Pages

26 October 2008

100 dana ničega

Ministarstvo zdravlja je takođe prestavilo rezultate rada (i ovde) za prvih 100 dana vlade, na stranu što isti čovek vodi ministarstvo više od 1,500 dana. Kao osnovni uspeh Ministarstva navodi se zapošljavanje 1,000 zdravstvenih radnika. Čestitam! Ministarstvo uspešno sprovodi strategiju za prepolovljavanje nezaposlenosti u zdravstvenom sektoru do 2010. Ako ovako nastave do tada će zaposliti još 4,000 novih. Da je sreće pa da prebace normu i reše problem nezaposlenosti uopšte. Opšte je poznato da je najveći problem koji građani Srbije imaju po pitanju zdravlja nezaposlenost u zdravstvu pa je u redu da se sa tim problemom ozbiljno uhvati u koštac.

Osim zapošljavanja dodeljeno je 1,000 dugoročnih stambenih kredita zdravstvenom osoblju a povećane su im i plate za 5 odsto. Pored toga kupljeni su neki uređaji, okrečene neke zgrade a instalirana je i kotlarnica na gas u Kliničkom centru zbog uštede (valjda nisu predvideli poskupljenje). Na kraju se pominje i broj uredbi i predloga zakona koje je Ministarstvo pripremilo. Jedino što mi je bilo interesantno je predlog uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Pretpostavljam da će se to plaćati preko obaveznog državnog. Znači i nije neka reforma.

Sve u svemu uglavnom se sve svodi na zdravstvo a gotovo ništa na zdravlje. Zato me je i iznenadilo što je na kraju dokumenta napisano da je prioritet broj jedan Ministarstva zdravlja da pacijent bude u središtvu zdravstvenog sistema. Kako? Milosavljević ima teoriju koja kaže da bi pacijent bio u središtu sistema neobično (je) važno planiranje zdravstvenog kadra. Mene ta logika nekako zaobilazi. Razumem da je bolje imati više zdravstvenih radnika nego manje, ali ne mislim da je to najbolji i jedini način za povećanje kvaliteta usluge. Konkurencija svuda dovodi do boljeg kvaliteta. Zašto bar ne počne sa razvijanjem sistema konkurencije u kome bi privatne bolnice mogle ravnopravno da se takmiče sa državnim? Makar da napiše strategiju može i bez akcionog plana, da nam pokaže da mu je stalo. Naprotiv, do sada se samo trudio da tu konkurenciju guši ograničavanjem prava zdravstvenih radnika da rade i u privatnoj praksi. Jasno mi je da je to verovatno najbolnija i najkomplikovanija reforma koja može da se sprovede ali mi je neverovatno da je ovaj ministar praktično nije pomenuo za pet godina svog neprekidnog mandata. Ako jeste izvinjavam se, ja ga bar nisam čuo.

Ministarstvo zdravlja bi trebalo da se preimenuje u Ministarstvo zdravstva pošto više vode računa o zaposlenima u sektoru nego o zdravlju građana. Doduše, nisu jedino ministarstvo kojima "pacijenti" nisu u centru sistema.

3 comments:

mileusna said...

Pominje li se korupcija?

Lazar Antonić said...

ne

Lighthouse said...

Kao što je, osim u Rusiji i sličnim ili gorim zemljama, nečuveno da aktivni general bude na čelu Ministarstva odbrane, tako bi trebalo, makar u jednom mandatu, uraditi i sa zdravstvom, a i obrazovanjem. Voleo bih da vidim ministra za zdravstvo (daleko bilo ministra zdravlja, jer me to asocira na ministarstvo istine i slično) koji nije aktivni lekar a razume se u materiju, a voleo bih da vidim i ministra obrazovanja koji nije profesor ni na državnom ni na privatnom univerzitetu, ili nije odavno, a ima solidan PhD pa odgovarajući lobiji ne mogu lako da ga otpišu kao neobrazovanog i nekompetentnog.