Eto sada ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Pošto zbog finansijske krize ili drugih razloga kapital slabije ulazi u zemlju, vrednost dinara prema evru pada. To pogoduje izvoznicima, a poskupljuje uvoznu robu u dinarima. Uvoznici će manje uvoziti jer je uvoz skuplji, građani će manje trošiti jer je manje novca iz inostranstva koji bi to platio.
Slabiji ulazak kapitala naravno nije dobra stvar. Najbolje bi bilo kad bi novac u zemlju ulazio neprestano. Ali sada se vidi da nema reči ni o kakvom "slomu" koji su analitičari najavljivali onog trenutka kada kapital prestane da ulazi i kada "spoljnotrgovinski deficit nema više čime da se finansira". To prosto u sistemu fleksibilnih kurseva ne funckioniše tako. Eto sada kapital prestaje da ulazi, ali nikakvog sloma nema, ima samo prilagođavanja preko kursa. Manji priliv kapitala samo znači manju ponudu deviza u odnosu na dinare, što onda znači slabiji dinar, što onda znači manji uvoz a veći izvoz, odnosno manji spoljnotrgovniski deficit. Prilagođavanje je automatsko.
Narodna banka ne bi trebalo da interveniše na tržištu deviza, nego da pusti da se dinar prilagodi kapitalnim tokovima, što za sada i radi. Sve i kad bi htela da interveniše, to ne bi mogla dugo da radi jer bi se devizne rezerve na kraju istopile. Kao što je uglavnom pustala dinar da nesmetano raste, sada treba da ga pusti da pada. Ako se je već odlučila za politiku fleksibilnog kursa, najbolje je pustiti valutu da se prilagođava tokovima kapitala. U suprotnom, može uvek vezati dinar za evro ili direktno uvesti evro. Jedino što ne treba da radi je da fino šteluje kurs prema svojoj ideji šta je"realno".
10 comments:
Da. Nema sanse da se da se odrzava kurs na taj nacin, to samo radi kad je odbrana od spekulacija u pitanju.
slavisa, ajde da zapocnemo neku diskusiju o MMF sporazumu sa Srbijom koji je trenutno u pregovorima. Da li ima nacina da se vidi sta se dogadja sa tim? Jel moze neko od TR blogera da pozove Dianu Dragutinović i da vidi sta se dogadja. Novinari sa ekonomskim fokusom nisu bas dobri kod nas... Ko zna kakvu nam ona sudbinu kroji
Valjda razgovaraju samo o aranžmanu, ne o kreditu. MMF nam treba pre svega da bi se našao neki razlog sa se smanji potrošnja, Cvetković i ekipa mogu da sudrže Palmu, Mrku i Krkobabića jedino ako imaju neko spoljno ograničenje kao MMF. Sami da ih nateraju ne mogu. Čuo sam da PUPS ima državnog sekretara u Ministarstvu finansija koji je po kuloarima predlagao da se devizne rezerve ulože u razvoj, pa eto MMF nam treba da se objasni sa takvima...
Druga opcija je da ako smanjenje potrošnje ne bude dovoljno da budžet ne upadne u probleme u narednih par meseci, da se dogovore i o povlačenju neke manje tranše.
ja mislim da je ipak neki kredit u pitanju, jer zasto bi, ako nam ne treba kredit uopste pricali sa njima. ma koliko da smo mi odseceni od sveta ipak je kriza uticala sa povlacenjem inostranog kapitala za koji se slazemo da se dogadja. mora biti da je bilo intervencije od strane vlade tako da mora da su rezerve koriscene za injekcije kapitala da se ovo izbalansira.
da li znas koliko su do sada potrosili za ovo iz rezervi? mislim da bi tu trebali da gledamo velicinu kreditnog aranzmana koji se pregovara. medjutim sta mmf trazi za uzvrat, to me zanima. auto put? privatizaciju energeskog sektora ili ako nesto?
NBS intervenise samo da bi smanjila prevelike dnevne promene kursa, ne da bi uticala na trend kretanja kursa. Kao sto je i receno, u sadasnjoj politici kursa, bilo kakva odbrana nekog nerealnog nivoa bi na kraju istopila devizne rezerve.
„Народна банка не би требало да интервенише на тржишту девиза, него да пусти да се динар прилагоди капиталним токовима, што за сада и ради.“
Славиша,
Не верујем да си овде направио превид, више си се непрецизно изразио.
Народна банка наиме већ данима итервенише са десетинама милиона евра, па опет курс динара слаби, дакле иде у супротном смеру од онога на шта НБС троши девизне резерве (само у октобру НБС је продала 266 милиона евра из девизних резерви, па је опет вредност динара, уз незнатне осцилације, у непрестаном паду).
Да би заиста преокренула динамику курса ка јачању динара у односу на евро, НБС би морала дневно продавати много веће количине евра. То би наравно водило брзом топљењу девизних резерви, па би када оне сасвим пресахну, динар нагло девалвирао.
Право решење би било да Народна банка не траћи девизне резерве покушавајући да одбрани садашњи курс (или курс близак овоме) у условима оскудице девизних прилива (мање кредита, јер су скупљи, ниже дознаке, мањи прилив страних улагања од жељених), већ да пушта да девизни курс клиза наниже.
Само у тој ситуацији се исти формира искључиво на основу тржишних чинилаца, а не интервенцијама државе. Гувернер непрестано прича де се курс формира на бази понуде и потражње за динаром, односно за девизама, а у ствари све време диригује и понуду и потражњу.
Остаје међутим да се види и како ће привреда реаговати на ово, каква су у овом тренутку инфлаторна очекивања (у прошлости су била огромна) и да ли ће одмах нова, виша вредност евра почети да се уграђује у цене роба и услуга. Ово ће свакако и у првом реду бити случај са увозним добрима. Извозу ће ово погодовати, јер ће извозници добијати више динара за девизе које добијају од продаје на иностраним тржиштима. Будући да је српски извоз високо корелиран са увозом, утицај девалвираног динара ће бити и делимично негативан – извозна добра ће делом и поскупљивати, сходно уделу увозне компоненте у сваком појединачном извозном производу. Биће то специфично за сваки извозни производ, односно зависиће од структуре цене коштања за свако добро које се из Србије извози.
To cut the long and unnecessary story short, sve što takozvana Narodna banka Srbije radi je nepotrebno i štetno i treba da bude ukinuta. Duge diskusije na tu temu potpuno su besmislene.
Tesko je proceniti koliko ce kurs uticati na inflatorna ocekivanja jer niko nije predvidjao da ce dinar ostati jak na dugi rok. Verujem da bi NBS drage volje podigla referentnu kamatnu stopu, ali je istovremeno u problemu zbog niske likvidnosti. Ipak verujem da ako se trend nastavi ko sto najverovatnije hoce, verovatno ce doci do kombinacije podizanja ref. kamate i intervencija na deviznom trzistu.
Veljo, mislio sam da intervenišu manje nego što je izgleda slučaj. Ustvari nisam siguran koliko su intervencije od recimo 20 miliona evra značajne u relativnim terminima, u odnosu na ukupni obim trgovine. U svakom slučaju treba da prestanu.
trgovina na mtd varira, od 30 do 150 mil, u oktobru i vise, do 300, imas na NBS sajtu...
Post a Comment