Pages

16 December 2008

Napredak u Iraku

Na primeru gađanja Buša cipelom vidi se da je Irak po nekim pitanjima napredovao. Zamislite da je isti novinar umesto Buša gađao Sadama. Da li bi i onda televizijske stanice danima zahtevale njegovo puštanje, ljudi protestvovali i svi ispitanici na ulici slobodno davali svoje mišljenje o temi za televizijske kamere. Da li bi i onda iračka vlada razmišljala samo o mogućnosti da pokrene krivični postupak protiv izgrednika?

24 comments:

Lighthouse said...

Ne samo to, nego je i samo gadjanje cipelom umesto do sada češćeg gađanja omrznutih bombama napredak. Plus, napredak je i to što je Bušova poseta bila mnogo manje tajna nego njegove ranije posete Iraku. Koliko je taj napredak (pre)skupo plaćen drugo je pitanje.

Ivan Jankovic said...

To je pitanje za americkog poreskog obveznika. Za nas posmatrace iz Srbije napredak svakako nije skupo placen.

Goran said...

Ako nas ne doticu ljudska patnja i smrt, onda svakako da nije.

Marko Paunović said...

Ljudi su patili i umirali u Iraku i pre dolaska Amerikanaca.

tiki said...

za vreme Sadama nisu ni imali cipala za bacanje.

Lighthouse said...

Ivane,
Nisam mislio samo na finansijske troskove rata, nego i na u medjuvremenu zapusten Avganistan, upusten Iran, a u ruke svim mrziteljima Amerike urucen truli paradajz (i cipele). Je li taj rat bio prioritet, zašto korupcija u samom vrhu (Čejni), kome je trebao Abu Graib, zašto nije otkriveno/rečeno gde su WMD, zašto tolike taktičke greške u vođenju rata, napokon, da li se moglo još ponešto učiniti da Koalicija bude šira a municija za Majkla Mura oskudnija?

Ivan Jankovic said...

Gorane, vase slepilo za ljudsku patnju koja se ne moze pripisati Amerikancima je fascinirajuce. Recimo za masovne grobnice u Sadamovom Iraku. Hocete da kazete da sadaswnej iracke valsti vrse gori teror od Sadama? Takodje, koliko sam u toku, zrtve i ljudske patnje posle Sadama nisu proizvod americkih akcija nego Al Kaide i drugih ekstremista koji su protiv Amerike i protiv sadasnje iracke vlade.

Lighthouse,
vi ste izlistali sve sto se, sa razlicitih pozicija, moze prigovoriti ratu u Iraku, a mnogo od stvari koje ste naveli su medjusobno iskljucive ili barem logicki nezavisne. Mislim da gresite ako verujete da danas Avganistan ne bi igrao ulogu Iraka da nije bilo Iraka, jer u tom smislu mrzitelji Amerike uvek imaju neki "truli paradjz". Danas su, ako ste primetili, ti mrzitelji potpuno zacutali o Iraku jer izgleda da su tamo stvari mnogo bolje nego sto su se oni nadali. Danas im je glavna nada finansijska kriza.

No, moja poenta je bila da mi kao gradjani Srbije mozemo samo da aplaudiramo tome sto su Iracani danas slobodni i mogu da gadjaju americkog predsednika cipelom, i civilno drustvo da zahteva od vlade da tog coveka pusti. Osim ako ne zelimo da budemo licemeri pa da slobodu Iracana smatramo manje vaznom od naseg trenutnog (dis)komfora sto moramo da priznamo da je inace losi i kompromitovani predsednik Amerike uradio jednu dobru stvar - oslobodio Irak, i sada se polako povlaci odatle, ostavljajuci njihovoj demokratskoj vladi da upravlja zemljom. Americki gradjani mogu da se pitaju da li je to vredelo poreskih para, a mi jedino mozemo da aplaudiramo jer nas to nije nista kostalo. Jedino cemu mozemo da prigovorimo je to sto nije uradjeno vise na izgradnji vladavine prava i trzisne privrede, recimo pokrenuta privatizacija naftne industrije.

