Pages

12 December 2008

Detroit u košu

Zahvaljujući hrabrom istupanju republikanskih senatora predlog za bail-out detroitske velike trojke (Ford, GM i Chryisler) je propao. Rekao bih da je nekolicina senatora osvetlala obraz Americi. Konačno jedna ohrabrujuća vest odande. Ipak, odlazeći predsednik se pobrinuo da tu vest odmah pomrači, pošto njegova administracija najavljuje da će razmotriti izdvajanje dela onih 700 milijardi predviđenih za finansijske ustanove za spašavanje automobilista.

Međutim, osim ovih vesti, moju pažnju je privukao komentar Joe Stiglitza u Financial Timesu. Za divno čudo, i on je protiv bail-outa. Ali, ne bi on džaba bio "nobelovac Stiglitz" kad ne bi imao neko pop-trash objašnjenje za idiote, koje elementarno logički ne drži vodu, ali koje pomenuti, naime idioti, svejedno gutaju ko alvu, jer im se uklapa u "svetonazor" okrivljavanja tržišta za greške države. Ne treba vam mnogo da pogodite - finansijsko tržište je "omanulo" jer je navelo menadžere da preuzimaju suviše veliki rizik i ono je krivac za probleme Detroita. Umesto baioluta treba uvesti detroitske firme u bankrot, zapravo tržišno restrukturiranje u skladu sa glavom 11 zakona o bankrotu. Međutim, setićemo se da Japanci i Korejanci i mnogi drugi posluju odlično u Americi. Strana autoindustrija radi u Americi i ne traži nikakav bailout od federalne vlade. Sam Stiglitz se poziva na nju kada objašnjava da detroitske firme mogu da se restrukturiraju i da ponovo rade, tj da američki radnici i menadžeri koji rade u Hondi, Tojoti i drugde dokazuju da Amerika ima odličan potencijal za automobilsku industriju.

Ali, zašto onda Tojota i Honda ne traže bailout? Kako to da isti ti sposobni američki radnici i menadžeri uspevaju da naprave dobra i jeftina kola u Tojoti ali ne mogu u GM? Tojota i GM rade u istoj zemlji, na istom finansijskom tržištu, zar ne, i jednako ih "kači" užas neregulisanog finansijskog tržišta što nagoni na suvišan rizik? Kako to tržišna greška zahvata na neki neverovatan način samo Detroit, a ne i ostale, koju uspevaju da joj izbegnu? Ali, "nobelovac Stiglitz" ionako i nije poznat kao neko kome će se logika isprečiti na putu.

Vama ostalima, koji umesto Stiglitzovih socijalističkih pop-trash slikovnica za idiote više volite logiku i činjenice, preporučujem sledeće jednostavno objašnjenje zagonetke zašto Japanci i Korejanci uspevaju, unlike ljudi iz Detroita, uprkos greškama tržišta, da naprave i prodaju dobra kola: možda činjenica jakih sindikata u Detroitu, enormnih nadokanada za zdravstveno i penziono osiguranje i ukupno skoro duplo većih troškova po zaposlenom u Detroitu imaju neke veze sa njegovom propašću, a ne greška finansijskog tržišta? Možda, ali, ne očekujete valjda da "nobelovac Stiglitz" bude toliki tržišni fundamentalista da uvaži elementarne činjenice i čak elementarnu aristotelovsku logiku.

12 comments:

marko said...

Honda i Toyota su strane firme koje nemaju prava na americki bailout. I same su vise puta bile spasavane od strane japanske vlade. Jedan od razloga zasto su kompetetivni na americkom trzistu je ovaj (citat je iz WSJ clanka ciji si link dao):
"Auto makers with home operations in Europe and Japan start with a big advantage in that they are not directly shouldering on their income or balance sheets the burden of providing health care to the bulk of their retirees. Those costs are largely borne by the government and the costs spread to taxpayers."
Pored toga, njihove fabrike (locirane mahom u juznim americkim drzavama) su tokom godina dobile brojne poreske olaksice sto je takodje jedna vrsta indirektnog bailout-a. Trenutno ni njima ne ide bas sjajno, na hiljade neprodatih automobila sede po lukama jer dealerships ne mogu i nece da ih preuzmu.
Inace, interesantno je da i japanski proizvodjaci podrzavaju bailout za americke firme:
http://www.businessweek.com/globalbiz/content/nov2008/gb20081119_275356.htm

Ivan Jankovic said...

Tacno je da Japanci i Korejanci nemaju tako visoke troskove kao Detroit, ali to je zato sto nisu blagosloveni tako jakim sindikatima, ne zato sto drzava pomaze njima na neki nacin na koji ne pomaze Detroitu. Najveci su troskovi za penzije, ali i zdravstveno osiguranje, koji Detroit cine toliko ne-konkurentnim.

Naravno da ni Japancima ne ide sjajno ali su u 2007 oni napravili po 6 ili 7 milijardi profita dok je GM zabelezio 38 milijardi gubitka. Samo to je razlika.

Poreske olaksice su vazne, ali to je samo argument protiv drzave Michigan, a ne za bailout. Onda ima smisla traziti od te drzave da uvede slicen olaksice kao Georgia ili Albama, ili, ako je covek "socijalno odgovoran" da zahtebva od Georgie i Alabame da ukinu svoje.

marko said...

"Najveci su troskovi za penzije, ali i zdravstveno osiguranje, koji Detroit cine toliko ne-konkurentnim."

