Slušao sam intervju Michaela Mungera sa Russom Roberstom pre izvesnog vremena, na temu reforme sistema javnog prevoza u Santiagu, u Čileu. Intervju je vrlo zanimljiv, hteo sam da napišem post o tome, ali me je nešto mrzelo, a i teško je to prepričavati. Sada je Munger napisao tekst na tu temu, koji toplo preporučujem.
Poenta je u tome da je Santiago dugo vremena imao u velikoj meri privatni sistem autobuskog javnog prevoza. Putnike su autobusom prevozile stotine malih firmi, a ni linije nisu bile isplanirane, odnosno svaki prevoznik je sam odlučivao kuda će da vozi. Takođe, postojao je i javni metro. Onda je neko uvideo probleme u tom sistemu. Prvo problem je bio u tome što su vozači bili plaćeni po učinku, pa su vozili po gradu k'o ludi. Drugi problem je bio u tome što su prevoznici ostvarivali profit na teret radnog čoveka i građanina. A gde je profit, tu je i zavist i nužda da se nešto pod hitno uradi. Poseban problem je bilo i to što su postojali različiti nivoi usluge - neki autobusi su bili skupi, ali su služili putnicima piće, a drugi su bili jeftini. A to, jel tako, nije fer.
I onda je, sa dolaskom socijal-demokratske vlasti, smišljena odlična ideja - da se sistem nacionalizuje i da se "Konačno uvede neki red!". Argument je, naravno, sasvim logičan: gradski urbanisti, stručnjaci za javni prevoz, ekonomisti, razni inženjeri, svakako mogu da isplaniraju sistem koji bi bio bolji od postojećeg haosa. Recimo, postoje autobusi koji idu paralelno sa metroom. Zar ne bi bilo bolje, mislili su oni, da autobusi voze samo na lokalnim rutama, do metro stanica, a da onda ljudi dugačke deonice prelaze metroom?
I tako, za vreme leta 2007. godine, uveden je Transsantiago, novi sistem javnog autobuskog prevoza. Šta se dogodilo? Prvo, povećano je prosečno vreme prevoza sa 40 minuta na dva sata. Drugo, problem profita je rešen u potpunosti - novi sistem pravi godišnje gubitke od 600 miliona dolara.
Pitanje je šta se tačno dogodilo. Bez ulaženja u detalje (pročitajte tekst), planeri nisu shvatali da je prethodni sistem imao neku svoju logiku. Nisu shvatali, na primer, da je dobro što postoje autobuske linije koje su paralelne linijama metroa, jer omogućavaju redundantost sistema - ako se metro pokvari, ne nastaje opšti haos. Drugo, nisu shvatili da će, ako počnu da vozače plaćaju po sistemu "radio ne radio svira ti radio", oni voziti sporije. Treće, ranije je neko mogao autobusom da stigne od kuće do posla. Sada je morao da ide autobusom do metroa, pa da preseda, pa da ide metroom, pa da preseda na autobus. To znači da mu je lakše da ide kolima. Tako je razmišljalo nekoliko stotina hiljada ljudi i eto haosa na ulicama. Mnogo većeg nego ranije.
No comments:
Post a Comment