidanja poreza na kapitalnu dobit je i činjenica da osnivanjem preduzeća u inostranstvu ne podležete ovoj obavezi što verovatno koriste svi koji trguju značajnijim sredstvima.
Sviđa mi se i predlog za ne kažnjavanje insajderskog poslovanja. Nikada nisam razmišljao o tome kao obznanjivanju informacija, što i ako zvuči grubo zaista nije netačno. Mislim da u Americi postoji jedno dobro rešenje a to je da su mislim trgovanja najvećih akcionara i mendžmenta javni podaci.
Marko, u ministarstvu finansija ima po neko pametan i kooperativan, al suvise je nesposobnih a uobrazenih.
Lazo, C Registar svakodnevno dostavlja podatke o trgovanju poreskoj upravi, tako da pre ili kasnije bi svi trebalo da plate porez. A to za firme iz inostranstva nisam siguran koliko je tacno, jer banka ne bi trebalo da strancima dozvoli da se pare iznesu/podignu sa racuna ako nema potvrde o placenom porezu.
Vezano za Ministarstvo finansija....
Nekoliko meseci pre nego sto sam otisao iz Vlade smo moj kolega (koji je radio pre toga nekoliko godina u Komisiji za hartije od vrednosti) i ja hteli da se malo ukljucimo u izradu tada novog Zakona o hartijama od vrednosti, pa smo imali sastanak sa ljudima koji su na zakonu radili.
I tada sam shvatio (kao i mnogo puta pre toga i posle toga) da se u daleko najvecem broju slucajeva ne radi o interesu ili necijoj zloj nameri, vec o neznanju, odnosno iskrenoj veri da treba spasti neuki narod od "prevaranata". Tada smo insistirali na omogucavanju prenosa vlasnistva nad akcijama prostim kupoprodajnim ugovorom, kao i na mogucnosti da se omoguci trgovina akcijama na berzi bez prospekta. Moju tvrdnju "pa ako je bez prospekta onda ce imati nizu cenu, bice junk akcija, ali sve jedno treba dozvoliti prodaju onome ko hoce da proda i onemoguciti direktore da blokiraju ceo proces" nije prakticno niko shvatao. Napravio sam i paralelu, u smislu "pa i sada ako neko kupi kucu koja je trosna, drzava se u to ne mesa" oni su klimali glavama ali su rekli da su "akcije ipak drugacije". Kako i zasto drugacije, nisam shvatio.
Koliko sam ja shvatio, niko se nije previse potresao sto bi omogucavanje vanberzanskog prometa ugrozilo berzu i brokere, njih je strah bio da ce tako "radnici prodavati akcije za flasu piva". Sto je mozda i tacno, ali irelevantno za celu pricu.
Sve u svemu, ja sam stekao utisak da problem nije u interesima, vec pre svega u paternalizmu i takvom pogledu na svet.
I ja to mislim o neznanju, postoji gomila slučajeva. Milosavljevićeva pšenica, Dinkićeva zabrana uvoza automobila da bi se "smanjio deficit", itd. Iako postoje i dobitnici od tih stvari, ne verujem da su posebno lobirali.
Ali tu nisu krivi samo sekretari u Ministarstvu, nego i stručna javnost, razni Đuričini koji što privatno što po novinama prodaju to neznanje.
e sad si definitivno uprskao sansu da postanes clan saveza ekonomista...
Marko prilicno se slazem s tobom. Bio sam prisutan diskusiji pred poslednju promenu zakona krajem prosle godine. Drzavni sekretar je imao dobru nameru da promeni sto vise stvari u zakonu, al je zbog konlikta interesnih grupa zakon promenjen samo u nekim stavkama vezanim za IPO. Ako pitas brokere, reci ce da im smetaju banke i obrnuto. Problem trzista je u zacaranom krugu berza-komisija-brokeri-banke. Berza se svojim pravilima ponasa kao regulator vecine brokera, neki brokeri uticu na nju, dok svi zajednicki uticu na komisiju, a banke uglavnom koriste rupe u zakonu i snalaze se u celoj toj prici. A mislim da bi berza htela da bude obavezno listiranje svega - od hleba i vode preko nekretnina i automobila do hartija od vrednosti. Na zalost, ne vidim ko ima interesa da privatizuje berzu...
Post a Comment