Pages

28 December 2008

Lažni Marks

Lažni Marksov citat koji je kružio internetom je dospeo i do Politike, najuglednijih domaćih novina, toliko uglednih da država mora da ima vlasništvo u njima. Boško Jakšić počinje ovim navodno proročkim Marksovim rečima iz Kapitala (i onda jednako kompetentno priča o neminovnosti socijalizma):

Vlasnici kapitala i biznisa će kod radnika podsticati i stimulisati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuće i tehnologiju, obavezujući ih pri tom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrživosti. I na kraju ti neplaćeni dugovi će izazvati bankrot banaka koje će morati da budu nacionalizovane, pa će država onda krenuti putem koji vodi u komunizam.
(Karl Marks, "Kapital")

Ko je čitao Kapital ne može da pojmi ni jednu od ovih fraza -- niti da vlasnici kapitala mogu da stimulišu radnike da kupuju skupu robu, jer je u Marksovom modelu nadnica uvek na nivou preživljavanja tako da nema ni govora u skupoj robi; niti se banke u Marksovoj vizijii nacionalizuju "zbog bankrotstva" nego naprotiv, zbog uspeha; niti do komunizma vodi država, jer je nju Marks video kao projekat kapitalista, nego proleterijat; niti Marks u Kapitalu uopšte govori kako se politički dolazi do komunizma, to je ostavljeno za Manifest i druge spise; i naročito ne da se u tekstu iz 1860-ih pominju nekakvi "hipotekarni krediti".

A pomislili bi da se barem oni u Politici razumeju u Marksa.

2 comments:

Vanja Car said...

Nisu ni komunisti što su nekad bili.

andreas breme said...

tekst
mogli ste ga uvrstiti za TR nagradu

Што се тиче инвестиција у инфраструктуру, њих треба финансирати помоћу концесија и „изгради, управљај и пренеси аранжман”. Држава у кризи не треба да се посебно бави приватним сектором, али би увођење фискалних подстицаја за инвестициону потрошњу било благородно.

Такође, кризни менаџмент мора у потпуности да елиминише популизам у јавним финансијама и радном законодавству. Из кризе се можемо извући пре свега већом производњом, а не прерасподелом. Плате и пензије не могу расти независно од продуктивности рада, а односи између послодаваца и послопримаца треба да буду симетрични (ако послопримац може да „отпусти” послодавца напуштајући радно место, треба да важи и обрнуто).