Са већином што је рекла г-ђа Поповић се слажем, али мислим да неплаћање косовског дуга неће снизити рејтинг Србије, јер ће управо повериоци подржати пребацивање дуга на Косово.
Ali, zasto bi ijedan poverilac pri zdravoj pameti pristao da se promeni duznik u ovom slucaju? Oni imaju drzavnu garanciju da ce se taj dug namiriti, a u sporazumu o namirenju duga se nigde ne spominje da se dug placa samo za onaj deo Srbije na kojem se naplacuju porezi.
Otvaranje ponovnih pregovora o dugu na koji smo pristali pre samo par godina ce naravno narusiti rejting Srbije. To znaci da ne drzimo svoju rec i da otvaramo pitanja koja su resena.
Na kraju krajeva, svaki poverilac moze da postavi sasvim razumno pitanje: "Sta se to tacno promenilo po pitanju vaseg fiskalnog suvereniteta u odnosu na pre par godina, kada ste pristali na ove uslove?" Nas odgovor mora da bude - "Nista", jer ni kada smo pristali na otplatu duga Srbija nije naplacivala poreze na Kosovu. Na pitanje "Pa zasto onda trazite nove pregovore?" mi nemamo odgovor.
Cela ova prica oko kosovskog duga se pokrenula zato sto postoji saglasnost poverilaca da se taj dug Pristina pocne odplacivati ili da se on Pristini otpise posle prenosa. Pristina sama dug ne moze da placa ali bi ga vrlo rado preuzela da bi time "ojacala svoje atribute drzavnosti". U tom slucaju bi ga ionako finansirali produbljujuci budzetski deficit koji pokriva medjunarodna zajednica ako ga ne bi otpisali. Dalje, ako se ne varam cak i Ahtisarijev plan predvidja da obaveze Kosova koje je Srbija isplatila, postanu obaveze Kosova prema Srbiji.
ima dobrih poenti, ali ima i cudnih stvari. Najpre, "kabinet Vojsialva Kostunice je hapsenjem raznih mafija dokazao da nije korumpiran". Da li?
Pomenuta hapsenja su cesto bila neka vrsta politickog lova na vestice ili privodjenja manje vaznih piona da bi se skrenula paznaj sa sistemske korupcije (setimo se Gorana Kljajevica, brata sudije koji je trebalo da presudi ubicama Zorana Djindjica). Da li je nacin na koji je privatizovan C market, prakticno u Kostunicinom kabinetu dokazao da tu nema korupcije. A ugovor o koncesiji? A Veljini vagoni? A ovo sa Nisom i Gaspromom. Ne mirise li to kad vlada sklopi nepovoljan ugovor da tu ima itekako mesta za razmisljanje o korupciji? Da li je blisko pameti da je neko iz vlasti mozda dobio dosta velike pare da bi pristao na onakvo poklanjanje NIS-a i davanje 51% gasne kompanije ruskoj strani? Dalje, Drakulic nije dobar primer za testiranje korupcije vlasti, jer je on u politickoj nemilosti buduci se posvadjao s Kostunicom. Bolji je primer pomenuti Miskovic i C market. Bilo bi zanimljivije i relevantnije da je gospodja Popovic prokomentarisala recimo tu epizodu.
A ima u intervjuu i potpuno kontradiktornih tvrdjenja. S jedne strane, najbolja stvar u nasoj tranziciji je sto se politicari ne mesaju mnogo, zauzeti svojim partijskim borbama, sto "pobedjuje logika minimalne drzave". A opet na drugoj strani, "dominiraju drzavni sektor i logika socijalizma". Sta od ta dva dominira u Srbiji, "minimalna drzava" ili "drzavni sektor i logika socijalizma"?
Dalje, "nisu problem tajkuni i monopoli, vec stari dirketori i njihovi prijatelji u vlasti". S druge strane, kaze gdja Popovic, "ovo se trziste ocigledno monopolizuje". Pa sad, da li se monopolizuje ili se ne monopolizuje?
Sto se tice duga, koliko shvatam Dinkic nije predlozio ono sto mu gdja Popovi pripisuje, da se unilateralno ne vrati "jedna rata" ili potpuno prekine sa vracanjem, vec da se u pregovorima dodje do sporazuma o prekidu vracanja duga. To predlaze i ovaj vodja misije EU Fejt, a blisko je pameti da podrzava Zapad u celini i da bi kreditori na to pristali, tako da nema mesta onom strahu od rasta kamatnih stopa i padu kreditnog rejtinga Srbije. Meni se cini da je to los ekonomski argument, koji samo pokriva politicke stavove Kostunice i Tadica.
Na kraju, o "katasstroficarima". Ako premijer Vlade otvoreno deset puta kaze da Srbija nece ici u EU ako se EU ne pokaje i ne ponisti svoju odluku o priznanju Kosova, onda je to dosta jasan signal da zemlja klizi ka izolaciji. Verujem da gospodja Popovic ne misli da to moze imati korisne ekonomske posledice po Srbiju. Ako premijer cak predlozi da se najure strani ambasadori, onda je to jos jedan signal u kom pravcu njegova politika ide. Ako se to ostvari ( a ne vidim ko zeli ili moze da to spreci), onda zaista strane investicije nece doci ni blizu u onom obimu u kome su do sada dolazile, da ne govorimo o njihovom neophodnom povecanju. Ako dodamo paljevine, pozive na ekonomski patriotizam, bojkot stranaca i slicno, ne vidim da ce to ohrabirti strane investitore da dodju. Naprotiv. I to je cist realizam, a ne kastrofizam.
7 comments:
Nisam baš siguran da nisu bitni.
Glavni problem je što pojedini domaći tajkuni imaju preveliki uticaj na Vladu i institucije oko nje.
