Pages

06 October 2008

Joe Stiglitz, as usual

Pored mnogih drugih, oglasio se povodom finansijske krize i "nobelovac Stiglitz", vrhovni autoritet srpske intelektualne palanke za Buša, Ameriku i kapitalizam.

U svom tekstu u časopisu Vanity Fair, Stiglitz nas podvrgava svojim oprobanim ideološkim tiradama protiv divljeg kapitalizma, ali ima začuđujuće malo, skoro ništa od konkretne analize uzroka postojeće finansijske krize. Tu su svi uobičajeni talking points o Bušovim deficitima, ratu u Iraku, deregulaciji, tržišnom fundamentalizmu itd. Međutim, ono što sam ja primetio u njegovoj knjizi protiv globalizacije, naime da činjenice koje navodi vrlo često direktno pobijaju ono što on tvrdi, vrlo je prisutno i u ovom tekstu.

Buš i Mekejn su predstavljeni kao zagovornici divljeg, neregulisanog kapitalizma, koji smanjuju poreze i uništavaju ekonomiju iz puke zatuucanosti ideologijom "tržišnog fundamentalizma". Dobro. Ali kako se sledeći Stiglitzov opis, dat bukvalno jedan pasus ranije, uklapa u tu tiradu protiv navodnog tržišnog fundamentalizma republikanskih vođa: "Market economies work only when there is a system of accountability, but C.E.O.’s, investors, and creditors are walking away with billions, while American taxpayers are being asked to pick up the tab. (Freddie Mac’s chairman, Richard Syron, earned $14.5 million in 2007. Fannie Mae’s C.E.O., Daniel Mudd, earned $14.2 million that same year.) We’re looking at a new form of public-private partnership, one in which the public shoulders all the risk, and the private sector gets all the profit. While the Bush administration preaches responsibility, the words are addressed only to the less well-off. The administration talks about the impact of “moral hazard” on the poor “speculator” who borrowed money and bought a house beyond his ability to pay. But moral hazard somehow isn’t an issue when it comes to the high-stakes speculators in corporate boardrooms."

Sad, da li je Buš tržišni fundamentalista ili državni intervencionista? Ako socijalizacijom rizika velikih banki uništava principe bez kojih po Stiglitzu nema tržišne privrede, kako onda u isto vreme može biti i fanatični sledbenik liberalizma, tj. "tržišni fundamentalista"? Ne može biti i jedno i drugo istovremeno. Ako se pak želi reći da se "tržišni fundamentalizam" sastoji upravo u omogućavanju kompanijama da ubiru profit, dok su od gubitka zaštićene državnim garancijama, onda je Stiglitzova definicija tog pojma zaista vrlo čudna i u neskladu sa uobičajenom jezičkom praksom. Pežorativni izraz "tržišni fundamentalista" obično se koristi za označavanje liberalnog čistunstva, koje po svaku cenu i ne obazirući se na posledice istrajava na principima tržišne privrede - upravo na onim principima koje sam Stiglitz hvali - odgovornosti i načelu da onaj ko snosi rizik, dobija i profit ali i snosi troškove svojih odluka. Tako da Stiglitz napada Buša da svoj "tržišni fundamentalizam" pokazuje tako što sprovodi socijalizam. Čudno.

Naravno, sastavni deo svake Stiglitzove tirade protiv "tržišnog fudnamentalizma" je i sledeća sekvenca zaključivanja: fundamentalisti teraju svoje; ja ih upozoravam da to vodi u katastrofu; niko me ne sluša; kriza dolazi, i eto tako vam je kad me ne slušate; sad je vreme da uvedmo malo više državne intervencije. Razne njegove knjige i tekstovi prosto vrve od ovakvih narcističkih igrica. Ni ovaj novi tekst nije sasvim pošteđen toga. Evo: "What has happened to the American economy was avoidable. It was not just that those who were entrusted to maintain the economy’s safety and soundness failed to do their job. There were also many who benefited handsomely by ensuring that what needed to be done did not get done. Now we face a choice: whether to let our response to the nation’s woes be shaped by those who got us here, or to seize the opportunity for fundamental reforms, striking a new balance between the market and government."

No, kada je isti nobelovac pre 6 godina uradio u ime Fannie Mae istraživanje o održivosti Government Sponsored Enterprises, on nije našao mnogo razloga za brigu. Naprotiv: "This analysis shows that, based on historical data, the probability of a shock as severe as embodied in the riskbased capital standard is substantially less than one in 500,000 – and may be smaller than one in three million. Given the low probability of the stress test shock occurring, and assuming that Fannie Mae and Freddie Mac hold sufficient capital to withstand that shock, the exposure of the government to the risk that the GSEs will become insolvent appears quite low."

Što nam onda Stigltz nije unapred rekao da nešto nije ok, ako misli da se kriza mogla izbeći? Ako je tržište toliko nesavršeno i loše predviđa i valorizuje, što onda nobelovac nije bio pametniji od njega i upozorio na moguću krizu? Što je bio toliko tajanstven sve vreme? I skoro glumio ketmana, tvrdeći da postoji "minimalan rizik" (1 prema 3 miliona!) da nešto krene naopako sa FM i FM?

21 comments:

suki said...
This comment has been removed by the author.
Slaviša Tasić said...

Država da zarađuje za taxpayere? Da im prvo silom uzme novac, pa onda uloži gde ona hoće? Umesto da taxpayeri da zadrže novac sami, pa da ga ulože ili potroše kako oni hoće. Kakvo je ekonomsko obrazloženje te ideje?

suki said...

slavisa,

Izvini, skinuo sam post posto sam hteo da dodam nesto pa cu ga vratiti sutra kad se vratim na posao (ostao mi je tamo na kompjuteru).