Lighthouse said...

Ivane,

Ne bi baš sve bilo, niti je isto u slučaju Iraka i Avganistana. Ipak ni najzagriženiji evropski amerikanofobi ne smeju da zucnu protiv anti-talibanskog rata, jer ipak je veza sa 9/11 očigledna. Niti bi npr. Majkl Fut mogao, sve nonšalantno prevrćući lulu u zubima, da ćaska s mulama u Teheranu, niti s Bin Ladenom u njegovoj pećini, kao što je radio sa Sadamom u Bagdadu par dana pre rata. Pristalica appeasementa se, naravno, uvek nađe dovoljno, ali im se u slučaju Iraka Buš baš namestio.

Slažem se s vama u potpunosti da je, pre svega američkim i britanskim angažovanjem, a onda i drugih zemalja poput Poljske, Južne Koreje, Italije, Ukrajine, Rumunije, Makedonije itd, sloboda u Iraku na znatno višoj grani nego do pre pet godina, i da tome možemo samo da se radujemo. Dodao bih, građani i vlade pomenutih zemalja mogu time da se ponose. Najmanje se brinem oko finansija (niti su to velike pare u poređenju s raznim bailoutima, niti su iz budžeta Srbije), nego me brine što je cena bila de facto slabljenje Amerike, a to u svetskim razmerama znači i slobode. Ko zna bi li ovoliki rizici, koje nosi predstojeća promena na vrhu u Vašingtonu, uopšte iskrsli da nije bilo rata u Iraku?

Andrej Đivuljskij said...

Jedini razlog zbog kojeg Buša možete gađati cipelom a Sadama ne biste mogli, je taj što je Sadam bio gazda, a Buš to nije; on je islužena, poluretardirana marioneta koja nije sposobna da okrene slikovnicu na pravu stranu već je čita naopačke i tvrdi da "većinu uvoza njegove zemlje čine inostrani proizvodi" (a šta je sa ostalim?), tako da ga slobodno možete upucati na licu mesta, a ne gađati cipelom. Nažalost onih koje zastupate sa svojom ideologijom, vekovna tortura nad ljudima je doprinela da se ljudi malo počnu boriti za sebe, tako da se ne može upucati čovek danas tek tako, pa ćete morati okriviti nekog Li Osvalda (pun svet paranoičara protiv kojih se treba boriti, zbog "stvari slobode", zar ne?)
Dakle, nisam siguran da tu ima "demokratije" ili "napretka".
Što se "stvari slobode" tiče, koje je pun u ustima gospodin Lighthouse, za početak bi se napredak mogao desiti time što zemlja neće biti okupirana ni Sadamovim ni američkim vojnicima. No, kako to da uđe u glavu ljudima koji slobodu mere u dolarima?

Marko Paunović je rekao...
"Ljudi su patili i umirali u Iraku i pre dolaska Amerikanaca."
Sad bismo valjda trebali da osetimo olakšanje? :)

Sumrak... neko je rekao da je bolje da pričate samo o ekonomiji, i ja se slažem. Tu vas ionako malo ko razume...

Lighthouse said...

"... za početak bi se napredak mogao desiti time što zemlja neće biti okupirana ni Sadamovim ni američkim vojnicima ..." /Andrej Đ/

Taj napredak se već desio, u trenutku kada su u Iraku održani prvi slobodni izbori. Posle toga o okupaciji više ne može biti govora. Da je iračka vlada htela, uvek je mogla otkazati gostoprimstvo Amerikancima, a ona se više otimala da ostanu od njih samih. Sad kad je raspored povlačenja (zajednički) utanačen, tek je besmisleno pričati o "okupaciji".