Са већином што је рекла г-ђа Поповић се слажем, али мислим да неплаћање косовског дуга неће снизити рејтинг Србије, јер ће управо повериоци подржати пребацивање дуга на Косово.
Ali, zasto bi ijedan poverilac pri zdravoj pameti pristao da se promeni duznik u ovom slucaju? Oni imaju drzavnu garanciju da ce se taj dug namiriti, a u sporazumu o namirenju duga se nigde ne spominje da se dug placa samo za onaj deo Srbije na kojem se naplacuju porezi.
Otvaranje ponovnih pregovora o dugu na koji smo pristali pre samo par godina ce naravno narusiti rejting Srbije. To znaci da ne drzimo svoju rec i da otvaramo pitanja koja su resena.
Na kraju krajeva, svaki poverilac moze da postavi sasvim razumno pitanje: "Sta se to tacno promenilo po pitanju vaseg fiskalnog suvereniteta u odnosu na pre par godina, kada ste pristali na ove uslove?" Nas odgovor mora da bude - "Nista", jer ni kada smo pristali na otplatu duga Srbija nije naplacivala poreze na Kosovu. Na pitanje "Pa zasto onda trazite nove pregovore?" mi nemamo odgovor.
Da, Dana Popovic je sjajna kao i uvek. Nisam joj dzabe dao dva glasa na izborima :)
Cela ova prica oko kosovskog duga se pokrenula zato sto postoji saglasnost poverilaca da se taj dug Pristina pocne odplacivati ili da se on Pristini otpise posle prenosa.
Pristina sama dug ne moze da placa ali bi ga vrlo rado preuzela da bi time "ojacala svoje atribute drzavnosti". U tom slucaju bi ga ionako finansirali produbljujuci budzetski deficit koji pokriva medjunarodna zajednica ako ga ne bi otpisali.
Dalje, ako se ne varam cak i Ahtisarijev plan predvidja da obaveze Kosova koje je Srbija isplatila, postanu obaveze Kosova prema Srbiji.
I ono sto je rekla za katastroficare, skroz je u pravu.
hmmmm...
ima dobrih poenti, ali ima i cudnih stvari. Najpre, "kabinet Vojsialva Kostunice je hapsenjem raznih mafija dokazao da nije korumpiran". Da li?
Pomenuta hapsenja su cesto bila neka vrsta politickog lova na vestice ili privodjenja manje vaznih piona da bi se skrenula paznaj sa sistemske korupcije (setimo se Gorana Kljajevica, brata sudije koji je trebalo da presudi ubicama Zorana Djindjica). Da li je nacin na koji je privatizovan C market, prakticno u Kostunicinom kabinetu dokazao da tu nema korupcije. A ugovor o koncesiji? A Veljini vagoni? A ovo sa Nisom i Gaspromom. Ne mirise li to kad vlada sklopi nepovoljan ugovor da tu ima itekako mesta za razmisljanje o korupciji? Da li je blisko pameti da je neko iz vlasti mozda dobio dosta velike pare da bi pristao na onakvo poklanjanje NIS-a i davanje 51% gasne kompanije ruskoj strani? Dalje, Drakulic nije dobar primer za testiranje korupcije vlasti, jer je on u politickoj nemilosti buduci se posvadjao s Kostunicom. Bolji je primer pomenuti Miskovic i C market. Bilo bi zanimljivije i relevantnije da je gospodja Popovic prokomentarisala recimo tu epizodu.
A ima u intervjuu i potpuno kontradiktornih tvrdjenja. S jedne strane, najbolja stvar u nasoj tranziciji je sto se politicari ne mesaju mnogo, zauzeti svojim partijskim borbama, sto "pobedjuje logika minimalne drzave". A opet na drugoj strani, "dominiraju drzavni sektor i logika socijalizma". Sta od ta dva dominira u Srbiji, "minimalna drzava" ili "drzavni sektor i logika socijalizma"?
Dalje, "nisu problem tajkuni i monopoli, vec stari dirketori i njihovi prijatelji u vlasti". S druge strane, kaze gdja Popovic, "ovo se trziste ocigledno monopolizuje". Pa sad, da li se monopolizuje ili se ne monopolizuje?
Sto se tice duga, koliko shvatam Dinkic nije predlozio ono sto mu gdja Popovi pripisuje, da se unilateralno ne vrati "jedna rata" ili potpuno prekine sa vracanjem, vec da se u pregovorima dodje do sporazuma o prekidu vracanja duga. To predlaze i ovaj vodja misije EU Fejt, a blisko je pameti da podrzava Zapad u celini i da bi kreditori na to pristali, tako da nema mesta onom strahu od rasta kamatnih stopa i padu kreditnog rejtinga Srbije. Meni se cini da je to los ekonomski argument, koji samo pokriva politicke stavove Kostunice i Tadica.
Na kraju, o "katasstroficarima". Ako premijer Vlade otvoreno deset puta kaze da Srbija nece ici u EU ako se EU ne pokaje i ne ponisti svoju odluku o priznanju Kosova, onda je to dosta jasan signal da zemlja klizi ka izolaciji. Verujem da gospodja Popovic ne misli da to moze imati korisne ekonomske posledice po Srbiju. Ako premijer cak predlozi da se najure strani ambasadori, onda je to jos jedan signal u kom pravcu njegova politika ide. Ako se to ostvari ( a ne vidim ko zeli ili moze da to spreci), onda zaista strane investicije nece doci ni blizu u onom obimu u kome su do sada dolazile, da ne govorimo o njihovom neophodnom povecanju. Ako dodamo paljevine, pozive na ekonomski patriotizam, bojkot stranaca i slicno, ne vidim da ce to ohrabirti strane investitore da dodju. Naprotiv. I to je cist realizam, a ne kastrofizam.
Post a Comment