Koji je tvoj predlog u sadasnjoj situaciji? Prakticno?

Pusti sve da propadne pa iznova?

Slaviša Tasić said...

Komentarisao sam samo tvoj odeljak iz komentara koji si skinuo, da država treba da upravlja imovinom i tako zarađuje za taxpayere.

A generalno moj predlog u celoj situaciji, da, pustiti da ode niz vodu. Jer kao prvo mislim da ne bi ni otišlo niz vodu, nego bi asseti bili preprodati po nekakvim cenama. Tržište je nestalo samo zato što se očekivao bailout. Da je prošle nedelje vlada izašla sa kredibilnim obećanjem da bailouta neće biti, počeli bi da trguju odmah.

andreas breme said...

zanimalo me je da li je osnova problema u drzavnoj regulaciji (CRA) kao sto tvrdite ti i slavisa ili ne, pa sam iscitao i sam community reinvestment act i mnostvo drugih studija i izvora i ipak ostajem na stanovistu da niste u pravu tj. da se ne moze regulacija okriviti za ovo sto se desava.

prvo, ne postoji ni jedna tacka u CRA koja od banaka trazi da daju kredite onima koji nemaju kreditnu sposobnost, cak naprotiv. u zakonu pise: to meet the credit needs of the local communities in which the institution is chartered, consistent with the safe and sound operation of the institution.

dakle od banaka se ne trazi da daju lose kredite, vec se naglasava da ti krediti trebaju biti dati u skladu sa zdravim pravilima poslovanja. u sustini, koliko sam ja uspeo da shvatim citajuci razne podatke, CRA je nastao delimicno iz zelje da se potisne subprime kreditiranje. u sustini CRA se primenjuje na banke koje uzimaju depozite u odredjenim oblastima (gradovima isl), i onda se putem CRA zahteva da banke u tim istim oblastima gde prikupljaju depozite omoguce ljudima pristup kreditima, pri tome ne ugrozavajuci standarde poslovanja tj. izdavanja kredita. pri tome, banke koje ne uzimaju depozite su izuzete od CRA. koliko sam ja shvatio pod CRA su bile samo komercijalne banke, bar do 1999. i opoziva Glass-Steagall i donosenja Gramm-Leach-Bliley Act.

evo linka za CRA


Purposes. In enacting the Community Reinvestment Act (CRA), the Congress required each appropriate Federal financial supervisory agency to assess an institution's record of helping to meet the credit needs of the local communities in which the institution is chartered, consistent with the safe and sound operation of the institution, and to take this record into account in the agency's evaluation of an application for a deposit facility by the institution. This part is intended to carry out the purposes of the CRA by:

(1) Establishing the framework and criteria by which the Office of the Comptroller of the Currency (OCC) assesses a bank's record of helping to meet the credit needs of its entire community, including low- and moderate-income neighborhoods, consistent with the safe and sound operation of the bank; and

drugo, ovo je link za studiju
TRAIGER & HINCKLEY The Community Reinvestment Act:
A Welcome Anomaly in the Foreclosure Crisis


mislim da je studija relativno interesantna i ne bavi se time sta ko misli i koja je cija ideologija, vec iznosi cinjenice. neki od zakljucaka studije su:

(1) CRA Banks were significantly less likely than other lenders to make a high cost loan;
(2) The average APR on high cost loans originated by CRA Banks was appreciably lower
than the average APR on high cost loans originated by other lenders;
(3) CRA Banks were more than twice as likely as other lenders to retain originated loans in
their portfolio; and
(4) Foreclosure rates were lower in MSAs with greater concentrations of bank branches.

U sustini, stuudija govori da su CRA krediti bili povoljniji od ne- CRA tj. da je kamata bila manja. i da su CRA krediti bili bolje evaluirani jer su ostajali u portfoliu banke tj. banke koje su pod CRA su ih redje prodavale na sekundarnom trzistu koliko sam ja shvatio. podaci pokazuju da je medju bankama pod CRA bio znatno manji udeo subprime credita nego pod ovim koji nisu ulazili pod CRA.

trece, niko nije osporio da banke, osiguravajuce kuce i drugi institucionalni investitori nisu bile naterane zakonskom regulativom da kupuju mortgage based securities koje su nosile veoma visoke stope prinosa. koji zakon i koja regulacija su zahtevali od njih da kupuju nesto sto je sumnjivog kvaliteta? cak i ako je bilo pogresno rangirano kao A?

cetvrto, zasto centralne banke drugih drzava nisu kupovale lose securities rangirane sa A? zasto ih recimo nasa NBS nije kupovala? i sta bi se desilo da jeste? koliko ja znam, samo je kineska CB kuila nesto od ovih papira i to oko 10 milijardi dolara sto je zanemarljivo.

peto, kad sam pre par dana pisao da je mozda bilo dobro da je uvedena neka osnovna regulacija ko sta moze da kupuje, niste se slozili ni ti ni slavisa. ali sta bi se desilo sa nasim penzionim fondovima recimo, da su kupili masu ovih losih mortgage based securities? kolika bi bila vrednost investicione jedinice? 200-300 dinara? ili gresim? kakav bi to efekat imalo na poverenje u stednju i privatni penzioni sistem?