Ne merim ja slobodu dolarima, jer bi onda Rod Blagojević bio slobodar, a i kongresmeni što spašavaju propale firme u zamenu za masne priloge u partijski i lični džep. Ali, kad smo kod dolara, Amerika je povrh svega još i iz svog budžeta platila taj rat, kojim je drugima donela slobodu. Koji bi "okupator" to radio, u naftom tako bogatoj zemlji kao što je Irak. Sadam, kad je "oslobađao" Kuvajt, napravio je pljačku i štetu da se okreneš.

Andrej Đivuljskij said...

hah! "otkazali bi im gostoprimstvo"? isto onako kao ih je, recimo, južno vijetnamska vlada "pozvala", jel da? pošto su ih oni prethodno postavili.
Zapravo, Amerika je iz džepa građana platila rat koji je doneo nekom korist (naftu, pare, moć, geostrateški položaj,... šta god). Hej, ljudi moji, možete me zvati klincem, slobodno, al nisam srednjoškolac. A u ovom svetu gde uskoro ni deca ni mladi neće imati snove i ideale, više nikog nećete moći ubediti da neko bilo šta radi zbog ideala, a ne interesa.

Ovo je stvarno bilo pacerski. Ovako mora da izgleda spika na nekom susretu omladine LDPa. "Slobodne izbore" da ni ne pominjem. Čini mi se da ste okačili nešto od Eme Goldman tamo gore, što niste ono njeno: "Da izbori nešto menjaju, rešavaju, odavno bi ih ukinuli"...?

Slaviša Tasić said...

Andrej Đ, možeš imati svoje mišljenje, ali ne možeš imati svoje činjenice.

Na primer, šta znači "slobodne izbore da ne pominjem"? Gde si čuo da izbori u Iraku nisu slobodni?

Slobodni su da slobodniji ne mogu biti. Pogledaj izveštaje (antibušovskih) međunarodnih organizacija, Freedom House, OEBS, pa i novinske članke iz vremena izbora, i videćeš.

Lighthouse said...

"Amerika je iz džepa građana platila rat koji je doneo nekom korist (naftu, pare, moć, geostrateški položaj,... šta god)" /Andrej Đ/.

Nije taj rat nikom u Americi ništa doneo od svega što nabrajate. Iako je taj rat, po kom god kriterijumu gledamo, dobijen. Ali zato, protivljenje ratu je nekim drugima, nije lepo da ih ovde prozivam, donelo naftu, nekima gas, nekima pare, nekima vlast, a nekima i geostrateški položaj.

Uzgred, Amerika je velika i zato što priznaje i ispravlja svoje greške. Primer: Abu Graib, i suđenja sopstvenim ratnim zločincima, koji bi se, da im je američkih mogućnosti a srpske plemenske solidarnosti, slatko krili doveka po raznim daščargradima ili alternativnim ordinacijama. Stariji primeri: ropstvo i segregacija, za koje se danas na svakom koraku u Americi trude, što ovako što onako, što pametnim što glupim potezima, ali se trude, da do poslednjeg ostatka ode u prostor bivšeg a više nikad mogućeg. Još jedan primer: za razliku od evropskih muzeja holokausta, u vašingtonskom nisu propustili samokritiku, pa i najmanji propusti 1930-tih da se zaštite Jevreji iz Nemačke, pa i najmanji antisemitizam u samoj Americi, zabeleženi su, a ne kao bilo gde u Evropi, da izgleda kao da su nacisti sami slali ljude u logore, bez ikakvog učešća bilo koga domaćeg. Itd.

blue swan said...

Све се враћа.
Пре десетак година снимљен је филм у коме главне улоге играју Дастин Хофман и Роберт де Ниро.Филм се бави темом како да председник победи на изборима и збох тог разлога измишља се рат у Албанији.
Главна музичка тема у филму је песма, наравно измишљена " Стара ципела" а ципеле се вешају по гранама и оградама америчких домова.Ципела постаје симбол америчког просперитета, чак се, ако ме сећање не вара,додељује и некаква награда или орден, која у свом називу има име ципела.
Е,сад се то вратило - по правилу космичке правде, за атеисте или по Божијој вољи, за верујуће - онима који су то и заслужили.
Зато водите рачуна шта чините, јер ће вам се то увек вратити.

