Pages

07 October 2008

Otvoreno pismo prijateljima na levici

Stevea Horwitza, ekonomiste austrijske orijentacije, o finansijskoj krizi. Nikako ne propustite ceo tekst u prevodu NSPM, a evo kako izgleda početak:

Jedna od najvećih zabluda je da je sve ovo rezultat pohlepe. Problem sa tim objašnjenjem je što je pohlepa nezaobilazni element ljudskih odnosa. A ako je pohlepa uz nas oduvek, zasto je baš sad prouzrokovala štetu? I zašto je ta šteta najveća baš u jednoj ekonomskoj grani? Ili mislite da je pohlepa ograničena na oblast nekretnina?

Onaj koji tvrdi da je hipotekarna i finansijska kriza rezultat slobodnog tržišta jednostavno nije svestan velikoj broja zakona i političkih proglasa koji su suzili tržišne slobode i usmerili ljudsku sebičnost u pravcu koji je doveo do katastrofalnih posledica, od kojih su neke planirane a neke nisu. Dozvolite mi da skiricam obrise ove naše drame, u kojoj je država igrala glavnu ulogu.

11 comments:

Aleksa said...

HORWITZ: "Jedna od najvećih zabluda je da je sve ovo rezultat pohlepe. Problem sa tim objašnjenjem je što je pohlepa nezaobilazni element ljudskih odnosa. A ako je pohlepa uz nas oduvek, zasto je baš SAD prouzrokovala štetu?"


Slavisa, jel to treba da znaci da nam pohlepa nikada nije ranije pravila probleme? Bas nikada? Zar ih ne pravi stalno?

Pohlepa je odavno s nama, ali ne samo pohlepa. Imas i druge ljudske sklonosti. Ljudi pokazuju i veliku sklonost ka poverenju, razumevanju, solidarnosti, itd. To nam pomaze da prezivimo ili makar ono sto je od toga u nasoj kulturi preostalo. Pohlepa dominira samo tamo gde se ohrabruje. Po pravilu, to vazi za kulture u kojima vlada velika nesigurnost. Ali, ljudi su skloni svemu i svacemu, tako da sve zavisi od kulture, od toga u sta verujemo i koje odnose afirmisemo (ili namecemo). Ne postoji nikakva apstraktna "ljudska priroda", nego uvek u nekom kulturnom kontekstu. Tek onda mozes prepoznati neke stalnije i univerzalnije crte "ljudske prirode". Malo je kultura ili sredina u kojima se pohlepa smatra za nesto pozeljno. Svoju decu, ako je imas, verovatno ne ucis da budu pohlepna i samoziva. Ili ih mozda ucis?

Ako malo razmislis, videces koliko je taj generalno negativan stav prema pohlepi praktican, jer pohlepa znaci nepoverenje, a na toj osnovi je nemoguce graditi iole podnosljiv drustveni zivot, na ma kojem stepenu ljudskog povezivanja. Pohlepnom ne mozes verovati, da podjemo od toga. Kako to onda mozemo uzimati tako lezerno, kao Horwitz?

Mozda je pohlepa "oduvek s nama", ali u vecini kultura ona se smatra za problem, a ne za vrlinu, tako da se obeshrabruje na razne nacine, uglavnom kroz vaspitanje. Kod nas se u isto vreme prezire i afimise, jer zivimo u podeljenoj, shizofrenoj kulturi: hteli bismo da budemo i "ljudska zajednica" i trziste. To ne ide jedno s drugim. Kao sto kazu u nekim drugim kulturama, "trguje se samo sa strancima i neprijateljima". To je, kao stav ili osecanje, prezivelo cak i kod nas. Medju prijateljima, bliznjima i ljubavnicima, tamo gde vlada poverenje, obicno nema trgovine ili se ona obavlja uvek uz neku nelagodnost.

Ovako se moze pravdati sve najgore sto nam se desava. Samo se pozoves na "ljudsku prirodu". Isto tako bi i neki etatista mogao da kaze, "pa i sklonost ka vlasti, dominaciji i regulativi je oduvek s nama, to je deo ljudske prirode. Zasto bi nam bas SADA pravila probleme i to bas na trzistu nekretnina?" Ili, "i sklonost ka kradji, ubijanju i prebijanju zena je oduvek s nama, sta da se radi." Na kraju, tako se vise nista ne moze kritikovati, ali ni shvatiti, u svom realnom kontekstu. Takva argumentacija je odavno odbacena kao suvise providna. Suvise je proizvoljna i tendenciozna. Svako pravda "ljudskom prirodom" ili tim "oduvek" ono sto mu je drago.