dalje, sto se tice subprime kredita, mislim da je jedan od uzroka krize mogucnost da underwriter (onaj ko je izdao kredit) prebaci sav rizik tako sto proda taj kredit na sekundarnom trzistu, a zatim krece dalja trgovina... takodje naisao sam na podatak, ali sad ne mogu da ga pronadjem i ostavim link, da je prodajna mreza dobijala vece provizije kada prodaju subprime kredite nego za normalne kredite, cime je stvoren los podsticaj.

da se razumemo, ovim komentarom ne tvrdim da je CRA dobra politika, niti mislim da sam manji liberal nego sto sam bio, vec samo pokusavam da prenesem ono sto sam saznao jer mi nekako nije pila vodu tvoja i ivanova tvrdnja da je za sve kriva drzavna regulacija a posebno CRA. iz svega sto sam procitao, cini mi se da uzroka ima dosta (Fannie Mae, politika jevtinog novca FEDa, nepostojanje regulacije ko kakve hov moze da kupuje i prodaje, losi "incentives" menadzmenta banaka i prodajne mreze itd...) a CRA cini mi se da nije nesto preterano uticao.

recimo, GW Bush je pokusao da uvede pojacani nadzor i superviziju nad Fannie Mae i Freddie Mac, 2005 godine je senator Charles Hagel (republikanac) predlozio S. 190 Federal Housing Enterprise Regulatory Reform Act of 2005 medjutim, demokrate su bile protiv, a najveci protivnici su bili Obama i jos par najlevljih senatora demokratske stranke. koji su uzgred, dobili od FM 4 puta vise para za predsednicku kampanju nego McCainm... ako je moj izvor tacan :)

andreas breme said...

kad se uzme u obzir da je ovo najduzi komentar koji je neko ostavio do sad na blogu i da sam potrosio pola od pretposlednjeg dana odmora na njega, mislim da ubuduce treba da uvedete i neke nagrade za TR komentatore :)

Marko Paunović said...

Breme,

Nagrada treba da ti bude sama cinjenica da si nesto napisao. Tako blogovanje funkcionise. :)

Ja bih bio nesto oprezniji od Slavise i Ivana u tvrdnji da je regulacija kriva za sve (mada nisam uopste siguran ni da oni to tvrde).

Naravno da je kriva losa procena, preveliki optimizam i slicno. Ali, nije ovde poenta u tome ko je kriv, nego u tome ko treba da snosi posledice.

Liberal kaze - "sam si se brate zeznuo, sam plati cenu". To je poenta liberalnog pristupa. Nije poenta "trziste nikada ne gresi", nego "ko pogresi, taj snosi posledice".

Poenta sa ukazivanjem na to da je losa regulacija podstakla krizu nije "iskljucivo drzava je kriva", nego "drzava je veoma kriva, zasto verujete da, ako joj date jos nesto da radi, nece opet da zezne stvar".

Trziste stalno gresi. Svakog dana ljudi donose lose poslovne odluke, daju robu na odlozeno nekom ko nema nameru da plati, prave proizvode koje nece niko da kupi, uzimaju kredite koje nece moci da vrate. Ali, sve dok sami snose posledice svojih losih odluka, sve to je ok.

Kod drzavne intervencije, nazalost, nema tog mehanizma. Drzava moze da gresi godinama i da se nista ne desi.

Svaka bailout operacija oduzima i trzistu deo tog mehanizma jer sustinski kaze "slobodno gresi, poreski obveznik je tu da te vadi".

Ivan Jankovic said...

Ja sam najpre pripremio dosta detaljan odgovor na Bremeovu tezu o CRA gde sam dokazivao da je njegova uloga veca nego sto je Breme tvrdio. Ali, pre nego sto ga postavim, hocu, inspirisan Markovim komentarom, da dam jednu kvalifikaciju.

Ja, a verujem ni SLavisa, nismo tvrdili da je CRA jedini, pa cak ni glavni uzrok krize. Koliko vidim, I Breme smatra da su Fed-ova inflatorna politika kreditiranja i operacije FM i Fm bili najsnazniji faktori krize, sa cime se ja slazem. Moj komentar ispod treba shvatiti samo kao izraz sumnje u neke argumente koje je Breme dao za relativnu nevaznost CRA, a ne kao davanje apodiktickog suda da je CRA bio najvazniji.

Dodatno, iz teze da je ova kriza delimicno ili u celini proizvod trzista (teza koju ja inace odbacujem, ali ovde je privhatam zarad argumenta) ne sledi da je dodatna regulacija resenje. Od 1930-ih navamo se stalno dodaju nove i nove i sve stroze regulative finansijskog sistema, s posebno posle 2000-e. Pa to opet nije sprecilo ni jednu krizu. Mozda regulacije zaista nisu krive za te krize, ali nisu ocigledno ni od pomoci. A imaju vrlo jasne i predividve troskove.

Ivan Jankovic said...

Breme,

nije li cudno da se donosi poseban zakon cija je jedina svrha da kaze bankama da treba da daju kredite u skladu sa standardima zdravog bankarskog poslovanja? Tu je nesto sumnjivo - banke vec znaju i same da treba da mudro pozajmljuju, ne treba im zakon da im to kaze. Ne, svrha je kako se i kaze u odlomku koji si naveo "helping to meet the credit needs of the local communities in which the institution is chartered, consistent with the safe and sound operation of the institution,". Kad ovo prevedes na normalan jezik to otprilike znaci: "da se obezbede kuce siromasnima po socijalnim cenama, a da se to prikaze ne kao socijalna pomoc nego kao komercijalna operacija". I rezultat toga je jasan. To je priznao i Larry Summers, Klintonov ekonomski savetnik. U ovom trekstu imas odlican pregled evolucije programa koja pokazuej da je on bio sve samo ne povezan sa solidnim bankarstvom
http://www.city-journal.org/html/10_1_the_trillion_dollar.html