Razlog zasto japanci nemaju ove troskove (to begin with) je sto se o tome brine njihova drzava. Da podvucem recenicu iz WSJ "Those costs are largely borne by the government and the costs spread to taxpayers." Ispada da njima jaki sindikati ni ne trebaju jer su im interesi vec zasticeni.

Slaviša Tasić said...

Marko gresis na dva nivoa. Prvo, japanske fabrike u US podlezu zakonima US a ne japanskim. To vazi i za penzije i soc. osiguranje, ne placa Japan osiguranje radnicima u Alabami.

Drugo, predstavljas drzavu kao duha iz masine koji moze nekako da preuzme troskove osiguranja na sebe. Ne moze -- jedino pitanje je KO placa, "drzava" svojih para nema. Placaju same firme i gradjani, poresko i regulaciono opterecenje u Japanu je vece nego i Americi.

Ivan Jankovic said...

WSJ je, mislim, neprecizan: zapravao hoce da kaze da radnici u japanskim i korejanskim firmama nemaju te velikodusne privatne penzije i zdravstvena osiguranja koje imaju ovi u Big Three, nego samo drzavne penzije i bazicno osiguranje (koje takodje, kao bazicno, imaju naravno i ovi u Detroitu). Ne vidim koja drzava moze da radnicima u ALbami daje penziono osiguranje koje ne daje onima u Detroitu - payroll tax je svuda isti - 12,6% ako ne gresim. To placa i GM i Tojota jednako. Sve preko toga su kompanijski planovi koje je u Detroitu iznudili sindikati a koje u Alabami nema ko da iznudi. Kako mislis da japanska vlada snosi troskove americkih radnika? Da daje subvencije Tojoti da bi mogla da plati privatno penziono osiguranje americkim radnicima u Americi?

passenger said...

ovo je zanimljivo:

napali ste Marka iako je čovek potpuno u pravu... samo zato što vam se ne sviđa? Pa nije on kriv što japanska vlada zaista pomaže svojim automobilskim kompanijama (Slaviša, tačno je da one u US podležu US zakonima, ali su one pre svega "subsidiaries" svojih -japanskih- firmi, a ne nezavisne kompanije)... Ivane, Slaviša - a da prihvatite da ne morate uvek biti u pravu?
(ma koliko to bilo jezivo i potencijalno opasno po stabilnost svemira....)

Marko Paunović said...

passenger:

Mozda niste shvatili raspravu. Pitanje je "kako mogu Toyotine i Nissanove fabrike u Americi da opstaju".

Ivan i Slavisa kazu "zato sto u Detrotu GM, Ford i Krajsler imaju ogromne obaveze za zdravstveno osiguranje po osnovu kolektivnog ugovora".

Marko kaze "zato sto japancima drzava placa zdravstveno osiguranje".

Slavisa kaze "drzava Japan ne placa zdravstveno osiguranje za americke radnike u Alabami".

Znaci, nije ni bilo pitanje zasto je Toyota u boljoj situaciji od GMa, nego "zasto je Toyotin pogon u Americi u boljoj situaciji od GMa".

Mozda je to zato sto drzava Japan subvencionise Toyotu. A mozda je i zato sto Toyotu radnik u Alabami kosta 40 dolara na sat, a GM-a radnik u Micigenu kosta 75 dolara na sat. Ali svakako nije zato sto se iz japanskog budzeta placaju doprinosi za zdravstveno osiguranje u Alabami.

Slaviša Tasić said...

passanger,

Naprotiv, sviđa nam se da japanske fabrike u US bolje rade od američkih, jer to pokazuje da se može i bez bailouta.

Samo demantujemo da su japanska vlada i japanske penzije i zdravstvo zaslužni za to.

andreas breme said...

ima nesto i u tome da drzava japan pomaze svojim proizvodjacima i finansijski i na razne druge nacine (placanjem zdravstvenom osiguranja u japanu, zastitom japanskog trzista, subvencijama za razvoj...) i time im smanjuje prosecne fiksne troskove na nivou cele tojote npr. za istrazivanje i razvoj novih proizvoda, sto u krajnjoj liniji omogucava tojotinoj fabrici u americi nize fiksne troskove po jedinici? sta mislite o tome?

Stanko Milojevic said...

Andreas, dobra poenta sto se tice R&D, mislim da bi to moglo imati i veze sa platama.

Trebalo bi uzeti u obzir to da razlika izmedju PROSECNIH plata amerikanaca zaposlenih u tojoti i amerikanaca zaposlenih u GM-u uopste nije relevantan pokazatelj kada se izuzme STRUKTURA zaposlenih (prema njihovoj kvalifikovanosti).

Ako Tojota radi R&D u japanu, i u Americi ima (manje-vise) samo obicne radnike koji sklapaju delove , a sa druge strane, GM radi i R&D i proizvodnju u americi, i stoga treba da zaposli veci broj visoko-kvalifokovanih radnika u americi, normalno je da "prosecna" plata bude veca u GM nego u Tojoti.

Slaviša Tasić said...

To može da bude slučaj, mada ne znam kakve i kolike subvencije Japan daje auto industriji.

Marko Paunović said...

Stanko, brojevi koje sam naveo se odnose na "radnike na traci" i u jednom i u drugom slucaju.

Ali, sve jedno, ovo sto Vi kazete i sto Andreas kaze, moze da bude bitno, mada sumnjam. Pravila o state-aidu su veoma strogo regulisana u okviru WTO. Da Japan daje subvencije svojoj autoindustriji, GM, Ford i Krajsler bi trazili uvodjenje carina prema Japanu jos odavno.

Bojim se da je ovo najjednostavnija moguca stvar - Japanci proizvode bolje automobile uz nize troskove.