Ivan Jankovic said...

Uvek je zanimljivo gledati nesnalazenje s cinjenicama ljudi koji su svoju "mudrost" o Americi naucili u markistickim bukvarima. Lepo su ih naucili da Amerikanci idu u ratove samo zbog nafte, a ovi se sad povlace i cak nisu ni privatizovali iracke naftne kompanije, niti izvukli neku posebnu korist zbog te nafte (osim sto je ona sada na svetskom trzistu, ali je dostpna svima, ne samo Amerikancima). Opet, da je nafta bila u pitanju, nisu morali da ruse Sadama, zar ne, lakse bi bilo da se dogovore sa njim nego da vode tako skup rat?

Ovi nasi odjeci Comskog i Majkl Mura (a mozda i vise Kurira, Pressa i (K)Nina, ili moda Pescanika?) su zapravo najtuzniji sirocici Hladnog rata...

Andrej Đivuljskij said...

Slaviša Tasić reče...
Na primer, šta znači "slobodne izbore da ne pominjem"? Gde si čuo da izbori u Iraku nisu slobodni?
a gde sam rekao da izbori u Iraku nisu slobodni (u tom vašem pojmu "slobode" izbora)? u savremenoj "demokratiji" se prevara ne dešava na tom prvom stepeniku (kao u otvoreno totalitarnim sistemima), već nekoliko stepenika dublje: "izabrani voljom naroda" nisu izabrani od strane tog istog naroda, nego se stavljaju pred njih; isti ti "izabrani" mnogo više odgovaraju novcu koji je uložen u njih nego onima koji su ih izabrali; da "izabrani" imaju frazu "ispunjavanje volje naroda" samo ispisanu na papirima sa kojih čitaju pred kamerama na predizbornim programima; i tako dalje i tako dalje, dok negde dublje (o tome se ne razglaba po novinama) ne skontaš da se u tim "širokim mogućnostima izbora, velikom paletom političkih profila" zapravo vrtiš oko jednog te istog načina života koji ti svi oni nude (šljakaj, jedi, spavaj, konzumiraj, gledaj medije i glasaj), i jedine mogućnosti da obezbediš materijalnu egzistenciju, tj. da prodaješ svoj rad, tj. osam do dvanaest sati svog života, pet ili šest dana nedeljno, oko 40,50,60 godina; osim ako ti tata nije Rokfeler ili Mišković. Gotovo je, već si socijalno i ekonomski ucenjen, osuđen si na kapitalizam, ostaje ti samo da čitaš "Katalaksiju" ili "Tržišno rešenje" i trudiš se da te nekoliko štrebera i birokrata jedne ideologije ubede da se zapravo radi o Stvarima Slobode. Što pevaše oni iz benda "Devo": freedom of choice is what you got, freedom for choice is what you want.
To sam hteo reći tim podsmevanjem "slobodnim izborima", izvinjavam se što sam zaplivao u neke druge vode. A i kad se vratim u ove obične, svakodnevne vode, setim se da se i u "kolevci savremene demokratije", voljenom nam USA, dešavaju stvari kao što su skandali u vezi izborne krađe (ponovno biranje Buša mlađeg)... tako da ono, mogu samo da se dosećam šta se može dešavati po iracima, srbijama, vijetnamima i ostalim komšijskim zemljama. :)