Kojim je nacinom subprime zaduzivanje na kraju preraslo 3 000 milijardi? Da, izvorno pod Karterom CRA nije sezao mnogo daleko, ali Klintonovim reformama iz 1995 svi su dobili procente koliko moraju da izdaju kredita "manjinama", i imali su ukoliko hoce da merguju obavezu da ispune CRA kriterijume. Kada su 90ih banke deregulisane u Americi doslo je do talasa mergera i konsolidacija. Regulatorno odobrenje tih operacija je najcesce zavisilo od njihovog angazmana u subprime operacijama. To je dodatno i nesluceno povecalo kolicinu subprime kreditiranja - banke su placale reket regulatorima i levicarskim grupama za pritisak da bi im dopustili da vode posao kako zele.

Naravno, niko ne tvrdi da je CRA bio jedini uzrok krize, ali ti izgleda tvrdis da nije ni bio uzrok uopste. Kako god da ponderises uticaj CRA na krizu, nije jasno kako mozes reci da regulatorna i zakonska obaveza da se daju soft hipotekarni krediti moze imati pozitivan uticaj ili bar nemati negativan uticaj na tu krizu?

Sto se tice penzionih fondova, u pravu si kad kazes da su oni svuda regulisani, i da su bili regulisani cak i u Cileu. Ali je tendencija da se ta regulacija vremenom smanjuje. Ja nisam siguran koliko je uopste optimalna stvar da se diversifikacija portfolija i opreznost ulaganja fonodova obezbedjuju regulatornim naredbama umesto prirodnom selekcijom. Ne moze regulator da bude pametniji od stvarnosti i da unapred zna koja vrsta ulaganja je rizicna, koja nije, da ih sve pobroji i odredi sta je dozvoljeno a sta ne. Americko iskustvo je puno onog o cemu je Slavisa pisao a o cemu pise i Norberg na Catou (http://www.cato.org/pub_display.php?pub_id=9696) - nenameravanih losih posledica dobrih namera.

Slaviša Tasić said...

Takođe, CRA je samo jedna u moru regulacija, čak i ako prihvatimo da je bio manje važan. Kao prvo, cela praksa pretvaranja hipoteka u hartije je posledica regulacije koja je promovisala affordable housing i podsticala banke da povećaju leveridž. Pre 70-ih stambeni krediti su bili klasični, sa fiksnim kamatama i učešćem od 20%. Onda je država počela da raznim merma promoviše jeftine stambene kredite i favorizovala finansijske izmišljotine da bi povećala broj kredita i smanjila potrebno učešće, u poslednje vreme su krediti često bili bez ikakvog učešća. Finansijski instrumenti na ovom tržištu su na prvom mestu i nastali kao posledica raznih regulacija, jer su godinama sistematski podsticani i favorizovani u odnosu na klasične hipoteke.

Arnold Kling koji je ranije radio za Freddie to lepo objašnjava ovde

andreas breme said...

"Koliko vidim, I Breme smatra da su Fed-ova inflatorna politika kreditiranja i operacije FM i Fm bili najsnazniji faktori krize, sa cime se ja slazem. "

ali ja smatram da su krivci i menadzeri privatnih banaka i sistem podsticaja koji su imali, a takodje i nepostojanje regulacije oba FM, nepostojanje regulacije vezane za kupovinu i prodaju HoV i nepostojanje regulacije za osnovne parametre kreditne sposobnosti, kao sto Marko rece, kod nas onaj ko uzima kredit za stan rata ne moze da mu predje 50% od zarade.

pored toga privatne banke niko nije terao da kupuju lose securities. ti si tvrdio da je i lose rangiranje HoV bilo posledica drzavne regulacije, sto meni nije logicno. pitanje je da li su guvereri centralnih banaka pametniji od direktora komercijalnih banaka, investicionih fondova? zasto NBS nije kupovala mortgage based securities koje su bile rangirane sa A? da li je Jelasic pametniji od Franklina Rainesa? ili je nesto drugo u pitanju?

"Od 1930-ih navamo se stalno dodaju nove i nove i sve stroze regulative finansijskog sistema, s posebno posle 2000-e."

ali 1999. je prosao Gramm-Leach-Bliley Act koji je doneo deregulaciju, a 2004. je smanjen domen CRA i takodje smanjena regulacija. pored toga, kao sto sam vec napisao, problem sa Fannie Mae je bio to sto je bila izuzeta od mnogih propisa vezanih za odnos kapitala i izdatih kredita isl. Bush je upozoravao na nedostatak regulacije oba FM i pokusano je da se uvede strozi nadzor nad njima ali su mnogi bili protiv, izmedju ostalog jer su FM finansirali mnoge politicke kampanje.

ne volim da koristim wikipediu, ali evo jednog citata vezanog za FM:
"On December 18, 2006, U.S. regulators filed 101 civil charges against chief executive Franklin Raines; chief financial officer J. Timothy Howard; and the former controller Leanne G. Spencer. The three are accused of manipulating Fannie Mae earnings to maximize their bonuses. The lawsuit sought to recoup more than $115 million in bonus payments, collectively accrued by the trio from 1998–2004, and about $100 million in penalties for their involvement in the accounting scandal.

In June 2008, the Wall Street Journal reported that two former CEOs of Fannie Mae, James A. Johnson and Franklin Raines had received loans below market rate from Countrywide Financial. Fannie Mae was the biggest buyer of Countrywide's mortgages.

