Cilj finansijskog bailouta koji su odobrile prvo SAD pa onda evropske zemlje je bilo spasavanje kreditnog tržišta. Ne nekoliko institucija, nego kreditnog tržišta, čije je funkcionisanje navodno bilo dovedeno u pitanje. Tako se od Paulsona, Bernankea i drugih političkih lidera moglo čuti da je tržište kredita "zamrznuto" ili da je nastupio "kreditni krah" (credit crunch) koji će, ako se hitno ne reaguje, onesposobiti čitavu ekonomiju. Te dve fraze su postale obavezni deo finansijskog žargona.
Ali od samog početka krize s vremena na vreme se mogao čuti po neki izolovani glas sa pitanjem -- šta to ukazuje na kreditni krah? Gde su podaci? Broj ekonomista koji su se usudili da postave ovo pitanje je vrlo mali, dosta manji od broja tržišno orijentisanih ekonomista koji su se protivili bailoutu -- koliko ja znam od poznatijih javnih ekonomista to su bili samo Alex Tabbarok sa Marginal Revolution i u poslednjih nedelju dana već nekoliko puta ovde pominjani Robert Higgs. (Pošto su obojica blogeri, treba reći da su ekonomski blogeri tokom ove krize dosta dobili na značaju, jer se ispostavilo da je to najbolji način brzog reagovanja na konkretna i tekuća pitanja, brži od novinskih članaka i neuporedivo brži i relevantniji od naučnih radova. Arnold Kling je samo na osnovu blogovanja dobio poziv da o uzrocima krize svedoči pred Kongresom.)
Tabbarok, Higgs i možda samo po još neko su sve vreme ukazivali da podaci samog Feda ne pokazuju nikakvo smanjenje kreditne aktivnoti. Propast nekoliko velikih banaka je naravno potresla tržište, ali stotine manjih banaka je sve vreme nastavilo nesmetano da radi. Jedinstveno merilo kreditne aktivnosti ne postoji, ali po raznim pokazateljima kredita razne ročnosti, izgledi su da kraha nikada nije ni bilo. Na to upućuje i kretanje realne ekonomije. U Americi recesiju je proglasio NBER silovanjem podataka, a u EU realna ekonomija svejedno nastavlja sa svojih pola procenta godišnjeg rasta.
Tako je priča utihnula, dok sada Rojters nije objavio nalaze nove obimne studije jedne konsultanse kuće koja zaključuje isto: kreditna aktivnost je nesmanjena kako u Americi tako i u Evropi. Bailouti od 700 milijardi u SAD i skoro duplo od toga u Evropi, čemu god da služe, ne služe odmrzavanju kreditnog tržišta jer zamrzavanja na prvom mestu nije ni bilo. Pošto se sada više ne radi o izolovanim mišljenjima dvojice ekonomskih blogera, nego o obimnijoj studiji koju je objavila vodeća agencija, čekamo reakcije. Fed i vlade će i to sigurno ignorisati, ali možda će sada i neki drugi ekonomisti staviti prst na čelo.
Frederik Bastiat je definisao razliku između dobrog i lošeg ekonomiste kao to što loš vidi ono što je očigledno, a dobar vidi i ono što je površinski nevidljivo. Svi vide da Lehman Brothers ili Citibanka propadaju i brzo poveruju da je kreditni krah nastao. Ono što ne vide je da kreditno tržište ne čine samo pet najvećih banaka, već da ono funkcioniše na mnogo raznih načina, sa mnogo različitih manjih institucija. Nepostojanje "kreditnog kraha" ne znači da ne postoji kriza -- ali podsetimo se da je to bio primarni razlog za bailoute. Oružje za masovno uništenje nije pronađeno. Kako ćemo sada opravdati bailout?
2 comments:
Slavisa, vec je bilo i pre ovoga vise studija, a ne samo izolovanih misljenja blogera. Alex Tabarok je navodio jendu obimnu studiju banke federalnih rezervi iz Mineapolisa koja je u oktobru pokazivala da nema niakkvog kreditnog "zamrzavanja". Ovo je potvrda te studije.
Ali, kljucna poenta ovde nije da postoji greska u identifikaciji krize, nego da je ta "greska" (manipulacija, pre bih rekao) iskoriscena kao povod za transformaciju americkog i zapadnih drustava u pravcu etatizma cije prave razmere jos ne mozemo ni da pretpostavimo. (Bush lied capitalism died :) ).
Da, zaboravio sam na tu trojicu iz Mineapolisa. Ipak samo nekolicina ukupno.
Post a Comment