Veruj mi da u filozofiji, psihologiji i antropologiji niko ne gleda na EKONOMISTE austrijske skole kao na relevantne za pitanja "ljudske prirode" ili kulture. Ne moras da ih preporucujes kao kompetentne za toliko toga sto cini zivot. Ogranici se na ono u cemu su gresili kao strucnjaci, a ne kao paceri.

passenger said...

A propos nekakve "ljudske prirode", mogu samo da odgovorno tvrdim da to ne postoji.
Ljudi se jednostavno ponašaju u skladu sa sopstvenim interesima, i sa onim što misle da im najviše koristi u datom trenutku.

Aleksa said...

Ocigledno nije tako "jednostavno". Ne postoji nikakva apstraktna "ljudska priroda" na osnovu koje mozes tresnuti univerzalisticke tvrdnje kao sto je ona Horwitzova. Ali, neki neki stalniji i opstiji skup osobina svakako se moze utvrditi, bas na osnovu konkrentih kulturnih ili prakticnih okolnosti (na osnovu sopstvenog iskustva, nezavisno od uvida u druge kulture). O tome da se moze govoriti i o nekim opstim karakteristikama vrste izlisno je pricati. Mogu se utvrditi i oklonosti i odnosi koji nam, u nacelu, imajuci u vidu sve razlike, prijaju vise od nekih drugih. Na primer, malo ko voli voli da ga vezu za stolicu i lupaju mu samare. Skoro svakome prijaju odnosi poverenja i solidarnosti. Skoro svako voli da je nesputan i slobodan, da se mazi, uziva, itd.

Postoji i sklonost ka pasivnosti, potcinjavanju i infantilizaciji, ali koja opet dolazi do izrazaja samo tamo gde su se vec, nasilno, uspostavili odnosi dominacije (potcinjavanje, kao strategija, ima svoj rezon, jer donosi izvesno psiholosko rastrecenje; "prepustas odgovornost" nekome drugom; ako si vernik, ma koje ideologije, ne moras sve da "izmisljas" i tumacis iz pocetka, nego samo reprodukujes sta kazu autoriteti).

Tu onda krecu i drugi problemi, usled opste represije i redukovanja na prakticno jedan zivotni obrazac (birth-school-work-death), sto ljudi pokusavaju da racionalizuju i opravdaju na najbizarnije nacine. Neki ispadnu iz koloseka, neki se pobune, na ovaj ili onaj nacin. Ali, sve to samo u tom konkretnom kontekstu. To nije nesto apstraktno ili univerzalno.

Znaci, sklonosti su jedno, skloni smo svemu i svacemu, ali do izrazaja dolazi samo ono sto se u datim kulturnim oklonostima (ljudskim odnosima) ohrabruje, na ovaj ili onaj nacin.

To znaci bi Horwitz jos i bio u pravu, makar u tom delu teksta, da se izrazio malo preciznije: "SKLONOST ka pohlepi je oduvek u nama, ali se u nasem svetu ispoljava samo od kada smo poceli da je podsticemo, jer zivimo u klanici, gde prosto moras da gledas prvo sebe i svoj najsebicniji interes, inace ti nema spasa." Ali, on je ekonomista austrijske skole, ne treba ocekivati previse.

To sto ti navodis kao pravilo je kratkovido, sto ljudi cesto nisu. Na primer, negativan kulturni stav prema pohlepi, samozivosti i privatnom gomilanju ima dalekosezne posledice, jer sprecava da se medju ljudima zapate podela, dominacija i nepoverenje. Kada bi nasa motivacija bila tako leptirasta, sebicna i oportunisticka, kao sto je ti prikazujes, ne bismo mogli da sastavimo ni dva dana. Nemas osnov za stratesko razmisljanje.

U svakom slucaju, nije tako "jednostavno". Nije ni tako komplikovano, samo se ne moze objasniti tako lakonski. Ti si neki antropolog, trebalo bi da znas nesto o kulturi, sta taj kontekst znaci i kako deluje.

passenger said...

ne znam zašto pominjete stvari o kojima ništa ne znate... primer sa stolicom i šamaranjem je infantilno pojednostavljivanje i ne objašnjava ništa.
da, ja jesam "neki antropolog" (sasve doktoratom, objavljenim radovima i članstvom u profesionalnim organizacijama), i ponešto o kulturi znam - da ne pominjem i praktično iskustvo života u drugim zemljama i kulturama koje Vi (dobro, ne samo Vi, na ovom blogu ima još) ipak nemate.