"Kojim je nacinom subprime zaduzivanje na kraju preraslo 3 000 milijardi? Da, izvorno pod Karterom CRA nije sezao mnogo daleko, ali Klintonovim reformama iz 1995 svi su dobili procente koliko moraju da izdaju kredita "manjinama", "

CRA i subprime krediti nisu u pozitivnoj korelaciji. bar tako kaze studija TRAIGER & HINCKLEY. ja sam se trudio da nadjem bilo kakve relevantne statisticke podatke i ova studija je jedino sto sam uspeo da nadjem.

Nisu svi morali da daju kredite manjinama, vec samo oni koji su uzimali depozite u oblastima gde je bilo manjina.

"nije jasno kako mozes reci da regulatorna i zakonska obaveza da se daju soft hipotekarni krediti moze imati pozitivan uticaj ili bar nemati negativan uticaj na tu krizu?"

zato sto jedini relevantni statisticki podaci to govore. iz TRAIGER & HINCKLEY studije se vidi da su banke pod CRA davale procentualno dvostruko manje subprime credita nego banke i institucije van CRA.

"Ne moze regulator da bude pametniji od stvarnosti i da unapred zna koja vrsta ulaganja je rizicna, koja nije, da ih sve pobroji i odredi sta je dozvoljeno a sta ne."

ali cini mi se da je ovde bas slucaj da je regulator bio pametniji. centralne banke su bile pametnije od banaka, investicionih fondova itd. i nisu ulagale u MBS rangirane sa A.

andreas breme said...

mozda sam napravio jednu omasku. poredio sam jelasica sa direktorom FM, a trebalo je da ga poredim sa direktorom neke banke koja je kupovala HoV od FM.

ostaje nesporno da ima mnogo elemenata drzavne regulacije u tekucoj krizi, ali se ne moze sve svaliti na regulaciju, posebno sto je ista oslabljena tokom 90ih i posle 2000., i to ovim komentarima pokusavam da proverim.

kriza je bilo i pre uvodjenja regulacije i pre uvodjenja samog FEDa, a ima ih i posle toga kao sto se vidi...

Ivan Jankovic said...

"ali ja smatram da su krivci i menadzeri privatnih banaka i sistem podsticaja koji su imali, a takodje i nepostojanje regulacije oba FM, nepostojanje regulacije vezane za kupovinu i prodaju HoV i nepostojanje regulacije za osnovne parametre kreditne sposobnosti, kao sto Marko rece, kod nas onaj ko uzima kredit za stan rata ne moze da mu predje 50% od zarade."

Uh, pa zar nema mozda i poneka suvisna regulacija u americkom finansijskom sistemu, a ne samo nedostajuce?

Kada je rec o FM i Fm zar nije glavni problem sa njima sto su imali implicitne garancije federalne vlade za svoja ulaganja, i sto nisu bili privatizovani potpuno?

Sto se tice kreditne sposobnosti, zar nije problem postojanje regulacije kojom se ohrabruje pozajmljivanje BEZ kreditnih garancija, a ne nepostojanje regulacije kojom se nalaze pozajmljivanje SA garancijama? Bankama ne treba regulator da im kaze da ne treba da pozajmljuju bez provere kreditne sposobnosti, odnosa dohotka i rate kredita itd, one to znaju i same. Da bi razumno postupale ne treda im regulacija koaj ce da im kaze sta da rade, vec im treba da nema regulative koja ce ih prisiljavati i ohrabrivati da daju kredite bez kreditne istorije ili dokaza o dohotku itd. Zasto mislis da ce banke ako se ostave bez regulacije pozajmljivati bez kontrole? Ako to rade propasce (osim ako im vlada i centralna banka ne priteknu u pomoc upumpavanjem dodatnih kredita ili bailoutom). Ovde je rec o tome da im se ne dopusta da propadnu, ali to nije problem nedostatka regulacije, nego nedostatka normalne trzisne discipline.

"zato sto jedini relevantni statisticki podaci to govore"

Ovo je vec ozbiljno metodolosko pitanje. Pretpostavimo da su nalazi studije tacni i da je nivo subprime zajmova u CRA bankama bio manji nego kod drugih. Sta bi to dokazivalo? Da nalaganje bankama da daju subprime kredite zapravo smanjuje nivo subprime kredita? Ili mozda da na statisticke proseke ponekad deluju razni faktori koji mogu zamaskirati uzrocno-posledicne veze (recimo, neka zemlja moze imati minimalnu nadnicu, a druga ne. Ako bi prva ipak imala nizi nivo nezaposlenosti, to ne bi dokazivalo da minimalna nadnica smanjuje nezaposlenost ili da nema uticaja na nju, vec da neki drugi faktori vode takvom ishodu UPRKOS minimalnoj nadnici). Ne mogu oba tvrdjenja biti istinita: ili zakonsko zahtevanje subprime kredita (CRA) povecava nivo subprime kredita ili ih smanjuje u odnosu na ono sto bi bilo bez njih. Ja mislim da povecava, na osnovu elementarne logike.


"ali 1999. je prosao Gramm-Leach-Bliley Act koji je doneo deregulaciju, a 2004. je smanjen domen CRA i takodje smanjena regulacija. pored toga, kao sto sam vec napisao, problem sa Fannie Mae je bio to sto je bila izuzeta od mnogih propisa vezanih za odnos kapitala i izdatih kredita isl."

GLB zakon je olaksao krizu jer je investicionim bankama omogucio da se oslone na stednju komercijalnih (zato je doslo do talasa integracija) sto je smanjilo pritisak na njih. To je omogucilo J.P. Morgan da kupi Bear Stears, goldman Sacks da preuzme Mery Linch itd. Sve bi to propalo ili morao da bude predmet bailouta, bez ukidanja GS zakona.