Lighthouse reče...
"Nije taj rat nikom u Americi ništa doneo od svega što nabrajate."
Pa dobro, nikome u USA ništa taj rat nije doneo, ni naftašima, ni predsednicima, generalima, ni bankarima, ni trgovcima oružjem, nikakvim krupnim ajkulama, znači Vi ostajete pri starom mišljenju da se to sve zbiva zbog Stvari Slobode, i ja vam tu ništa ne mogu. Ja rekoh svoje, Vi vaše, a da ponavljam neću, jer će to postati ubeđivanje (što svakako ne želim).
Meni je samo vrlo interesantno da ljudi koji sve živo redukuju na korist, interes i biznis, do te mere da misle da sportisti i umetnici vrede samo ako prave pare, i da je u redu držati mekdonalds preko puta osnovne škole (jer i deca moraju imati slobodu izbora, nema veze što nemaju najjasnije pojma još uvek ni šta im odgovara, ni šta se dešava oko njih i u tim pljeskavicama i sl), dakle, ceo život ste redukovali na jebeni biznis, interes i korist, sve ljude (pa i sebe, sigurno) redukujete na neki model "homo oeconomicus"a, a onda ste u stanju da pričate kako Amerikanci "oslobađaju" Irak i ostale zemlje iz želje da svi imaju demokratiju, slobodu, bezbednost, ljudska prava, napredak, itd, a ne vidite u tome goli interes i goli biznis. Tj verovatno ne želite da vidite, no dobro.

zatim, dalje:
"Uzgred, Amerika je velika i zato što priznaje i ispravlja svoje greške."
Apsolutno nije nikakav problem bacati bombe i uništavati, a istovremeno i plaćati raznorazne "nevladine organizacije", fondove za "ljudska prava", one koji će se "brinuti" za sećanje nad žrtvama, i tako dalje.
Što se tiče ispravljanja grešaka, nije mi poznato da su vratili iz mrtvih ikoga od onih mnogih koji su postradali u raznoraznim intervencijama po vijetnamima, panamama, iracima, avganistanima, srbijama i ostalim vukojebinama koje su uništavali od Drugog svetskog rata na ovamo, a kojih je bilo oko pedeset, sve u svemu.
I hajde što su to uradili, nego što će i nastaviti to da rade i dalje. Evo, Barak Obmana nešto ne priča lepo o Pakistanu... očito je da se "change" sprema samo u geografskoj lokaciji mete, i to je sve.

Ivan Janković reče...
"osim sto je ona sada na svetskom trzistu, ali je dostpna svima, ne samo Amerikancima" (nafta)
U bre, vidi ti šta mi promače. Ta nafta je onda dostupna i meni? :)
Orao beli, sreću deli.

"Opet, da je nafta bila u pitanju, nisu morali da ruse Sadama, zar ne, lakse bi bilo da se dogovore sa njim nego da vode tako skup rat?"
Pa, još od pre su bili u nekom dilu sa Sadamom, tako da je očito da se zbog nečega nisu mogli dalje dogovarati. Čak je i Sadam bio dobar neko vreme, kao i naš Slobodan (sve što se sećam sa televizije iz detinjstva su Branko kockica, špica dnevnika i fraze kao što su "teritorijalni integritet i suverenitet" i ono čuveno "faktor mira i stabilnosti na Balkanu").

To su neke zajebancije koje mene previše ne zanimaju. Ja sam napomenuo više faktora (koji se ne isključuju međusobno) i zbog kojih se može voditi "humanitarni" rat u nekoj vukojebini zbog nepostojećeg hemijskog oružja, masovnih ubistava (dok prekoputa američki saveznici Turci trebe Kurde ko blesavi), diktatora (dok postavljaš Pinočea). Nafta ne mora biti nikakav razlog, a šta je posredi, time neka se bavi gospodin Noam Čomski, on obožava da kopa poput pacova po tuđem đubretu (ne kažem da to nije korisno, naprotiv), no mene zanima samo suština. A ona, bojim se, nije altruizam, "demokratija" niti "stvar slobode".

