New York Times piše da slučaj protiv Milorada Blagojevića nije tako jak kao što se u prvom trenutku učinilo. Naime, izgleda da nema ničeg nezakonitog u tome da čovek priča sa svojim saradnicima o tome kako će skupo prodati svoju odluku o budućem senatoru iz Illinoisa. Ja sam, kada je ta "afera" pokrenuta, mislio da su oni njega snimili kako direktno od nekoga traži pare. Međutim, izgleda da je on o traženju para samo razgovarao sa svojim saradnicima.
U svakom slučaju, legalno ili ne, njegova politička karijera je verovatno završena.
Ovaj tekst me je podsetio na post Davida Hendersona na Econlogu od pre neki dan, u kojem kaže da je ljudima u celoj priči zasmetao Blagojevićev rečnik, a ne suština priče. Slične stvari (ja tebi - ti meni) se u politici rade svakodnevno, pa se ipak ljudi retko skandalizuju. Kao primer, Henderson navodi Obamu.
Navodno, neposredno pošto je Obama postao senator 2005. godine, njegova supruga Michelle je unapređena u potpredsednika bolnice pri Čikaškom univerzitetu, nakon čega joj je plata porasla sa oko 120, na oko 315 hiljada dolara godišnje. Tri godine kasnije, Obama je, kao predsednički kandidat, tražio da se iz saveznog budžeta isplati milion dolara istoj toj bolnici.
Koja je tačno razlika između "zaposli mi ženu, pa ću da te imenujem za senatora" i "unapredi mi ženu, pa ću da ti dam pare"? Izgleda da se svodi na to što je Blagojević bio eksplicitniji, a i mnogo je psovao.
No comments:
Post a Comment