Aleksa said...

Ne moras da mases, znam ko si, upoznavali smo se uzivo najmanje dva puta (tako da smo odavno na ti, koliko se ja secam). Zato te i pitam, kako tako "jednostavno"? Samo sam probao da pokazem zasto to s "ljudskom prirodom" nije tako jednostavno (primer koji ti je privukao paznju nije bio jedini), ali da nije ni mnogo komplikovano. Osim mozda za ekonomiste austrijske skole.

Izvini zbog malo ostrijeg tona, ali to je jace od mene, kad je s druge strane neki pristalica "slobodnog trzista", makar i malo skeptican prema svetu tome. Ne sporim tvoje titule, ali ne dajem na njih ni 5 para, dok se ne pokaze suprotno. A ovi komentari ti bas i nisu bili na nivou jednog doktora nauka i svetskog putnika, sto sigurno nije moja greska. Nije sve u titulama i clanskim kartama, naprotiv, to je cesto problem, ljudi se opuste, prestanu da paze sta pricaju, da misle, itd. Ili sam se ja, makar ovde kod nas, nagledao takvih strucnjaka i doktora. Mozda imas i bolje trenutke, ali ovde si tako znacajno ("odgovorno tvrdim...") tresnuo nesto zaista besmisleno. Kao objasnjenje si naveo najkratkovidiji oportunizam: "Ljudi se jednostavno ponašaju u skladu sa sopstvenim interesima, i sa onim što misle da im najviše koristi u DATOM TRENUTKU." Pa nece biti, doktore, ipak je malo bogatija prica.

passenger said...

dobro, pošto smo utvrdili moj zločin (neki pristalica "slobodnog trzista", makar i malo skeptican prema svetu tome), odustajem...
pretpostavljam da bi pominjanje obimne antropološke literature koja potvrđuje ono što sam napisao bilo sasvim izlišno (jer verovatno ni na to ne daješ ni 5 para)

Aleksa said...

Ma ne insistiram ni ja, ali mozda je samo trebalo da malo pazis sta pricas. Sad to branis iz ciste sujete, tako da ne vredi dalje pricati. I ja sam imao u vidu ogromnu antropolosku literaturu, odatle sam najvise naucio. Nesto od onoga sto sam prevodio i objavljivao, znaci, nesto sto sam ja, onako laicki, smatrao bitnim i poucnim, uslo je i na fakultet (2 naslova), sigurno ne na moje guranje (nije mi bilo na kraj pameti), nego na osnovu volje nekih tvojih kolega. Nisam ih ni upoznao, to su mi javili studenti, pa sam posle te knjige video u njihovoj literaturi. Posle sam upoznao jos neke tvoje kolege, koji rade van fakulteta, ali opet u tim etno-strukama, koji su se sami javljali. Znaci, nisam bas neupucen. Nemoj odma kako nemam pojma. Makar sam se potrudio da nesto objasnim, malo detaljnije, a ne samo "odgovorno" tresnuo nesto u prolazu i s visine

A biti ma kakav pristalica besmislice kao sto je "slobodno trziste" je pre svega blam, jer to ne moze da postoji po definiciji, ali i zlocin, ako imamo u vidu sta se sve u to ime radi i desava. Tu si se dobro izrazio, uopste nije prejaka rec.

marko said...

Jasno mi je da se obracam na pogresnu adresu i moze izgledati kao cepidlacenje ali, imam primedbu na prevod clanka. Primer u kome neadekvatan prevod bitno menja znacenje:

"Kada je tržište slobodno, firme ostvaruju profit tako što prave stvari koje građani žele da kupe, po cenama koje su u stanju da priušte."
U originalu stoji:
"In a free market, firms profit by providing the goods that consumers want at prices they are willing to pay."

