Srpski budžet je veoma netransparentan. Poreski obveznici i posle čitanja budžeta od 80 strana ne mogu da imaju predstavu o tome na šta se ustvari troši njihov novac, odnosno oko 8 miliardi evra godišnje. To najslikovitije pokazuje priča o Palminoj žirafi. To je stavka od 300,000 evra koju naravno u budžetu nigde nema. Žirafa je još i najmanje bitna. Iz budžeta se verovatno finansiraju još veće gluposti, ali pošto je budžet škrt kakav jeste, ostaje nam da se bavimo ovim trivijalnim stvarima.
Problem je što naš budžet ima ogromne stavke, od par milijardi dinara, za određene subvencije, transfere i dotacije za koje se jedino kaže da će se trošiti na osnovu odluke vlade. Odatle žirafa. Zar je toliko teško detaljno isplanirati rashode za samo godinu dana? Kada administracija u Americi pripremi budžet u februaru (za narednu fiskalnu godinu) građanima je dostupna prilično detaljna verzija sa više hiljada strana koja je dostupna zainteresovanima. Štampane verzije, u par knjiga, se prodaju. Za svaki program koji se finansira poreskim novcem postoje analize o korisnosti i detaljna objašnjenja na šta će se trošiti novac.
Pošto je naš budžet takav kakav jeste i ne čudi činjenica da se naši novinari bave platama poslanika i državnih službenika, kao i mojom omiljenom temom, cenom hrane u skupštinskom restoranu. Dok se mi zamajavamo koliko poslanike koštaju pogačice, milijarde dinara poreskih para se troše na krajnje besmislene stvari. Da nije bilo žirafe verovatno ne bi ni znali koliko besmislene.
Predlog zakona o budžetskom sistemu koji i dalje može da se nađe na sajtu Ministarstva finansija je predviđao da se u budžetu specifično navedu programi koje vlada finansira, što bi omogućilo da se ovi troškovi prate i po potrebi kritikuju. Nažalost, predlog je čini mi se nova vlada povukla iz procedure. Izgleda da nam je i ovo što sada imamo dosta.
Programski budžet bi svakako unapredio situaciju ali ne bi rešio sve probleme. Troškovi javnih preduzeća su još netransparentniji i kao takvi su još pogodniji za isplate političkih usluga. Koje tajne kriju NIS, EPS i Telekom možemo samo da nagađamo. Nesumnjivo ima brojnih sponzorstava i štetnih ugovora koje ove firme potpisuju po nalogu političara.
Bilo bi lepo da vlada počne sa objavljivanjem detaljnijeg budžeta. Što se javnih preduzeća tiče, nemam ništa protiv da se strpim do privatizacije, koja će njihovu transparentnost učiniti manje važnom.
3 comments:
Parafraziram pricu jednog mog druga od pre par godina....
Dodjemo mi u ministarstvo, meni kazu da napravim budzet. Odlucim ja da napravim detaljni budzet, sve po razlicitim programima, svaki program podeljen na projekte, svaki projekat na kategorije troskova. Svaka linija detaljno objasnjena. Umesto standardnog budzeta od 3 strane, napravim budzet na 40 strana.
Pocne godina, ja sav ponosan na "moj" budzet. Medjutim, ukapiram da nisam bas najbolje isplanirao. Tenderi za projekat X ne idu bas dobro, opet se zalili na javnu nabaku, ali sam zato kod projekta Y debelo potcenio troskove. Dobro bi bilo da prebacim sa X na Y, ali ne mogu, mora da se menja zakon...
Prodje godina, a ja sa jedne strane nisam potrosio skoro 30% sredstava, a za druge projekte smo duzni ljudima. Pljuvali nas po novinama.
Sledece godine sam napravio budzet na 3 strane i svi su bili zadovoljni. Sve smo pare potrosili. Cak su nas i mediji hvalili zbog toga!
Koji zakon nije mogao da se promeni, Zakon o budžetu? Ne znam da smo ikada imali nešto tako detaljno a čini mi se da smo skoro svake godine imali i rebalans.
Poenta je da sve dok premijer i ministar finansija ne nateraju ministarstva da prave transparentnije budzete, ovi to nece da rade.
Sto se njih tice, ne radi se samo o tome da zele nesto da sakriju od javnosti, mada naravno i toga ima, vec da je mnogo "fleksibilnije" i lakse staviti liniju "subvencije", nego godinu dana unapred detaljno planirati kome ces tacno koliko da das.
Meni se cini da je za tako neku reformu neophodan pritisak Svetske banke. Prosto ne vidim kako bi to moglo samo od sebe da se desi.
Post a Comment