A što se tiče Vaših tvrdnji kako se niko iz Amerike nije obogatio naftom, bio bih spreman da u to poverujem kad to ne biste rekli Vi. Vama prosto ne treba verovati ni kad Vas neko pita kakvo je vreme dok zajedno stojite na ulici. Razlog tome je taj što ste Vi jedan običan kvazi ekonomista i nadri vremenski prognozer, a to niste zato što ste završili neki sasvim deseti fakultet i slično, već zato što se time bavite ne da bi otkrili istinu i činjenice, nego da biste dokazivali neke aksiome čije ste seme, nekog kišovitog i tmurnog dana, nekim nesrećnim slučajem, posadili sebi u glavu. Zato se bavite vremenskom prognozom i meteorologijom, da biste opravdavali vaš aksiom o "slobodnom tržištu" i "ekonomskom prosperitetu" koja je ozbiljno zaglibila kad se ispostavilo da uništava sve čega se dotakne, pa i ljude i živi svet oko nas. Ne zato što vas zanima klima. E, zato vam ne treba verovati ništa, zato je nemoguće raspravljati se sa vama, zato ne možete često ni sa svojim istomišljenicima da se složite, jer se Vi ne bavite saznavanjem, nego dokazivanjem nekih nemogućnosti u vašoj glavi koje su izmišljene iz niskih pobuda (kao što je "slobodno tržište"), bavite se izračunavanjem kvadrature kruga.

Toliko od mene za ovaj put.
Srdačan pozdrav.

marko said...

Ivan Jankovic: "Uvek je zanimljivo gledati nesnalazenje s cinjenicama ljudi koji su svoju "mudrost" o Americi naucili u markistickim bukvarima."

Jankovicu, izvini na pitanju ali odakle pa stize tvoja "mudrost" o Americi? Iz Fox News bukvara? Niti zivis u Americi, niti si iz nje rodom a pitanje je da li si je ikad i posetio.

Menage said...

Nakon dugog niza godina tokom kojih je ogroman broj gradjana Iraka izgubio zivote, pretrpeo teske povrede prosao kroz brutalno mucenje, etnicko ciscenje ili tesku traumu zbog teske sudbine rodbine i bliskih, napredak situacije u ovoj zemlji se moze izmeriti sa ne samo jednom vec cak dve bacene cipele.

Tesko mi je da nakon svega sto smo videli i culi o patnjama civila u ovoj zemlji slavim cudo demokratije zobg kog je napadac na gostujuceg sefa drzave prosao samo sa par slomljenih rebara.

Ivan Jankovic said...

U napadu na americkog predsednika cipelom, njegovoj portparolki je lakse povredjeno oko, tako da postoji krivicno delo. Nadam se da s tacke gledista Bush-hatera, i pripadnici americke amdinistracije, ko god je predvodio, imaju ista gradjanska prava kao i teroristi u Gvantanamu.

Sto se mene tice, a verujem da bi svaki "humanista" morao da deli to misljenje, oruzje za masovno unistenje je unutrasnje americko pitanje. Njihov poreski obveznik moze da pita i pita - s kojim razlozima ste vi nase vojnike izlozili pogibiji i teroristickim napadima, a nase obveznike enormnim troskovima kad je jasno da tog oruzja nema i da Sadam nije predstavljao bezbednosnu pretnju po SAD. Ali, zasto bismo mi ovde bili obavezni da sledimo partijsku liniju americke Demokratske partije i da nam to bude vaznije od cinjenice oslobodjenja, sa ma kojim razlozima? Zar je moguce da nam mrznja prema Bushu toliko popije mozak da ne vidimo elementarnu stvar - Irak je slobodan danas i americka vojska ce otici za godinu ili dve najdalje. Upravo najdosledniji levicari - pobornici ljudskih prava, poput Kristofera Hitchensa, su od pocetka podrzavali intervenciju u Iraku - bitno je oslobodjenje jednog potlacenog naroda, a ne kampanjske talking points Demokratske stranke, ili legitimne americke unutrasnje debate. U kojoj to politickoj filozofiji je sloboda 70 ili koliko miliona ljudi od diktature i terora jednog ludaka, manje vazna od povoda kojima je to oslobodjenje napravljeno. To samo pokazuje koliko su levicarski duzebriznici i mrzitelji Busha zapravo "humanisti" - njima je draze da "nize rase" (recimo Iracani) koje, kao sto znamo i nisu za slobodu i demokratiju, nastave da pate, nego da njihove antiamericke fantazije budu okrnjene (priznanjem da je Amerika oslobodila jednu zemlju, i to ne zbog nafte).