Sto se tice pitanja ko je pametniji, regulatori ili boznismeni ja sam ga postavio jer je nejasno zasto bismo verovali regulatoru sutra kad nije obavio posao danas. Regulative su tu da sprece trzisnu gresku. Kad to ne uspeju regulatori onda traze jos moci, i traze od nas da verujemo da ce sledeci put biti uspesniji.

FED ej uveden 1913 a Velika Depresija je dosla 15-16 godina kasnije. Pre 1913 nema niceg sto bi blizu licilo na tu depresiju. U Americi je bilo manjih panika i jurisa na banke i u XIX veku, ali je to bilo psoledica regulative koja je otezavala lokalnim bankama rast jer nisu mogle da otvaraju filijale u celoj zemlji, tako da je bankarski sektor bi slabije razvijen i nedovoljno solventan.

andreas breme said...

"Kada je rec o FM i Fm zar nije glavni problem sa njima sto su imali implicitne garancije federalne vlade za svoja ulaganja, i sto nisu bili privatizovani potpuno?"

Koliko ja znam, nisu samo FM vrsili sekjuritizaciju vec i mnoge druge privatne banke. Ostaje nesporno da su FM imali mnogo uticaja, ali su uzimali oko 50% trzista sekjuritizacije hipotekarnih kredita. ako je neformalna drzavna garancija stajala iza njih, nije stajala iza Merrill Lynch, Bear Stearns, Lehman Brothers...

"zar nije problem postojanje regulacije kojom se ohrabruje pozajmljivanje BEZ kreditnih garancija, a ne nepostojanje regulacije kojom se nalaze pozajmljivanje SA garancijama?
Sta bi to dokazivalo? Da nalaganje bankama da daju subprime kredite zapravo smanjuje nivo subprime kredita?"

CRA nije nalagao bankama da daju subprime kredite, kao sto sam naveo u samom zakonu se takav zahtev ni na jednom mestu ne pominje. FM (i privatne investicione banke) su omogucavali i davali podsticaj brokerima i mnogim kompanijama koje su se bavile prodajom da daju subprime kredite, medjutim, CRA са тим ниje imao veze, kao sto studija pokazuje banke pod CRA su cesce zadrzavale kredite u portfoliju umesto da dalje prodaju kredit FM ili nekom drugom, cime su banke pod CRA imale veci podsticaj da vrse dobru evaluaciju kredita. oni koji su najvise subprime kredita uvaljali su bile razne firme koje su cesto bile u vlasnistvu neke od investicionih banaka ili nezavisni brokeri ili prodajne mreze osiguranja koje su GLB actom dobili pravo da prodaju kredite itd.

"GLB zakon je olaksao krizu jer je investicionim bankama omogucio da se oslone na stednju komercijalnih"

uopste nisam govorio da li je GLB dobar ili los zakon, vec sam spomenuo da su GLB, slabljenje CRA i slaba regulacija FM (ovo poslednje su omogucili demokrate a pre svega Berni Frenk i Obama) dokaz da je izvrsena deregulacija. ti si tvrdio da je od 30ih do danas stalno se povecavala regulacija a ja sam odgovorio da to bas i nije tacno i kao argumente naveo GLB act, slabljenje regulacije nad 5 najvecih investicionih banaka tj. njihovo izuzimanje iz pravila odnosa kapitala i ukupnih kredita koji je vazio za ostale banke itd.

Takodje ovo oslanjanje investicionih banaka na stednju komercijalnih je cini mi se dosta rizicna stvar. to bi znacilo da su depoziti stanovnistva i realnog sektora bili korisceni za kupovinu mortgage based securiies. sto samo povecava izlozenost cele privrede. ako je tako onda vise ne mozes da kazes: "pusti ih da snose rizik i propadnu" kao sto kazu Slavisa i Marko. onda to pusti ih da propadnu znaci "srusi celu privredu i unisti poverenje u stednju i sve drugo"

andreas breme said...

"Kao prvo, cela praksa pretvaranja hipoteka u hartije je posledica regulacije koja je promovisala affordable housing i podsticala banke da povećaju leveridž. Pre 70-ih stambeni krediti su bili klasični, sa fiksnim kamatama i učešćem od 20%. Onda je država počela da raznim merma promoviše jeftine stambene kredite i favorizovala finansijske izmišljotine da bi povećala broj kredita i smanjila potrebno učešće, u poslednje vreme su krediti često bili bez ikakvog učešća.

e sad Slavisa... po tebi ispade da je sekjuritizacija hipotekarnih kredita izmisljena drzavnom regulacijom... ili uzrokovana njome. imas li neki dokaz za to? neku relevantnu studiju, istorijski podatak? koliko sam ja citao, sa sekjuritizacijom se pocelo od 1960 otprilike, a FM je dobila dozvolu da vrsi sekjuritizaciju tek oko 10 godina kasnije. ostavicu linkove sutra, mrzi me sad da trazim...

Slaviša Tasić said...

Pa ja se ubih od linkovanja izvora u postovima. Valjda je toliko jasno, standardi su olabavljeni zato što su FM i FM kupovali bilo kakve sekjuritis od banaka i zato što su stambeni krediti i na razne druge načine subvencionisani. Da su se privatni fondovi upecali, u to nema sumnje, ali to nije dovoljno nego pokušavamo da nađemo zajednički, sistemski podsticaj koji je do toga doveo -- zašto su svi u isto vreme pravili istu grešku u istom smeru.