Na stranu tezu autora da firme prave (iznose na trziste) stvari koje gradjani (potrosaci)zele da kupe, kao da nikad nije cuo za marketing. Biti u stanju da nesto priustis (to afford) nije isto sto i biti voljan da platis odredjenu cenu (willing to pay). Cela poenta kredita je da ljudi kupuju stvari za koje su "willing to pay" ali koje ne moraju nuzno i da "afford".
Moglo bi se dalje diskutovati da je autorovo "at prices they are willing to pay" u stvari "at prices the market will bear" odnosno, po cenama koje trziste moze da podnese.

Slaviša Tasić said...

"Na stranu tezu autora da firme prave (iznose na trziste) stvari koje gradjani (potrosaci)zele da kupe, kao da nikad nije cuo za marketing."

Marko,
ne slažem se da marketing nekako navodi ljude da kupe i to što neće. To bi možda nekako i bio slučaj kada bi postojala samo jedna firma koja se reklamira, a sve druge ćute. Ali situacija u stvarnosti je drugačija, SVI reklamiraju SVE. Kada je konkurencija u reklamiranju takva, onda marketing samo obavlja jako korisnu funkciju informisanja potrošača. Ljudi su racionalni, znaju da marketing preteruje, pa i kad se prevare jednom ne prevare se drugi put.

Ta teza da marketing tera ljude da kupuju i to što neće je socijalistička izmišljotina J. K. Galbraitha koja ustvari jako vređa ljude. "Ljudi su glupi i nemaju pojma šta kupuju, ali ja evo ja, prosvećeni Galbraight ću da im objasnim da se kompanije samo poigravaju sa njima."

Uostalom probaj da reklamiraš nešto što ne valja, pa vidi kako ćeš proći i koliko će ti posao trajati.

marko said...

Slavisa,
to o cemu ti govoris je advertising sto je samo jedan deo marketinga. Koliko su ljudi racionalni, pitanje je za sebe. Neki jesu, neki nisu, kao sto vidimo iz cele ove guzve - cak i da ne pominjemo primere ludila tipa "pet rocks".

Aleksa said...

Ovo je vec... Pohlepa je lepa stvar i samo je treba ispravno usmeriti (koji ce regulator to da obavi?) da bi drustvo u celini od nje imalo koristi (Horrorwitzova teza), a advertising zapravo ima korisnu funkciju informisanja i edukacije potrosaca.

Znaci, cela ta operacija uopste ne cilja na iracionalno, podsvesno i frustrirano, kao sto su nas ucili svi magovi IZ te oblasti. A ja godinama radio po advertising agencijama s takvim osecanjem krivice i na kraju otisao, pa jos na rastanku zamalo ubio sfeha koji je pricao isto sto i Tasic. Zacudo, vecina u poslednjoj agenciji u kojoj sam radio, jednoj od najvecih, takodje nije verovala u te price; kada iz dana u dan treba da se bavis uvek novim, neverovatnim pizdarijama koje neko hoce da uvali, entuzijazam, cak i kod najnapaljenijih, brzo pocinje da kopni i krece rutina. E, puste godine provedene u zabludi. Da sam znao da smo u stvari na strani andjela, do sada bih mozda postao i medija direktor, a ne samo senior media planner...

Tasicu, ovo ti je slicno kao ono tvoje i Paunovicevo o legalizaciji i liberalizaciji trzista teskim drogama (ti si tada spomenuo heroin), jer su ljudi zreli i racionalni, imaju pravo i slobodu da sami izaberu. To sto se na teske droge navlace i deca od 12 godina nije vam bilo bitno. Slicno je i sa uvek novim brendovima i advertisingom; sve je usmereno na veliku i mracnu oblast iracionalnog i podsvesnog, a posebno na sve ono sto je debelo frustrirano ukupnim shtimungom i pritiscima drustva redukovanog na trziste. To je ambijent u kojem vladaju iracionalno i infantilno. To je pravilo, a racionalno i autonomno su izuzeci i ugrozene vrste. Pa i psiholoski je to vec milion puta obradjeno, kakve rupe krpi iracionalna potrosnja generisana advertisingom. Tome smo svi podlozni, manje ili vise, svako ima te trenutke. Nije to nikakva levicarska prica, nego opste mesto u samoj toj industriji. Samo sto jedni o tome govore ladno ili cinicno, a drugima bas i nije svejedno, pa guraju kako znaju i umeju. Treba da cujes i kako zaposleni (posebno dizajneri i medija planeri, dok su kopi-umetnici ponekad malo lojalniji) pricaju o brendovima koji im stizu na obradu... Tebi covece stvarno fali malo prakse