Jedini ozbiljan argument protiv rata u Iraku za bilo koga van Amerike jeste da ratovi uvek omogucavaju jacanje drzavne moci i suzavanje gradjasnkih i ekonomskih sloboda (a procesi unutar Amerike uticu na svet). I taj argument svakako do izvesne mere vazi za rat u Iraku, ali to je domen nas "trzisnih fundamentalista", te ga ne mogu koristiti oni koji i inace nemaju nista protiv jacanja drzavne moci i koji nas ovde smatraju trzisnim fanaticima i fundamentalistima.

blue swan said...

Господине Јанковићу,
Можда је питање ненађеног ирачког оружја за масовно уништавање унутрашња ствар Америке и проблем америчких пореских обвезника, али бомбе су падале по Ирачанима,ракете уништавале ирачке зграде,тенкови газили ирачке војнике и цивиле.Е,то већ није унутрашње питање већ је то злочин,због кога ће се америчким ратним злочинцима врло брзо судити и то пред међународним судом.

Ivan Jankovic said...

dragi blue swan,

da li vi to zastupate tezu da je prosecnom Iracaninu bilo bolje da je ostao Sadam? Jel to taj rasizam?

U americkom napadu na Irak je poginuo minimalan broj kako civila tako i vojnika, neuporedivo najmanji u istoriji ratova tih razmera. Klanica je nastupila kada su teroristi Al Kaide iz Sirije i Irana usli u Irak da bi se borili protiv Amerike, i u tom ratu kasapili prevashodno iracke civile. Vi ste nesto pomesali - kad su americki i zapadni mediji razapinjali na krst Busha zbog zrtava civila u Iraku nisu mislili na ubijanja od strane americke vojske nego Al Kaide ili iranskih proksija.

Dakle, ako zalite za irackim civilima - adresa za zalbu je organizacija Al Kaida, Muktada Al Sadr i slicni, a od prestonica mozda Teheran i Damask. Svakako ne Vasington.

A vase nade da ce se "americkim zlocincima" brzo suditi pred medjunarodnim sudovima vec spadaju u rubriku sarma.

blue swan said...

Поштвани ф.Јанковићу,
1. Претпостављам да сте били у Ираку кад тако самоуверено износите податке ко је кога убијао?
2.Тврдњом да је у овом рату док су га водили Ирачани и Американци погинуло најмање војника и цивила у историји ви сте се приближили немогућем - апсолутном незналаштву!
Погледајте бројеве - објављиване у медијама - убијених,рањених,избеглих,несталих и уопредите са оним што сте сами написали.
3. Те Ал Каиде - ако уопште постоји - није било у Ираку пре злочиначког америчког напада.
4. Колико је људи убијено током опсаде опсаде Фалуџе.Такво злочиначко масакрирање људи који су од оружја имали само дуге цеви и то из тенкова и ракетних лансера - 36 сати неперекидног убијања - уз употребу авијације није до тада употребљено у рату.Злочин над злочинима.
5.Будите сигурни г. Јанковићу да као што дан смењује ноћ и обрнуто,тако ће се и америчким убицама судити. И то по правилу командне одговорности.

Gavrilo said...

Тржиштарци - изгледа да се КГБ ОЗБИЉНО заинтересовао за вас!! Не знам дал вам је то комплимент или не, ал ја бих вас ипак упозорио - толика привлачност вашег блога за ОТВОРЕНИ комунизам - то не може на добро изаћи! Чувајте се!

Dejan said...

"Sadam Husein je bio gazda", pise Andrej Dj. - ja ne znam da li sam nesto nebuloznije skoro procitao. Sto neko rece, da je njega neko gadjao cipelama, istom bi bili na zivo odseceni testisi, isprzeni na tiganju pred njim, i potom bi bio nahranjen istim. Tako to rade "gazde". :puke: