Ovog puta odlična kolumna Slobodana Antonića u Politici:
Pod izgovorom da nam je skupština neefikasna, vrši se, dakle, dosta sumnjiva redukcija našeg parlamentarnog života. Parlamentarizam ima svoja pravila, svoju logiku funkcionisanja. Nekada je rad parlamenta spor, nekada je praćen i namernom opstrukcijom. Ali, sve je to cena demokratije, koju je ipak bolje platiti nego živeti u autoritarizmu.
Nije bilo daleko vreme kada je u ime izgradnje socijalizma suspendovan parlamentarizam kao „spor” i „zastareo” sistem. Svi znamo kako se to završilo. Sada se hoće da se u ime „evrointegracija” ponovo redukuje parlamentarizam.
Potpuno tačno, ali ja ne bih bio tako pesimističan oko toga. Sa jedne strane to jeste negiranje parlamentarizma i demokratije. Šta znači parlamentarna demokratija ako u skupštini samo jedan uopšteni kolektivni cilj na koji se ide bez ikakve deliberacije? Ni izbori nisu izbori za određeni skup ideja, politika ili čak ličnosti, nego su redukovani na referendum za ili protiv Evropkse unije.
Sa druge strane, ne bih voleo da mi prosečan srpski poslanik kroji zakone. Ako već moram da biram između EU zakona u paketu i zakona kojih bi se srpska skupština sama setila, izabrao bih EU paket. A da pri tome uopšte ne spadam u EU entuzijaziste.
Vlada Srbije je sklopila dogovor sa MMF-om samo da bi pred koalicionim partnerima imala alibi da usvoji njihove preporuke, i to je dobro. Recimo da parlament ima sličan implicitni ugovor sa EU. Trošak je jasan, biće usvojeno mnogo somnabulnih regulacija, od pečenja rakije do zakrivljenosti banana. Kakva je korist nismo sigurni, ali ne smem ni da pomislim šta bi sve padalo na pamet skupštinskim poslanicima kad bi bili ostavljeni sami sebi.
No comments:
Post a Comment