Pages

14 October 2008

Deregulacija u Americi?

Teško je reći ko više priča o deregulaciji u Americi - mi, liberali, kada ukazujemo na "svetao primer", ili levičari kada ukazuju na "pošasti neoliberalizma".

Na svu sreću, dve devojke sa Mercatus Centra (Veronique de Rugy i Melinda Warren) su sele i prikupile podatke o ukupnim budžetima i zaposlenosti u američkim regulatornim agencijama (kojih, inače, ima 69), pa možemo da pričamo o nečem konkretnom.

Kada pogledate te brojeve, uopšte vam više nije jasno o kakvoj se deregulaciji uopšte govori. Brojevi rastu iz godine u godinu. Recimo, kod "socijalne regulacije", ukupan broj zaposlenih se uvećao sao oko 39 hiljada u 1960. na 115 hiljada 1980. na 220 hiljada u 2008. Kod "ekonomske regulacije", brojevi su 57 hiljada, 146 hiljada i 263 hiljade.

Čini se da su kod budžeta ovih institucija ostvareni još veći porasti.

Međutim, meni je lično najzanimljiviji sledeći grafikon:


Na grafikonu se može videti za koliko su rasli budžeti ovih agencija za vreme različitih predsednika. Rekorderi po porastu budžeta za ekonomsku regulaciju su otac i sin Buš. Jedini su budžete smanjili Karter i Nikson, a samo mali porast je zabeležen za vreme Džonsona i Klintona. Što se socijalne regulacije tiče, jedini pad je zabeležen za vreme Regana, a porasti su bili relativno mali za vreme Džonsona, Kartera i Klintona.

Sve u svemu, kada se pogleda ovaj grafikon, uopšte nije jasno zašto bi libertarijanci podržavali republikance. Jeste da njihova retorika često više prija našim ušima, ali ovaj grafikon prilično jasno sve govori - jeste Regan u prvom mandatu bio najbolji od svih, ali su Karter, Džonson i Klinton u prvom mandatu bili daleko bolji od dva Buša i Niksona, čak i Regana u drugom mandatu

5 comments:

danica popovic said...

Ovo je dobra poenta, ima sličnu Frankel: "But I will put forward the deliberately provocative claim that Republican
presidents have been the more illiberal over the last 35
years: in practice, Presidents Nixon, Reagan, and the Bushes on average
supported somewhat more protectionist trade policy, more inflationary
monetary policy, bigger government, bigger budget deficits,
more handouts for special interests (energy, agriculture, airlines,
etc.), and more moral hazard than did Carter and Clinton (Frankel
2003a). It seems that when a president uses extensive smallgovernment
rhetoric, the public somehow often fails to notice that his
policy actions are more nearly the opposite of his philosophy."

Ima i jako dobar grafikon o tome ovde, na str. 177

Pozdrav svima

Ivan Jankovic said...

Da, ok, ali ipak ima dve vazne ograde za sve ovo.

Prvo, predsednik je ogranicen onim sto Kongres odobri ili na sta pristane. Mozemo da imamo recimo republikanskog predsednika ali da zbog Kongresa kojim dominiraju demokrati nejmu budu vezane ruke u smanjenju drzave. I obrnuto, da demokratski predsednik ima neprijateljski Kongres koji ga sprecava da pretera sa trosenjem. Ne kazem da je to uvek zaista bio slucaj u USA, samo kazem da se i to mora uzeti u obzir kad donosimo konacni sud. Mislim da je Klinton u velikoj meri bio takav slucaj - njemu bas i nije bilo tesko da bude relativno "stedljiv" kad je imao republikanski Kongres sa N. Gingricom.

Stoga je nejasno da li Markova, na istorijskom nivou sasvim umesna, poenta treba da znaci da programi kandidata nisu nikakva vazna varijabla pri odlucivanju danas ili sutra? Demokratski kandidati po pravilu predlazu znatno vece poreze i budzetske programe od republikanskih, sto je posebno drasticno na ovim izborima sada. Ako istorijski znamo da su demokratski predsednici u proseku bili nesto bolji u i pogledu potrosnje i regulacije od republikanskih, da li je onda svejedno sto npr. Obama obecava enormna povecanja poreza, budzetskih programa, prtoekcionizam u trgovini i recimo ukidanje secret ballot u sindikalnim stvarima? d ali to znaci da treba da se oslonimo na providjenje koje je samoproklamovane demokratske big spenders i ranije, nekom nevidljivom rukom politike, pretvaralo u voljne ili nevoljne konzervativce? Da li treba da pokazemo ovu statistiku recimo libertarijanskim glasacima u USA i objasnimo - "ne znam kako ni zasto, ali veruj mi, uprkos onome sto on sam prica i obecava, Obama ce na kraju biti konzervativniji od Mekejna"? Ili treba barem da mu sugerisimo da ne obraca previse paznje na Obamina obecanja i da se opredeli na osnovu nekih drugih (kojih) kriterijuma? Meni to ne izgleda uverljivo.

Marko Paunović said...

Ivane, poenta nije ni bila "demokrate su u stvari dobre", nego "ni republikanci nisu tako dobri". Odnosno, cak i da jesu malo bolji od demokrata, pitanje je da li su dovoljno bolji da zasluzuju blanko podrsku od strane liberala.

Sto se obecanja tice, naravno da su ona bitna, narocito u demokratiji poput americke gde, ako ne ispunis obecanje, skoro ces sigurno biti kaznjen.

Ali, mislim da je problem u preuvelicavanju znacaja izjava politicara i u preozbiljnom shvatanju toga sto oni kazu. Takodje, problem je sto mnoga obecanja ne znace prakticno nista.

Recimo, obecanje "uradicemo sve sto mozemo da zastitimo interese americkih radnika" je dovoljno mutno da ne znaci nista. Tebi i meni zvuci protekcionisticki, ali je jasno da to obecanje, ako ne zeli, Obama ne mora da ispuni, bas zato sto je "mutno". Uvek moze da kaze "pa ja sam uradio sve sto sam mogao".

Ili izjava "smanjicemo poreze"... Ako se ne precizira kome ce i kako smanjiti poreze, meni to ne znaci nista iz vise razloga. Prvo, sta uopste znaci "smanjiti poreze"? Jel je "smanjenje poreza", ako drzava smanji stopu, pa naplati vise nego ranije? Po meni jeste, po nekome nije. A da li je "smanjenje poreza", ako se porezi smanje, a ne i potrosnja?

A da ne ulazim u pitanje sta znaci "smanjenje poreza" ako, kao sto ce se desiti u Srbiji, dodje do simultanog povecanja neoporezivog dela plate i smanjenja granice za godisnji porez na dohodak? Iskreno, nemam pojma da li je i to smanjenje poreza.

Hocu da kazem da je meni daleko vaznije sta politicari rade od onoga sta pricaju. Ako gledamo sta su Obama i Mekejn radili kao senatori, Mekejn je prilicno bolji.

Sve u svemu, meni je najbolji razlog za glasanje za Mekejna upravo to sto bi to dovelo do podele vlasti, odnosno sto demokrate ne bi imale i predsednika i vecinu u Kongresu, a ne to sto je on mozda bolji ili sto su republikanci mozda bolji.

Da republikanci imaju vecinu u Kongresu, mislio bih da je Obama bolji izbor.

Ivan Jankovic said...

Da, to je tacno za podelu vlasti, mislim da je Slavisa imao jedan post ranije o tome kako su najvece ekspanzije drzavne potrosnje bile u vreme jedinstvene vlasti jedne partije.

Ima mozda jos jedan faktor, koji delimicno objasnjava tu na prvi pogled neobicnu "konvergenciju" rezultata republikanskih i demokratskih kandidata. A to je okolnost da predsednik tesko moze sam pokrenuti jedan toliko glomazan i tromi sistem kakav je federalna valst u Vasingtonu, sastavljena od toliko agencija, komisija, ministarstava, lobija itd. Djindjic nikad nije voleo Amerikance jer "ne znas ko odlucuje, predsednik nista ne moze da obeca dok ne vidi sa Kongresom, a ovi sa Senatom i tako redom". Isto vazi verovatno i za razne agencije. Njegova moc da utice na sve to je verovatno ogranicena.

Ali, ipak, cak i da je sve tako, sta znaci da "republikanci ne zasluzuju blanko podrsku od liberala"? Obama je najlevicarskiji senator u US Kongersu, a Bajden treci najlevicarskiji. Predlaze stvari koje se nisu cule jos od Huvera i Ruzvelata. Mogu da razumem da nacelno situacija sa podeljenom vlascu izmedju Kongresa i predsednika bolja od jedinstva vlasti.Ali, da li to znaci da bi liberal, samo zarad ravnoteze izmedju Kongresa i Bele kuce, trebalo da podrzi ljude koji su otvoreni socijalisti, hoce da uvedu socijalizovanu medicinu, uvedu fenomenalne privilegije sindikatima, koji su ven minirali nekoliko free trade sporazuma i obacavaju jos protekcionizma, i na kraju, da enormno povecaju poreze (nadam se da ne osporavas da Obama obecava enromno povecanje skoro svih poreza u odnosu na Mekejna)? Meni to lici na blanko podrsku. Sta treba da Obama obeca pa da ti kazes da je to dovoljno da teorija o ravnotezei vlasti kao kljucnom kriterijumu pada? Da obeca oruzanu revoluciju? Ili raspustanje Vrhovnog suda, ili pak njegovu dopunu sa dvoje levicarskih aktivista (kao Ruzvelt, recimo)? Ima li neke granice?

Marko Paunović said...

Pitanje je potpuno teorijsko, buduci da je jasno da ce demokrate zadrzati Kongres... Naravno, zavisi i od protivkandidata.

Jednostavno, americki politicki sistem ima toliko "checks and balances" da ja ne verujem da bilo ko moze da nesto drasticno promeni.