Ne razumem kako ti objašnjavaš krizu -- prosto tako da su banke grešile zato što nisu regulisane? Ako je tako onda moraš da objasniš zašto proizvođali automobila, paradajza i šibica ne idu masovno u bankrot, jer oni su daleko manje regulisani.

Vlada said...

Dobro kola, ali ko jos uzima kredit za sibice ili paradajz? A ni vrednost koja cirkulise na trzistu automobila nije ko kod nekretnina, kredita i hov. Nije se ovo slucajno desilo bas u tim sekcijama, gde se obrce najveca vrednost i to od kad je modernog trzista. Podsticanje potrosnje i zaduzivanja i to bas za kuce i stanove je vecita americka tema. Jos je Ajzenhauer tamo 1950ih govorio da je sto veca potrosnja patritoski cin. Kuca ili dom je ono cime Amerika kao obecana zemlja mase svima, od kada postoji. Ona teza o "affordable housing" kao nekoj novoj "politickoj kampanji" ti ne pije vodu. To je stalna americka marketinska kampanja. Lova bratac, tu se vrti lova, ostalo je sica ili pod shapom strateskih koncerna, kao sto su oni energetski i jos neki, gde nema mnogo labavo (liberalno), sta god neko mislio o tome. Na trzistu sibica i paradajza nema uslova za ovakav lom, eto ti objasnjenja.

suki said...

Salvisa, nisam stigao da preradim post ali ipak ga stavljam posto sam rekao...

ne znam da li si video danas da Paulson planira da uzme equity u bankama za pare od "bailout"-a



7/10/08
Ivane,

Ja ne vidim gde su te Stiglicove protivrecnosti u tvom tekstu, ili ne razumem dobro sta si hteo da kazes. Moze isto biti da si izvadio ove njegove paragrafe iz konteksta.

Sto se tice tvog argumenta o riziku za GSE Fannie and Freddie Stiglic je rekao: and assuming that Fannie Mae and Freddie Mac hold sufficient capital to withstand that shock, the exposure of the government to the risk that the GSEs will become insolvent appears quite low. A ono sto ga u ovoj recenici cini u pravu je : assuming that they hold sufficient capital...

Well they haven't, isto kao privatni sektor. Tu je regulacija zakazala.

I ako drzavni ljudi delom sede u bordu, sa limitiranim pravom glasanja mahom sa focusom na regulaciju, deonicari Freddie and Fannie su privatna lica koja su kupila deonice ovih GSE, svojom voljom. Sa deonicama dolazi i dividenda koja je pre krize bila znacajna.

Drzava (taxpayers) nista od tih windfall-a dividenda nije videla. I nacionalizacijom je ostala samo sa gubitcima dok su deonicari ostali sa svim dividendama nakupljenim u zadnjih 15 godina. Klasicni pump and dump.

Zar nije logicno da je drzava zadrzala neki equity i da "implied guaranty" na GSE-ove hartije bude stvarna?

Bas se tu vidi taj fundametalizam je shodno neoliberalnoj nirvani drzava nista ne sme da ima...


Ako si citao greenspanovu knjigu mogao si videti da je u trenutku surplusa (prvog u istoriji) on ipak podrzao Busov tax cut i tako ga izbrisao. Opravdanje mu je bilo pitanje sta cemo raditi sa tim surplusom? To ce zahtevati drzavni investicioni menadzment i ulaganje drzave u privatne firme (i naravno vlasnistvo koje je u suprotnosti sa fundamentalizmom) a amerika to nikad nije radila i ne zna kako. Tako da je bilo bolje menadzovati "almost deficit". Naravno to nije uspelo...

Pa trebali su da nauce od Saudi, Dubai, Russia, Norway sovereign fondova.

Nadam se da ce sve ove akcije koje je ce drzava kupila za 700 milijardi i ranije tokom krize ostati u vlasnistvu da bi zaradjivala za taxpayer-e.

andreas breme said...

"Ne razumem kako ti objašnjavaš krizu -- prosto tako da su banke grešile zato što nisu regulisane? "

ni ne pokusavam da dam neko objasnjenje. samo mi ne pije vodu tvoja i ivanova tvrdnja da je krizu izazvala drzavna regulacija i to sam i pokusao da dokazem. ali ako moram da dam neko objasnjenje uzroka krize onda bi to mozda izgledalo ovako nekako:

1. politika lakog novca FEDa
2. izuzimanje FM i FM (i u nesto manjoj meri Merrill Lynch, Bear Stearns, Lehman Brothers i jos par) iz standarda koji regulisu odnos sopstvenog kapitala i ukupne mase kredita, koji su vazili za druge banke
3. ako je GLB actom omoguceno spajanje investicionih, komercijalnih banaka i osiguravajucih drustava. onda je problem sto nad tim bankama nije izvrsene regulacija u smislu sta mogu da kupuju, tj. koliko rizicne plasmane mogu da prave. takodje i odsustvo regulacije osiguravajucih drustava u smislu gde mogu da ulazu.
4. odsustvo regulacije o tome kakve kredite mogu da odobravaju i kakve plasmane u koje HoV mogu da prave banke koje prikupljaju depozite od stanovnistva i realnog sektora.

5. da je bilo ispunjeno ovo pod 2., 3. i 4. onda ne bi ni mogle razni brokeri hipotekarnih kredita, prodavci i svi drugi koji su prodavali subprime hipo kredite da prebace rizik na druge.

6. nakon svega sto sam procitao, ne mogu nikako da se slozim sa tvojim i Ivanovim stavom da je drzavna regulacija (a posebno CRA) odgovorna za tekucu krizu.

ipak, ogradjujem se u jednoj meri od toga koliko je moje misljenje izneto od 1 do 4. definitivno, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja finansijskih trzista i svega sto se tu desava.

suki said...

nema veze donekle sa postom ali moram da vam kazem da sam pricao sa ortakom sa islanda i on i njegovi su igubili sve, penzije koje su zaradjivali 30 - 40 godina i on svu ustedjevinu koju je pre nekoliko meseci prebacio iz njujorske (tu zivimo) u banku u rijekaviku. U zao cas se to dogodilo bas pre nego sto je izbila kriza koja je obrisala islandske banke. one garantuju domace uloge ali on je nazalost kupio drzavne obveznice. GDP isalnda je oko 20 milijardi abanke drze kredite u visini 120 milijardi. Drzava je preuzela 3 banke ali to je nista.

Mnogo gradjana velike britanije ima depozite u islandskim bankama ali posto nisu domaci depozitori, gube sve.

Velika Britanija je upotrebila anti teroristicke zakone (protiv islanda!!!!!) da preuzme islandske banke. Ali UK nije jedina. Islandske banke ne mogu da prodaju assete posto ih jedna po jedna evropska zemlja nacionalizuje.

Jel ovo bilo suvise regulacije ili premalo, za island?

Island is breaking a buck.

Aleksa said...

I ja sam pre neki od ortaka iz Danske dobio mail s tekstom kojim se premijer Islanda obratio naciji. Potpuna katastrofa.

http://business.timesonline.co.uk/tol/business/industry_sectors/banking_and_finance/article4894846.ece

Ovde je to u medijima elegantno preskoceno. Ali suki mislim da ovim neces dirnuti nikoga sa ovog bloga jer to su pojedinacne ljudske sudbine koje njih ne zanimaju. "Sami su odgovorni", naravno, "trebalo je da paze". "Tako je to na trzistu", "rizik bato" ili "treba sve pustiti niz vodu, pa onda sve iz pocetka, ali ovog puta spontano".

Ali za trziste su vezane sudbine miliona ljudi, hteli to oni ili ne. To je prva cinjenica koja ukazuje na to kakva "sloboda" tu caruje i koliko je cinicno svu odgovornost svaljivati na one koji su direktno ucenjeni trzistem. "Kaznjavanje" pojedinacnih "losih firmi" nikada nije ograniceno samo na te firme. Njihovo ponasanje ima sire posledice, kao i celo trziste. Trziste je drustvena i zato politicka kategorija, a ne neki zaseban univerzum. Ne moze se razdvojiti od drustva i potrebe da se ono drzi pod kontrolom. Nema "slobodnog trzista". I na samom trzistu sve puca od politike, vec od nivoa najmanjih fimi. Odluke i dilovi najvecih cesto vestacki i nasilno (nespontano) menjaju uslove sitnijim ribama, ali i svima nama, na najsirem planu, ne samo trzisnom. "Slobodno", a posebno "spontano trziste" je cist nonsens, ali je jedno vreme sluzio kao demagoski izgovor za likvidaciju nekih "socijalistickih" aspekata kapitalizma, koje je ovaj fasovao usput, narocito od 1930-1970. Pala je procena da je kucno cas za odbacivanje tog balasta, za jos "slobodniju" igru. Ali, politicki razlozi nikada nisu dopustali da se ukine bas sve, pa se uvek islo na optimalno, koliko se moze. Potrosaci-korisnici-zaposleni su i glasaci. Ali, sada se lupilo o zid, pa se okrece drugi list.

Drugi razlog zasto ih ovo ne moze impresionirati je prosta cinjenica da je celoj ovoj ekipi sasvim dobro i bez "slobodnog trzista". To je za njih samo intelektualna igracka, iako je ovo "intelektualno" malo prejaka rec. Jednostavno su nezaintereosvani za realne posledice po druge ljdue, jer su se oni licno, svi do jednog, sasvim dobro ususkali u razne drzavne institucije ili njihove NGO servise. Pogledaj im profile, koje su sami istakli. Mene je samo zanimalo kakve ce sve izgovore isprobati, sto je zaista bilo poucno. Nesto od toga se moze ocekivati i ovde u javnosti, kao sto je vec bilo u tekstovima Dane Popovic ili Boska Mijatovica (vrlo neubedljivo, ako je suditi po komentarima citalaca i opstem nepoverenjeu koje lebdi u vazduhu). Bice toga jos, verovatno. Ta ekipa je fizicki malo rasuta, ali realno ili virtualno redovno komunicira preko kanala Centra za liberalno-demokratske studije i Centra za slobodno trziste, ukljucujuci i ove koje su u javnosti malo poznatiji. A posto ovde uglavnom prepisuju sta kazu njihovi njihovi autoriteti iz drugih zemalja, onda je sve bilo jos indikativnije.

Uglavnom, ovde se trude da spasu jedan koncept, iz ciste sujete ili zanimacije, mada neki i po sluzbenoj duznosti (ako su zaposleni u ekonomskim NGO ili kolumnisti koji za taj angazman dobijaju nesto extra). Inace im je sasvim fino i bez "slobodnog trzista". Odatle svi ti cinicni i lezerni komentari, uz mozda samo dvojicu koji se ubise da spasu samu Ideju.

Da je sve samo zanimacija, mozes videti i po tome kako ove nezgodne teme hitro zatrpavaju i potiskuju uvek novim, mnogo bitnim pitanjima. Samo nastavljaju sa istom pricom, ma kojim povodom, kao da se nista nije dogodilo.